Druga pieśń odnosi się do ideologii wrogich komunistom ustaszy rządzących kolaborującym z III Rzeszą Niepodległym Państwem Chorwackim, którzy wspomagani przez Niemców propagowali twierdzenie, iż Chorwaci nie są z pochodzenia Słowianami, lecz Gotami, przez co mogliby zostać uznanymi za część rasy panów.
Tekst wersja oryginalna (cyrylica) wersja oryginalna (alfabet łaciński) tłumaczenie na polski Уз Mаршала Тита, јуначкога сина Нас неће ни пакао смјест Ми дижемо чело, ми крочимо смјело И чврсто стискамо пест Ми дижемо чело, ми крочимо смјело И чврсто стискамо пест
Род прастари сви смо, а Готи ми ни смо Славенства смо древнога чест Ко друкчије каже, клевеће и лаже Нашу ће осјетит пест Ко друкчије каже, клевеће и лаже Нашу ће осјетит пест
Сбе прсте на руци, у јаду и муци Партизанска сложила је свијест Па сад кад и треба, до сунца до неба Високо ми дижемо пест Па сад кад и треба, до сунца до неба Високо ми дижемо пест Uz maršala Tita, junačkoga sina Nas neće ni pakao smjest Mi dižemo čelo, mi kročimo smjelo I čvrsto stiskamo pest Mi dižemo čelo, mi kročimo smjelo I čvrsto stiskamo pest
Rod prastari svi smo, a Goti mi ni smo Slavenstva smo drevnoga čest Ko drukčije kaže, kleveće i laže Našu će osjetit pest Ko drukčije kaže, kleveće i laže Našu će osjetit pest