мини|Чарлс Сандерс Перс, један од оснивача прагматизма мини|Хилари Патнам, познати прагматиста
Прагматизам (pragma = дело, деловање, рад, чин и слично) је филозофски правац који потенцира односе између теорије и праксе. Овај правац је настао у Америци крајем 19. века, а његови представници су Џон Дјуи, Чарлс Пирс и Вилијам Џејмс.. Reprinted often, including Collected Papers v. 5, paragraphs 388–410 and Essential Peirce , 124–141. See end of §II for the pragmatic maxim. See third and fourth paragraphs in §IV for the discoverability of truth and the real by sufficient investigation. Прагматици сматрају да наставак искуства, као и његова природа, долазе као резултат раније предузете „акције“ с циљем да иста постане почетна тачка за размишљање. Само искуство настаје узајамним процесом трансакције организма и околине у којем се субјекат и предмет надограђују. Прагматично сазнање се води интересима и вриједностима. Будући да је стварност предмета немогуће спознати без искуства, истинске тврдње је једино могуће потврдити кроз испуњавање одређених експерименталних услова.
Прагматизам изражава веру у модерну технологију и он је израз индустријске цивилизације савременог друштва. Прагматизам учи да циљ „филозофирања“ мора бити практична корист. Ова идеја се налази свуда па и у религији и може се лако изразити овим темељним учењем:
Бољи је грам искуства, него товар теорија.
Овај филозофски правац сматра да су идеје добре само као план деловања и да имају вредност према учинку - према користи. Када се идеје слажу са стварношћу помажу нам да се лакше сналазимо, прилагодимо. За прагматисте, истинита је она идеја која је корисна. Критике прагматизма су сличне критикама позитивизма, а оне се фокусирају на једноставно гледање ових праваца и на занемаривање вредности теоретског разматрања.
Прагматизам је филозофско схватање према коме практична корист и деловање представљају основни критеријум за процењивање да ли су сазнајни искази смислени и истинити. На његов развој утицали су позитивизам, енглески емпиризам и утилитаризам. Може се сматрати једном модификацијом верификационизма.
Сама реч води поријекло од грчке речи прагма (дело, деловање, чин). Појам корисно употребљава се у прагматизму различито: понекад у смислу појединачне, али чешће у смислу опште друштвене користи или добра.
Прагматистички метод решава теоретске спорове тако што из разматраних ставова изводи практичне последице, а затим прихвата оне ставове чије су последице корисније или прихватљивије. Ако неки ставови не производе никакве практичне последице, они се одбацују као бесмислени.
За разлику од позитивиста, прагматисти не одбацују метафизику у потпуности, јер прихватају сва веровања која имају корисне последице, без обзира да ли су метафизичка или нису. Из таквог става произилази толерантан однос према различитим научним, моралним, религиозним и политичким питањима. У складу с тим, они се разликују од позитивиста и по томе што сматрају да и вредности могу бити предмет сазнања и да сама научна сазнања зависе од друштвених вредности. С друге стране, слично позитивистима, они придају пресудан значај науци у друштвеном животу, али се од њих разликују по томе што истинитост и смисаоност сазнајних исказа одређују на основу друштвене користи, а не искључиво на основу чисто научне проверљивости.
Порекло Прагматизам као филозофски покрет започео је у САД-у око 1870. године. Чарлс Сандерс Пирс (и његова прагматичка максима) сматра се одговорним за развој прагматизма, уз 20-овековне филозофе Вилијама Џејмса и Џона Дјуиа.
Прва писана употреба термина настала је од стране Вилијама Џејмса 1898. године, који је одао признање Пирсу као мислиоцу који је сковао термин током раних 1870-их. Џејмс је сматрао да основу прагматизма представља Пирсова едиција "Илустрације логике науке" (укључујући "Како учинити наше идеје јасним" (1877)).
Листа прагматиста
Класични прагматисти
Чарлс Пирс Вилијам Џејмс Џон Дјуи Oliver Wendell Holmes, Jr. F. C. S. Schiller
Аналитички, нео- и други прагматисти
Richard J. Bernstein F. Thomas Burke Arthur Fine Stanley Fish Robert Brandom Кларенс Ирвинг Луис Joseph Margolis Хилари Патнам Ричард Рорти John J. Stuhr Вилард Ван Орман Квајн Mike Sandbothe Richard Shusterman Jason Stanley Robert B. Talisse Stephen Toulmin Roberto Unger Sidney Hook Isaac Levi Susan Haack Nicholas Rescher
Прагматисти у ширем смислу
Cornel West Wilfrid Sellars Karl-Otto Apel Frank P. Ramsey Randolph Bourne C. Wright Mills Јирген Хабермас
Види још Америчка филозофија
Референце
Литература
Baldwin, James Mark (ed., 1901–1905), Dictionary of Philosophy and Psychology, 3 volumes in 4, Macmillan, New York, NY. Dewey, John (1900–1901), Lectures on Ethics 1900–1901, Donald F. Koch (ed.), Southern Illinois University Press, Carbondale and Edwardsville, IL, 1991. Dewey, John (1910), How We Think, D.C. Heath, Lexington, MA, 1910. Reprinted, Prometheus Books, Buffalo, NY, 1991. , Jo Ann Boydston (ed.), Harriet Furst Simon (text. ed.), Stephen Toulmin (intro.), Carbondale and Edwardsville, IL, 1984. , Henry Holt and Company, New York, NY, 1908. 2nd edition, Holt, Rinehart, and Winston, 1932. Reprinted, Arnold Isenberg (ed.), Victor Kestenbaum (pref.), New York, NY, 1980. , Jo Ann Boydston (ed.), Kathleen Poulos (text. ed.), Ernest Nagel (intro.), Carbondale and Edwardsville, IL, 1986. . 1 paragraph. in J.M. Baldwin (ed., 1901–1905), Dictionary of Philosophy and Psychology, 3 volumes in 4, Macmillan, New York, NY. Reprinted, CP 5.2 in C.S. Peirce, Collected Papers.
