Португалски језик (- или -{português}-) је иберијски романски језик. Службени је језик у Португалији, Бразилу, Анголи, Мозамбику, Гвинеји Бисао, Зеленортским Острвима, Сао Томе и Принципе, Источном Тимору и Макау. Осим тога говори се у Португалској Индији: Гоа, Даман и Дију у данашњој Индији, и у португалској дијаспори.
Са преко 200 милиона изворних говорника, португалски је шести на листи језика по броју говорника на свету и други најраспрострањенији романски језик, иза шпанског.
Португалски језик се проширио светом у 15. веку и 16 веку у доба када је Португал стварао прву и најдуговечнију европску колонијалну и трговинску империју која се протезала од Бразила у Јужној Америци, до Кине и Јапана. Као резултат те експанзије португалски је данас званични језик у осам земаља. Постоји још око двадесет креолских језика који су се развили из португалског. Португалски је значајан мањински језик у Луксембургу, Намибији, Швајцарској и Јужноафричкој Републици. Значајна дијаспора која говори португалским постоји у градовима широм света, као на пример у Паризу у Француској, Бостону, Њу Џерзију и Мајамију у САД те у Јапану.
Поређење са другим језицима Најближи рођак португалског језика је галицијски језик (регионални језик у Шпанији).
Португалски језик је по многим особинама веома близак шпанском језику, али у изговору постоје знатне разлике. Португалцима је могуће да, уз вежбу, науче да разумеју шпански и да воде основну конверзацију. За илустрацију, упоредите следеће реченице:
-{Ela fecha sempre a janela antes de jantar.}- (португалски)
-{Ela pecha sempre a fiestra antes de cear.}- (галицијски)
-{Ella cierra siempre la ventana antes de cenar.}- (шпански)
Скоро све употребљене речи се појављују и у друга два језика, али се у њима ређе користе.
-{Ela encerra sempre a janela antes de cear.}- (португалски са ређе коришћеним речима)
(превод: Она увек затвара прозор пре вечере.)
Постоји и одређен број речи које нису препознатљиве говорницима блиских романских језика. Примери:
српскишпанскипортугалскибразилска верзијашункаjamón (serrano)presuntopresunto (cru)ауто-механичарска радионицаtalleroficinaoficinaканцеларијаoficinaescritórioescritórioжелезница trencomboiotrem
Постоје регије у којима се паралелно говоре шпански и португалски.
Правопис
Правопис португалског језика није у потпуности фонолошки, иако је много мање компликован од нпр. француског или енглеског правописа. Истим графемом могу бити представљени различити гласови, а вреди и обратно, исти глас, може, у писању, бити представљен различитим графемима. Постоје три графичка нагласка: акут (-{á}-), циркумфлекс (-{â}-), гравис (-{à}-). Остали дијакритички знаци су: тилда (-{ã}-) и дијереза (-{ü}-). Циркумфлекс (-{â}-) се користи за означавање затворених самогласника (као у -{esôfago}- 'једњак'), назалних самогласника (као у -{amêndoa}- 'бадем') и назализираних самогласника (као у -{Amazônia}- 'Амазонија', -{câmera}- 'камера'), а тилда (-{ã}-) само за означавање назалних самогласника (као у -{tobogã}- 'тобоган', -{tchã}- 'чар, драж', -{cãibra}- 'грч'). Акут (-{á}-) се користи за означавање отворених (оралних) самогласника (као у -{xícara}- 'шољица', -{jacaré}- 'кајман'), назалних самогласника (као у -{íntimo}- 'близак, интиман', -{neném}- 'беба', -{refém}- 'талац') и назализираних самогласника (као у -{único}- 'једини'). Гравис (-{à}-) се јавља само у стегнутим облицима приједлога -{a}- и одређеног члана женског рода -{a(s) (a + a(s) = à(s)}-) или показне замјенице -{aquele(s), aquela(s), aquilo (a + aquel... = àquel...)}-. Дијереза (-{ü}-) се користи само у скуповима -{ güe, qüe, güi, qüi}-, означавајући да овде -{u}- има вредност полусамогласника [w]). Од сугласничких графема, за португалски језик су карактеристични диграфи -{nh}-, -{lh}- и -{ch}-, те -{ç}-, који, као и у француском језику, има вредност гласа [-{s}-]. Они се не сматрају посебним словима, па се, стога, у речницима -{nhoque}- 'њоке' налазе између -{névoa}- 'магла' и -{nicaragüense}- 'никарагвански'. Апостроф се ретко користи. (Остао је у употреби само у синтагми -{d'água}- '(од) воде, водени, (с) водом'). Употреба зареза, ускличника и упитника се углавном поклапа с нашом употребом.
Изговор Овде је описан неутрални изговор који се темељи на говору главног града Бразила, Бразилије. То је изговор који следе професионални говорници на бразилској телевизији Глобо и на бразилском државном радију -{Radiobrás}-. Многи градови бразилског Југоистока (Бело Оризонте, Жуиз де Фора, Виторија, Гуарапари) имају изговор сличан овоме. У прегледу су кориштени симболи Међународног фонетског друштва (ИПА), уз нека мања одступања, из практичних разлога (употреба симбола -{č, ž, š}-, те кориштење [-{y}-] уместо [-{j}-]).
