Летње олимпијске игре 1896 биле су међународно мулти-спортско такмичење које се одржавало у Атини у Грчкој, од 6. априла до 15. априла 1896. године. Биле су то прве Олимпијске игре модерног доба. Античка Грчка била је постојбина Олимпијских игара, па је Атина била одговарајући избор почетка модерних Олимпијских игара.
Упркос бројним препрекама организација Игара 1896. била је велики успех. Игре су биле највеће међународно такмичење одржано до тада. Игре су одржане на Панатинаико стадиону, првом великом стадиону у савременом свету, са могућности да прими највеће број гледалаца који су посматрали неку спортску приредбу. Врхунац Игара за Грке била је маратонска победа њихових сународника Спиридона Луиса. Најуспешнија је био немачки такмичар рвач и гимнастичар Карл Шуман, који је освојио четири златне медаље.
Краљ Србије Александар Обреновић је био једини страни шеф државе који је званично посетио ове игре.
Обнова игара Током 19. века, неколико мањих спортских фестивала широм Европе названо је по античким олимпијским играма. Олимпијске игре 1870. на стадиону Панатенаик, који је за ту прилику био реновиран, имало је 30.000 гледалаца. : 43–44 Пјер де Кубертен, француски педагог и историчар, усвојио је идеју Вилијема Пенија Брукса о оснивању мултинационалног и догађаја који ће укључивати више игара — древне игре су дозвољавале учешће само мушким спортистима грчког порекла. Године 1890, Кубертен је написао чланак у La Revue Athlétique, који је заступао важност Муч Венлока, руралног тржишног града у енглеском округу Шропшир. Овде је у октобру 1850. године лекар Вилијам Пени Брукс основао Олимпијске игре Венлок, фестивал спорта и рекреације који је укључивао атлетику и тимске спортове, као што су крикет, фудбал и квотови.Mullins, "Pierre de Coubertin and the Wenlock Olympian Games" Кубертен је такође узео инспирацију из античких грчких игара које је под називом Олимпијске игре организовао бизнисмен и филантроп Евангелис Запас 1859, 1870. и 1875. Игре у Атини 1896. финансиране су из заоставштине Евангелиса Запаса и његовог рођака Константиноса ЗапасаMemoire sure le conflit entre la Grece et la Roumanie concernant l'affaire Zappa – Athens 1893, by F. MartensL'affaire Zappa – Paris 1894, by G. Streit и Џорџа Аверофа од кога је грчка влада, преко престолонаследника Константина I, посебно захтевала да спонзорише другу реконструкцију стадиона Панатинаико. Грчка влада је то урадила упркос томе што је Евангелис Запас четрдесет година раније већ у потпуности финансирао трошкове реновирања стадиона од мермера.: 14 Кубертен је 18. јуна 1894. организовао конгрес на Сорбони у Паризу да би представио своје планове представницима спортских друштава из 11 земаља. Након што је његов предлог прихваћен на конгресу, требало је изабрати датум за прве модерне Олимпијске игре. Кубертен је предложио да се Игре одрже упоредо са Светскоом изложбом у Паризу 1900. године. Забринути да би шестогодишњи период чекања могао да умањи интересовање јавности, чланови конгреса су уместо тога одлучили да одрже прве Игре 1896. Након завршетка утврђивања датума, чланови конгреса су прешли на избор града домаћина. Остаје мистерија како је Атина коначно изабрана за домаћина инаугурационих Игара. У наредним годинама, и Кубертен и Деметриос Викелас ће представити да је процес селекције тека у супротности од догађаја који су садржани у званичним записницима конгреса. Већина извештаја тврди да је неколико конгресмена прво предложило Лондон као локацију, али Кубертен се није сложио. Након кратке расправе са Викеласом, који је представљао Грчку, Кубертен је предложио Атину. Викелас је озваничио предлог Атине 23. јуна, а пошто је Грчка била првобитна локација где су се одигравале Олимпијске игре, конгрес је једногласно одобрио одлуку. Викелас је тада изабран за првог председника новооснованог Међународног олимпијског комитета (МОК).: 100–105
Избор домаћина Летњих олимпијских игара На Париском универзитету Сорбони одржан је оснивачки конгрес Међународног олимпијског комитета, МОКа од 16. јуна до 23. јуна 1894. године на предлог барона Пјер де Кубертена. По оснивању МОК-а одлучено је да се Прве модерне Олимпијске игре одрже у њиховој прадомовини Грчкој где су рођене пре 2762. године. Одређено је и да то буде у Атини. Због тога је част да буде изабран за првог председника МОК-а добио Грк Деметриос Викелас.
