Варљиво лето ’68 је југословенски хумористички филм из 1984. снимљен у режији Горана Паскаљевића, а по сценарију Гордана Михића. Главне улоге тумаче Славко Штимац, Данило Бата Стојковић, Мира Бањац, Мија Алексић и Ивана Михић.
Радња филма дешава се 1968. и прати доживљаје матуранта Петра у потрази за „женом свог живота” што га доводи у низ деликатних ситуација. Његов „свет” насељен је женама које су предмет његове младалачке жеље — удатим госпођама, стидљивим вршњакињама, изазовним професоркама, због чега га не интересују наизглед преломни историјски догађаји, због којих када коначно нађе праву љубав она мора бити прекинута. Кроз низ комичних сцена филм се бави понашањем малих људи у једној важној политичкој години. Тандем Паскаљевић—Михић створио је истовремено љубавну и политичку комедију смештену у идиличној и патријархалној провинцији до које допире ехо бурних светских и домаћих политичких збивања.
Упоредо са филмом снимљена је истоимена телевизијска серија, која је у јесен 1985. емитована на Телевизији Београд. Југословенска кинотека је филм уврстила међу 100 српских играних филмова, који су 28. децембра 2016. проглашени за културно добро од великог значаја.
Радња
Потреба да коначно нађе „жену свог живота” доводи матуранта Петра у лето 1968. у низ деликатних и комичних ситуација. Најпре се заљубљује у младу професорку социологије Невену Морено, због које се одлучује да за матурски рад одабере тему из марксизма. Сматрајући ову одлуку готово историјском, његов отац Веселин, провинцијски судија догматских схватања, који је од скора члан владајуће комунистичке партије, одлучује да ангажује Цилета студента да му помогне. Иако је Петру смртно досадан, Циле пресудно утиче на његову млађу сестру Владицу, због чега га Веселин избацује из куће.
Након што је једне вечери професорку видео у љубавном заносу са директором гимназије, наљутио се и одлучио да са њом више не проговори ни реч, због чега је пао на матурском испиту. Пошто је од породице сакрио да није положио „испит зрелости”, они у његову част организују свечани ручак, након кога одлазе у болницу у посету Петровом деди, који већ двадесет година живи своје „последње дане”. Заједно са дедом, Петар одлази у ресторан у коме наступа оркестар феријалки из Чехословачке, што деди буди сећања на студије у Прагу и авантуре са Чехињама.
мини|лево|Веселин и Петар, сцена из филма Варљиво лето ’68.
Како би се освежила од летње жеге породица Цветковић одлази на локалну плажу, али уместо да одмара, Веселин овде од апотекара слуша притужбе на рачун Петровог понашања према његовој доста млађој супрузи, а од директора гимназије сазнаје да није положио матуру. Разочаран у сина, одлучује да примени методе „чврсте руке” и наређује Петру да се упише у библиотеку и прочита све о марксизму. Пошто је приликом одласка на плажу упознао нову библиотекарку Ољу Мирановски, Петар са радошћу прихвата очево наређење, али и овде доживљава љубавни неуспех. Како би га на практични начин упознао са животом радничке класе, отац одлучује да га запосли у пекари код кума Спасоја. Ту упознаје Јагодинку Симоновић, кумову вереницу, у коју се убрзо заљубљује. Једном приликом се одважује да јој приђе, након чега упадају у еротски занос, али су откривени од Спасоја који их потом истерује из пекаре.
Петар у очајању, након што је отац обавештен да је избачен из пекаре, одлучује да оде у Београд и потражи Јагодинку, али се након сазнања да је она тамо у вези са другим мушкарцем, разочаран враћа кући. Приликом повратка, у пијаном стању прави инцидент у возу, не знајући да је човек са којим долази у сукоб председник суда кога његов отац дочекује на станици. Како би од председника суда Мицића сакрио да му је Петар син, Веселин одлучује да га веже за кревет, пре доласка председникове породице у госте. Приликом посете, председник суда се поверава Веселину да је из великог града побегао у провинцију због проблема са ћеркама, након чега му овај открива да је Петар његов син.
После ванредно положене матуре, Петар и деда одлазе поново у ресторан у коме свирају чехословачке феријалке. Тада коначно упознаје Ружењку Храбалову своју праву истинску, велику љубав, која је одмах потом морала бити прекинута, због совјетске инвазије на Чехословачку.