Самогласници мини|250п|Неназални самогласници португалског језика
У португалском језику, баш као и у стандардном италијанском језику, постоји седам фонемских самогласника: -{a, i, u}- (који се, углавном, изговарају као у нашем језику]), -{é}- (отворено е; број 3 на схеми самогласника), -{ê}- (затворено е; бр.2), -{ó}- (отворено о; бр. 7), и -{ô}- (затворено о; бр. 6). Отворено е (-{é}-) се изговара као самогласник између а и е (наместе се уста као да ће се изговорити е, а изговори се а). Затворено е (-{é}-) се изговара као самогласник између и и е (наместе се уста као да ће се изговорити и, а изговори ср е). Слично вреди и за затворено о (-{ô}-), које се налази између о и у, те за отворено о (-{ó}-), које се налази између о и а. Многе речи променом тимбра самогласника мењају значење (-{avó}- значи 'бака', а -{avô}- 'деда'; -{sede}- (понекад се пише -{sêde}-) значи 'жеђ', а -{sede}- (понекад се пише -{séde}-) 'седиште'). Отвореност вокала у португалском језику има много већу важност него у италијанском и неким другим језицима, тако да ни нема регионалне редукције фонемског инвентара на састав од само пет фонема.
Изговор графема -{A}- Ненаглашено -{A}--{}- на крају речи може се изговорити као отворено а [а] или затвореније (бр. 4а, 4б, 4ц, 4д, 4е на схеми самогласника). Изговор зависи од разних фактора, а неки говорници користе више реализација. Примери: -{tia ['či(y)a]}- 'тетка', -{brasileira [brazi'lera]}- 'бразилка'. А испред -{NH}-, те -{A}- испред наглашеног М или -{N}- се изговара назализирано, тј. као [-{ã}-]. Долази до носног изговора А, но назал који му слиједи (-{m, n, nh}-) такође се изговара. Примери: -{cama ['kãma]}- 'кревет', -{banana [ba'nãna]}- 'банана', -{banho ['bãỹu]}- 'купање', -{piranha [pi'rãỹa]}- 'пирана', -{banheiro [bã'ỹeru]}- 'купаоница'. У неким речима се сваки самогласник између носних сугласника назализира: -{mamãe [mã'mãỹ]}- 'мама'. А испред -{M}- или -{N}- на крају слога или речи се изговара назално, тј. као [-{ã}-]. Назални консонант који следи (-{m, n}-) се не изговара. Примери: -{cantar [kã'tah]}- 'певати', -{santo ['sãtu]}- 'светац', -{campo ['kãpu]}- 'поље', -{Ivan [i'vã]}- 'Иван', -{tchan [čã]}- 'чар'. Једнаку вредност има и глас представљен графемом -{Ã}-: -{rã [hã]}- 'жаба', -{Maracanã [maraka'nã]}- 'маракана', -{tchã [čã]}- 'чар' (алтернативна графија за -{tchan}-). У свим осталим случајевима се изговара као а [а]. Примери: -{abacaxi [abaka'ši]}- 'ананас', -{abadá [aba'da]}- 'мајица за карневал'.
Изговор графема -{I}- Ненаглашено -{I}- на крају речи које долази иза самогласника се изговара као ј [-{y}-] (примери: -{papai [pa'pay]}- 'тата', -{rei [hey]}- 'краљ'), независно од тога да ли следи иза њега -{-s}-: -{cais [kays]}- 'гат, мол'. Једнако тако, -{I}- између самогласникâ, те -{I}- испред завршних самогласника -{A}- или -{O}- се изговара као ј [-{y}-]: -{maiô [ma'yo]}- 'купаћи костим', -{cerimônia [seri'mõnya]}- 'церемонија', -{Mário ['maryu]}- 'Марио'. -{I}- је [-{y}-] и испред самогласника у ненаглашеном слогу који није на почетку речи: -{internacional [ĩtehnasyo'naw]}- 'међународни'. -{I}- испред -{NH}-, те испред наглашеног -{M}- или -{N}- се изговара назализирано, тј. као [ĩ]. Примери: -{minha ['mĩỹa]}- 'моја', -{vinho ['vĩỹu]}- 'вино', -{mina ['mĩna]}- 'рудник', -{lima ['lĩma]}- 'лимета'. -{I}- испред -{M}- или -{N}- на крају слога или речи се изговара назално, тј. као [ĩ]. Назални консонант који следи (-{m, n}-) се не изговара. Примери: -{sim [sĩ]}- 'да', -{vinte ['vĩči]}- 'двадесет', -{limpeza [lĩ'peza]}- 'чистоћа, чишћење'. -{I}- се у скуповима -{-EIR-, -AIX-, -EIX-, -EIJ-}- најчешће не изговара: -{capoeira [kapo'era]}- 'капоера, бразилски борилачки плес', '-{'cabeleireiro [kabele'reru]}- 'фризер', -{caixa ['kaša]}- 'каса, кутија', -{peixe ['peši]}- 'риба', -{beijar [be'žah]}- 'пољубити'. Слично се догађа и с речима -{quieto}- 'миран' и -{manteiga}- 'маслац' које се често изговарају -{['kεtu]}-, односно -{[mã'tega]}-. У осталим случајевима се -{I}- izgovara kao [-{i}-]: -{vi [vi]}- 'видех', -{aqui [a'ki]}- 'овде'. Понекад се, код неких говорника, јавља централнија реализација (слична кратком -{i}- у енглеском; види вокал 1а на схеми самогласника), чешћа код ненаглашеног -{i}-.
