thumb|260px|Presjek aksopodije sa mikrotubulama Heliozoa, u većini prijevoda sunašca, slatkovodni su organizmi loptastog tijela, sa radijalnim-zrakastim nastavcima, tako da i liče na vidljive zrake oko Sunca na obzoru. Uz grupu Radiolaria, ranije su bili klasificirani u razred Actinopoda, u koljenu Protozoa, dok ih Hausmann et al. (2003) naziva Eukaryota incertae sedis. Prema WoRMS–u, Heliozoa su koljeno u potcarstvu Hacrobia i carstvu Chromista.WoRMS
Heliozoa žive slatkovodnim tekućim i stajaćim vodama. To su grabljivice, koje se hrane protozoama, algama i kolnjacima po. Razmnožavaju se spolno i nespolnim putem. Pri početku života imaju samo jedno jedro, a kasnije ih imaju više. Heliozoa su bili je grupa aktinopoda, za koju se sada zna da je polifiletska. Ove vrste imaju skelet od silikata (SiO2) ili hitinoid (blizu hitina, ugljikohidrata). Danas je pažljivo proučavanje filogenije omogućilo prijedlog za monofiletsku divergenciju heliozoa usredsređenih oko Centrohelida.
Heliozoa duguju ime njemačkom biologu Ernstu Haekelu (1834–1919) koji ih klasificira (1866) kao različite od Acanthairia s i radiolaria, grupe s kojima dijele citoplazmatske ekstenzije koje se zovu aksopodije i mineralni skelet.
Opis Iz jedne sferne ćelije koja čini telo životinje, nastaju blistave citoplazmatske projekcije: aksopodije . Neki oblici heliozoa imaju ljušturice od zrna pijeska ili sličnih sitnih čestica, druge imaju silikozni skelet. Ali ni ljušturice ni skeleti nisu tako složeni, kao kod sličnih koji se nalaze u drugim redovima Sarcodina. Sa druge strane, kao i u ostalim redovima ovog razreda, tijelo je sastavljeno od dva sloja citoplazme, ektoplazme i endoplazme. Ektoplazma ima prilično vakuoliziranu teksturu dok vrlo gusta endoplazma sadrži mnoštvo inkluzija, uključujući jedra. Uzimanje hrane obavlja se vpomoću egzopoda (citoplazmatskih ekstenzija) koje proizvode probavne enzime prije fagocitiranja plijena. Heliozoi žive u moru ili slatkoj vodi. Dio su planktona i često žive u simbiozi s jednoćelijskim algama koje su prisutne i u njihovoj citoplazmi (klorele i Xanthophyceae), ali određeni oblici fiksirani su na podloge.
Filogenetska klasifikacija Skupina se sada smatra polifiletskom; neke su Heliozoa bliske su radiolairiama, druge Cercozoama, drugi konačno, Chromistama.
Međutim, sada se predlaže da se ovaj termin koristi za označavanje samo Centrohelida ili Centrohelea.T. Cavalier-Smith The phagotrophic origin of eukaryotes and phylogenetic classification of Protozoa, Int J Syst Evol Microbiol, Mar 2002; 52: 297 - 354., formant un groupe monophylétique proche des Haptophyta.
Redovi Prema : Razred Centrohelea Kuhn, 1926 Razred Nucleohelea Kuhn, 1926 Rod Asterocoelum Canter, 1973 Rod Belonocystis Rainer, 1968 Rod Chondropus Greeff, 1873 Rod Clathrella Penard, 1903 Rod Elaeorhanis Greeff, 1873 Rod Elaster Grimm, 1872 Rod Gelatinophrys Kufferath, 1952 Rod Monobia Burger, 1908 Rod Myriophrys Penard, 1897 Rod Rhumbleria Burger, 1908
Također pogledajte Chromalveolata Rhizaria Radiolaria
Reference
Vanjski linkovi
Site de la darse de Villefranche-sur-Mer
Kategorija:Actinopoda Kategorija:Hacrobia Kategorija:Taksonomija