Улоге
|Славко Штимац || Петар Цветковић |- |Данило Бата Стојковић || Веселин Цветковић, Петров отац |- |Мија Алексић || Петар Цветковић, Петров деда |- |Мира Бањац || Петрова мајка |- |Ивана Михић || Владица Цветковић, Петрова сестра |- |Андрија Мркаић || Тадија Цветковић, Петров брат |- |Сања Вејновић || Ружењка Храбалова |- |Драгана Варагић || Јагодинка Симоновић, пекарка |- |Неда Арнерић || Оља Мирановски, библиотекарка |- |Миодраг Радовановић || Мицић, председник суда |- |Бранка Петрић || Лепосава Мицић |- |Драган Зарић || директор гимназије |- |Предраг Тасовац || господин Илић, апотекаркин супруг |- |Бранко Цвејић || кум Спасоје, пекар |- |Милутин Бутковић || Спасојев отац |- |Зоран Ратковић || Спасојев брат |- |Лидија Плетл || Сашка Илић, апотекарка |- |Дара Чаленић || шефица чешког оркестра |- |Предраг Милинковић || запослени у суду |- |Андријана Виденовић || Невена Морено, професорка социологије |- |Еуген Вербер || запослени у суду |- |Жика Миленковић || берберин |- |Јелица Сретеновић || записничарка у суду |- |Милош Кандић || конферансије |- |Боривоје Кандић || Ђока, Петров друг |- |Владан Савић || Јова, Петров друг |- |Ратко Милетић || оптужени власник кафане |- |Обрен Хелцлер || глумац у порно филму |- |Саво Радовић || Циле, студент филозофије |- |Миленко Павлов || пијанац који пева на станици |- |Радослава Маринковић || Чехиња из оркестра |- |Александра Симић || Чехиња из оркестра |- |Ирена Жмукић || ћерка председника суда |- |Сања Жмукић || ћерка председника суда |- |Драгица Ристовић ||
Настанак филма Првобитни сценарио Гордана Михића, под називом Само једном се живи, представљао је причу о односу деда-отац-син смештену у савременом времену (почетак 1980-их) и био је намењен редитељу Живојину Павловићу. Након дужег стајања у Центар филму, сценарио је понуђен Горану Паскаљевићу, који је одлучио да радњу филма пребаци у „бурну и преломну” 1968. годину. Желећи да створи филм који ће бити његов лични печат у сценарио је убацио одређене детаље — младу Чехињу, полагање матурског из марксизма и др. Такође, Паскаљевић је осећао потребу да проговори о догађајима из 1968 — протестима у Паризу, студентским демонстрацијама у Београду, совјетској инвазији на Чехословачку, пошто је његова генерација тада веровала да је ова година преломна, да ће се нешто променити и свет постати бољи. Како није имао жељу да снима филм о студентским демонстрацијама, одлучио се да направи сентименталну комедију са политичким садржајем и прикаже како бурни политички догађаји утичу на животе обичних људи, али и малограђански страх од промена, на коме се лако граде ауторитативни режими.
мини|десно|Породица Цветковић у посети код деде у болници, сцена из филма Варљиво лето ’68.
За пребацивање радње филма из раних 1980-их у 1968. Паскаљевић је имао личне разлоге. Он је те године био двадесетједногодишњи студент прве године филмске режије на Факултету за филм и телевизију (ФАМУ) у Прагу. Био је сведок Дупчекових реформи током „Прашког пролећа” и покушаја да се створи „социјализам са људским ликом”. Јуна 1968. када је био на крају прве године, добио је вести о студентским демонстрацијама у Југославији, али се у Београд вратио када је све завршено. Током боравка у Прагу, упознао је Чехињу Мирку, у коју се заљубио и која је била његова прва велика љубав. Заједно са њим, она је током распуста дошла у Југославију, где су месец дана провели на Јадрану. Мирка се у августу вратила у Праг, а дан пре совјетске инвазије, 20. августа 1968, са породицом је из Чехословачке отишла у Швајцарску. Њен отац, који се налазио на неком вишем положају био је обавештен шта ће се догодити и успео је да добије визу за себе, супругу и ћерке. Када се крајем августа, Паскаљевић вратио у Праг на студије, није је затекао и изгубио је сваки контакт са њом (Мирку је срео тек годинама касније у Америци, где је она била власница модног бутика у Лос Анђелесу). Његова лична љубавна прича, послужила је као мотив за увођење лика Ружењке Храбалове, чешке феријалке, у коју се заљубљује главни лик.
