Fulk IV. (francuski: Foulques; latinski: Fulco) (1043. – 14. travnja 1109.) bio je grof Anjoua, a opisan je kao čovjek „skandaloznih navika“. 166px|mini|lijevo|Fulk IV., 14. st. Ime grofa Fulka bilo je često među Anžuvincima te se piše Fulco na latinskome. Fulkov je epitet Réchin.
Fulk, mlađi sin grofa Gotfrida II. od Gâtinaisa i Ermengarde Anžuvinske,Kroll, Jerome; Bachrach, Bernard S. (1990). "Medieval Dynastic Decisions: Evolutionary Biology and Historical Explanation". Journal of Interdisciplinary History. bio je preko majke unuk grofa Fulka Crnoga, anžuvinskoga vladara. Upravo je preko majke Fulk IV. imao pravo na Anjou. Poslije smrti anžuvinskoga grofa Gotfrida Martela, njegov nećak Gotfrid – Ermengardin sin – postaje grofom. Fulk IV. dao je zatočiti svog brata i zavladao je grofovijom. Neki izvori opisuju vladavinu Fulkovog brata kao „slabu“.
Ono po čemu je Fulk IV. najpoznatiji jesu mnogi brakovi, što je Katolička Crkva osuđivala, a kroničari su opisivali Fulka kao promiskuitetnog muškarca. Prva supruga grofa Fulka bila je HildegardaChoffel, Jacques (1988). Mais Où Sont les Normandes d'Antan. te je par dobio Ermengardu. Fulk se nakon smrti svoje supruge Hildegarde oženio Ermengardom Burbonskom – sin je bio Gotfrid IV., koji je vladao sa ocem, ali je umro 1106. godine. Navodno se Fulk „odrekao“ Ermengarde zbog bliskog srodstva. Fulk se ženio najmanje pet puta, a posljednji je brak izazvao velik skandal: Fulkova supruga, Bertrada Montfortska, napustila je Fulka i vjerojatno se kao bigamist udala za franačkoga kralja Filipa I., premda je vrlo vjerojatno da je kralj oteo ženu. Bertrada je Fulku IV. rodila sina Fulka, koji je postao Fulk Jeruzalemski.
Izvori
Kategorija:Grofovi Anjoua