Изговор графема -{U}- Ненаглашено -{U}- на крају речи које долази иза самогласника изговара се као енглеско w [w] (примери: -{mau [maw]}- 'зао', -{meu [mew]}- 'мој'), независно од тога да му следи -{-s}- или не: -{seus [sews]}- 'твоји'. Такође, ненаглашено -{U}- између самогласникâ, те -{U}- у скуповима -{-GUA-, -QUA-}-, као и -{Ü}- (-{U}- с дијерезом) се изговара као [w]: -{euá [ew'a]}- 'афробразилска божица', -{quando ['kwãdu]}- 'када', -{sangüíneo [sã'gwĩnyu]}- 'крвни'.У ненаглашеном дочетку -{-UO}-, -{U}- се изговара као [w], који се често испушта: -{contínuo [kõ'čĩn(w)u]}- 'трајан, непрекинут'. -{U}- испред -{NH}-, те испред наглашеног -{M}- или -{N}- се изговара назализирано, тј. као [ũ]. Примери: -{junho ['žũỹu]}- 'јуни', -{único ['ũniku]}- 'једини'. -{U}- испред -{M}- или -{N}- на крају слога или речи се изговара назално, тј. као [ũ]. Назални консонант који следи (-{m, n}-) се не изговара. Примери: -{baticum [bači'kũ]}- 'ударање', -{bunda ['bũda]}- 'стражњица', -{rum [hũ]}- 'рум'. -{U}- се у скупу -{-GUE-, -GUI-, -QUE-, -QUI-}- никада не изговара: -{gueto ['getu]}- 'гето', -{guitarra [gi'taha]}- '(електрична) гитара', -{aqui [a'ki]}- 'овде'. -{U}- у диграфу -{OU}- најчешће се испушта: -{vou [vo]}- 'идем', -{louco ['loku]}- 'луд'. Изузетак су властита имена: -{Moscou [mos'kow]}- 'Москва', -{Douglas ['dowglas]}- 'Доуглас' итд. -{U}- осталим случајевима се -{U}- изговара као [-{u}-]: -{nu [nu]}- 'го, наг', -{urubu [uru'bu]}- 'црни суп'. Понекад се, у неких говорника, јавља централнији алофон (сличан кратком -{u}- у енглеском; види вокал 5а на схеми самогласника), чешћи код ненаглашеног -{u}-.
Изговор графема Е -{E}- с циркумфлексом (ê) се изговара као затворено [-{e}-]: -{pêsames ['pezamis]}- 'саучешће', -{nenê [ne'ne]}- 'беба'. Кад се ê налази испред назала (-{m, n, nh}-) поприма носни изговор [ẽ]: -{milênio [mi'lẽnyu]}- 'миленијум', -{têm [tẽỹ]}- 'имате, имају', -{pêndulo ['pẽdulu]}- 'клатно'. '''-{E}- с акцентом (é) се изговара као отворено е [ε]: -{jacaré [žaka'rε]}- 'алигатор', -{hélice ['εlisi]}- 'пропелер'. Једино се у дочецима -{-ÉM, -ÉNS}- изговара као затворен, носни самогласник [ẽ]: -{ninguém [nĩ'gẽỹ]}--{}- 'нико', -{nenéns [ne'nẽỹs]}- 'бебе'. -{E}- испред наглашеног вокала се изговара као и [-{i}-] (или као ј [-{y}-] у брзом говору): -{passear [pasi'ah]}- шетати, -{teatro [či'atru]}- 'позориште'. Ненаглашено -{E}- на крају речи изговара се као и [-{i}-] или као енгл. кратко и (види самогласник бр. 1а на вокалном трапезу). [-{i}-] је карактеристика спорог, наглашавајућег говора, а [бр.1] је учесталији у природноме, спонтаном говору. Примери: -{telefone [tele'fõni]}- 'телефон', -{avalanche [ava'lãši]}- 'лавина'. Додавање плуралног наставка --{s}- не мења квалитет самогласника: -{avalanches [ava'lãšis]}- 'лавине'. -{E}- се у суфиксима -{-TE, -DE}- у обичном говору често испушта: -{cidade [si'dadž(i)]}- 'град', -{dente ['dẽč(i)]}--{}- 'зуб'. Исто вреди и за плуралне суфиксе -{-TES, -DES}-: -{cidades [si'dads]}- 'градови', -{dente ['dẽts]}- 'зуби'.