На Паскаљевића, као младог студента режије, посебно је утицао чешки редитељ Јиржи Менцл, кога је упознао преко заједничких пријатеља. Као заљубљеник у чешке филмове из 1960-их, који су били стилизоване шармантне комедије, одлучио је да овај филм буде омаж овом периоду чешке кинематографије. Како је првобитни назив сценарија Само једном се живи морао бити промењен због сличности са називом филма Само једном се љуби, редитеља Рајка Грлића, одлучио је да парафразира наслов Менцловог филма Хировито лето (), снимљеног 1968. и да назив филму Варљиво лето. Уз помоћ Ружице Петровић, продуцента Авала филма, филм је добио коначни наслов Варљиво лето ’68.
Избор глумаца мини|Веселин са супругом на плажи, сцена из филма Варљиво лето ’68.
Приликом одабира глумаца који би тумачили главне ликове у филму, Паскаљевић се одмах одлучио да Петрове родитеље играју Данило Бата Стојковић и Мира Бањац, пошто је са њима сарађивао у свом првом играном филму Чувар плаже у зимском периоду, где су глумили Милована и Спасенију, родитеље главног лика Драгана Пашановића. Овај веома успешни тандем, исте године је играо и у филму Балкански шпијун, Боже Николића и Душана Ковачевића. Без дилеме одабран је и Мија Алексић за улогу Петровог деде.
Највеће колебање Паскаљевић је имао приликом одабира главног глумца, јер су се и он и Славко Штимац прибојавали да ли ће тада већ двадесеттрогодишњи глумац моћи да уверљиво дочара лик матуранта Петра Цветковића. Ипак, верујући у његову аутентичност, Паскаљевић је преломио и поверио му улогу. Приликом избора глумице за лик Петрове сестре Владице, редитељ није био задовољан предложеним кандидаткињама, па је одлучио да улогу понуди ћерци сценаристе Гордана Михића, тада тринаестогодишњој Ивани Михић. Како је и претпостављао, Михић се томе успротивио, али га је у овој намери подржала Михићева супруга Вера Чукић и њихова ћерка је прихватила улогу, доживљавајући то као неку врсту игре. Најмлађег члана породице Цветковић, малог Тадију, тумачио је тада петогодишњи Андрија Мркајић, који је изабран на кастингу.
Приликом избора осталих глумаца, Паскаљевић се трудио да одабере тада популарне глумце — Миодрага Радовановића, Драгана Зарића, Бранку Петрић, Предрага Тасовца и др. Чак и епизодне ликове у филму, играли су афирмисани глумци попут Бранка Цвејића, Жике Миленковића, Даре Чаленић и др. Сцену у пекари, играли су глумци Милутин Бутковић и Зоран Ратковић из Атељеа 212. У филму се појављује и одређени број тада младих глумица које су тумачиле Петрове симпатије — Андријана Виденовић, Лидија Плетл, Неда Арнерић, Драгана Варагић и Соња Вејновић, као и седамнаестогодишње близнакиње Ирена и Соња Жмукић, које су играле ћерке председника суда. Већина глумица се прославиле овим улогама, а нарочито Драгана Варагић, којој је улога пекарке Јагодинке Симоновић обележила каријеру.
Реализација филма мини|Кућа Јована Цвијића, у Улици Јелене Ћетковић у Београду, која је коришћена за снимање филма, као кућа породице Цветковић.
Упркос чињеници да је Паскаљевић иза себе имао пет успешних играних филмова снимљених у продукцији Центра Филмских радних заједница, односно Центар филма, ова продуцентска кућа није обезбедила довољно средстава за реализацију филма, иако је план снимања већ био готов. Увређен јер продуцентска кућа није веровала у његов филм и није хтела да прихвати финансијски ризик, иако јој је његов претходни филм Сутон донео зараду од пола милиона долара, готово је одустао од снимања филма. Августа 1983. враћајући се авионом из Пуле, случајно је срео Милана Вукоса, директора Телевизије Београд и испричао му проблем са Центар филмом и недостатком средстава за реализацију филма. Вукоса је заинтересовала прича, па је затражио да му донесе сценарио уз напомену да ће покушати да помогне.