Организација мини|Деметриос Викелас, први председник Међународног олимпијског комитета, заслужан је за успешну организацију Игара 1896. Вест да ће се Олимпијске игре вратити у Грчку наишла је на добар пријем у грчкој јавности, медијима и краљевској породици . Према Кубертену, „престолонаследник Константин је са великим задовољством сазнао да ће Игре бити поново покренете у Атини“. Кубертен је даље потврдио да ће „краљ и престолонаследник дати своје покровитељство над одржавањем ових игара“. Константин је касније дао више од тога; жељно је преузео место председника организационог одбора 1896. године. : 108
Међутим, земља је имала финансијских проблема и била је у сред политичких превирања. Посао премијера се често смењивао између Харилаоса Трикуписа и Теодороса Делигијаниса током последњих година 19. века. Због ове финансијске и политичке нестабилности, и премијер Трикупис и Стефанос Драгоумис, председник Олимпијског комитета, који је покушао да организује серију националних олимпијада, веровали су да Грчка не може бити домаћин догађаја. : 111–118 Крајем 1894. организациони комитет под вођством Стефаноса Скулудиса представио је извештај да ће трошкови Игара бити три пута већи него што је Кубертен првобитно проценињавао. Они су закључили да Игре не могу да се одрже и понудили су оставке. Укупна цена Игара била је 3.740.000 златних драхми.
Жене нису имале право да се такмиче на Летњим олимпијским играма 1896. јер је де Кубертен сматрао да би њихово укључивање било „непрактично, неинтересантно, неестетично и некоректно”.
Отварање игара 200п|десно|мини|Церемонија отварања Прве Олимпијске игре модерног доба свечано су отворене 5. априла 1896, у присуству грчког Краља Ђорђа I и 60.000 гледалаца. Уз олимпијску химну (грчког композитора Спиридона Самариса) коју је интонирао вокални хор састављен од 100 певача, подигнуте су заставе земаља-учесница.
I Летње олимпијске игре — Атина 1896. Прве Летње олимпијске игре модерног доба привукле су спортисте из 14 земаља са најбројнијим делегацијама из Грчке, Немачке, Француске и Велике Британије. То је било највеће међународно спортско такмичење икад одржано (не треба заборавити да су се на античким Олимпијским играма такмичили само Грци.)
Американац Џејмс Брендан Коноли постао је први олимпијски победник након више од 2.300 година. Победио је у троскоку, освојио друго место у скоку увис и треће место у скоку удаљ. Победници су се тада награђивали медаљом направљеном од сребра, који је израдио чувени француски гравер Шаплен, маслиновим венцем и дипломом коју је оцртао један грчки уметник. Прва три такмичара пела су са на победничко постоље, где им је победничке симболе уручивао председник МОК или његов представник.
Немац Карл Шуман изборио се за пет финала у три различита спорта и са четири освојена прва места постао најуспешнији такмичар Првих олимпијских игара. Атињани су игре прихватили са великим ентузијазмом, а њихов сународник Спиридон Луис их је наградио победом у најпопуларнијој дисциплини - маратону.
десно|200п|мини|Карл Шуман (у средини) најуспешнији такмичар са 4 прва места
Спортови Гимнастика 8 дисциплина Атлетика 12 дисциплина Бициклизам 6 дисциплина Пливање 4 дисциплине Дизање тегова 2 дисциплине Мачевање 3 дисциплине Стрељаштво 5 дисциплина Тенис 2 дисциплине Рвање 1 дисциплина
У програму игара била су предвиђена још два спорта али се такмичења нису одржала: Веслање - одложено због јаког ветра Једрење - одложено због недостатка одговарајућег броја једрилица, јер стране посаде нису биле у могућности транспортовати своје једрилице.
Програм такмичења на Летњим олимпијским играма 1896. ● Церемонија отварања ● Предтакмичење ● Финале ● Церемонија затварања
Април 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Церемоније ● ● Атлетика ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● ● Бициклизам ● ● ● ● ● ● Мачевање ● ● ● Гимнастика ● ● ● ● ● ● ● ● Стрељаштво ● ● ● ● ● ● ● Пливање ● ● ● ● Тенис ● ● ● ● Дизање тегова ● ● Рвање ● ● Април 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Државе учеснице
У то време појам државних репрезентација се подразумева битно другачије него данас. Спортисти су већином или заступали сами себе или своје клубове, док је податак о националној репрезентацији навођен само споредно. Број учесника је био 14, а према пријавама се може констатовати да су наступили спортисти следећих држава: Аустралија - Иако је Аустралија тада спадала под Велику Британију, резултати такмичара Едвин Теди Флека се ипак приписују Аустралији. Аустрија - Аустрија је тада била саставни део Аустроугарске монархије, па ипак се резултати аустријских спортиста на овим Играма често приказују одвојено. Бугарска - Гимнастичар Шарл Шампо се такмичио као Бугарски представник, иако се ради о Швајцарцу који је само живио у Бугарској. Неки извори сврставају Шампоа у репрезентацију Швајцарске. Чиле - Олимпијски комитет Чилеа наводи да је Чилеанац Luis Subercaseaux наступао на тркама на 100, 400 и 800 метара. У службеним извештајима не постоји доказ за то. Данска Француска Немачка Уједињено Краљевство Грчка - Резултати Грчке укључују и резултате Кипарских такмичара, као и оних из Смирне. Такође, није јасан статус Египћанина Дионисиос Касдаглиса, који се некад помиње као представник Грчке, а некад као представника Египта. Мађарска - слично као и код Аустрије, упркос чињеници да се радило о представницима Аустроугарске резултати Мађара се воде одвојено. Забележено је да су у саставу Мађарске наступали и такмичари из данашње АП Војводине, Момчило Тапавица (тенис, рвање, дизање тегова). Италија Шведска Швајцарска САД Белгија и Русија су имале пријављене такмичаре, али су касније повукли пријаве. Око наступа чилеанског представника постоје нејасноће. Такође се често помиње и Италија, иако је њихов познати такмичар Карло Аиролди због оптужби за професионализам искључен са Игара, помиње се и такмичар у стрељаштву пријављен под именом Ривабела за Италију, који се према извештајима заиста такмичио.
Такмичење На конгресу МОКа 1894. у Сорбони, предложен је велики списак спортова за програм на Игара у Атини. Прва службена најава у вези са спортским такмичењима која ће се одржати имала је и спортове као што су фудбал и крикет, али се ти планови нису обистинили и они нису ушли у коначан списак спортова у програму Игара. Веслање и једрење су били на програму, али су морали бити отказани због јаког ветра на планирани дан такмичења..Coubertin–Philemon–Politis–Anninos (1897), 98–99, 108–109
Атлетика десно|200п|мини|Американац Џејмс Брендан Коноли први освајач златне медаље у историји модерних Олимпијских игара
Сва атлетски такмичења су одржана у Панатинаикон стадиону. Атлетика је био спорт који је имао највише учесника. У 12 дисциплина учествовала су 63 такмичара из 9 земаља. Најуспешнији су били такмичари из САД који су победили у 9 дисциплина.
На древним играма, трчање није било на кружној стази неко равно. Приликом реконструкције стадион није проширен, тако да је добијена кружна стаза имала врло оштре кривине, што је смањивало брзину. Осим тога, стаза је била превише мекана. У дисциплинама трчања на дуже стазе трчало се у контра смеру од данашњих такмичења и тркачи су улазили у кривине удесно, уместо улево како се трчи данас.
Спортска такмичења је отворила атлетика, а амерички троскокаш Џејмс Брендан Коноли је први спортиста који је освојио прву златну медаљу у историји обновљених Олимпијских игара.