Peirce, C.S., Collected Papers of Charles Sanders Peirce, vols. 1–6, Charles Hartshorne and Paul Weiss (eds.), vols. 7–8, Arthur W. Burks (ed.), Harvard University Press, Cambridge, MA, 1931–1935, 1958. Cited as CP vol.para. . Bloomington and Indianapolis, IN, . Bloomington and Indianapolis, IN, Putnam, Hilary (1994), Words and Life, James Conant (ed.), Harvard University Press, Cambridge, MA. (January 1951). Reprinted, pp. 20–46 in W.V. Quine, From a Logical Point of View, 1980. Quine, W.V. , 2nd edition, , Cambridge, MA, 1980. . Reprinted, pp. 34–51 in F.P. Ramsey, Philosophical Papers, David Hugh Mellor (ed.), Cambridge University Press, Cambridge, UK, 1990. , David Hugh Mellor (ed.), Cambridge, UK. 1977. .
Даље читање
Истраживања
215 pages; Essays on pragmatism and American culture, pragmatism as a way of thinking and settling disputes, pragmatism as a theory of truth, and pragmatism as a mood, attitude, or temperament.
Важни уводни примарни текстови
C.S. Peirce, "The Fixation of Belief" C.S. Peirce, "How to Make Our Ideas Clear" C.S. Peirce, "A Definition of Pragmatism" (текст именован од Menand у Pragmatism: A Reader, из Collected Papers of Charles Sanders Peirce v. 8, неки или сви параграфи 191–195.) . (посебно предавања I, II and VI) . John Dewey, "Three Independent factors in Morals" (предавање објављено као чланак) (поглавље) W.V.O. Quine, "Two Dogmas of Empiricism".
Секундарни текстови
. . . . .
. (includes essays by Peirce, James, Dewey, Rorty, others) For a discussion of the ways in which pragmatism offers insights into the theory and practice of urbanism, see: Aseem Inam, 2013.
Критички текстови
. Pragmatism, Ayn Rand Lexicon.
Додатна библиографија
IEP – Internet Encyclopedia of Philosophy SEP – Stanford Encyclopedia of Philosophy . . Stanford Encyclopedia of Philosophy. .
.
Daniel Dennett. Postmodernism and Truth. 1998. . 1929. . . . . 2005.
Abraham Edel. . In: Ethics at the Crossroads: Normative Ethics and Objective Reason. George F. McLean, Richard Wollak (eds.) . 1998. . 2008
. Newcastle upon Tyne, 2009 . . . 19(1). William James. Pragmatism, A New Name for Some Old Ways of Thinking, Popular Lectures on Philosophy. 1907. William James The Will to Believe. 1896. . 1999. . 2003. . 1929. . . 2003. . 1995.
. . . Frankfurt / Paris / Lancaster, Ontos Verlag, 2004 . . Frankfurt / Paris, Ontos Verlag, 2011. William Egginton/Mike Sandbothe (Eds.) The Pragmatic Turn in Philosophy. Contemporary Engagement between Analytic and Continental Thought. 2004. . Interview in JAC 13.2. 1993. . Review in The New Criterion. November
Спољашње везе
Општи извори Pragmatism на PhilPapers Zalta, Edward N. (ed.). "Pragmatism". Stanford Encyclopedia of Philosophy. "Pragmatism". Internet Encyclopedia of Philosophy Pragmatism на Indiana Philosophy Ontology Project Pragmatism на In Our Time BBC A short film about the pragmatist revival на YouTube
Часописи и организације Часописи посвећени прагматизму:
Contemporary Pragmatism, International Pragmatism Society . Associazione Culturale Pragma (Italy) Nordic Studies in Pragmatism, Nordic Pragmatism Network Pragmatism Today, Central European Pragmatist Forum (CEPF) . Charles S. Peirce Society William James Studies, William James Society
Други онлајн извори и организације
Pragmatism Cybrary
Centro de Estudos sobre Pragmatismo (CEP) — Center for Pragmatism Studies (CPS) (Brazil) Charles S. Peirce Studies
Helsinki Peirce Research Center (Finland)
Peirce Edition Project Society for the Advancement of American Philosophy
Категорија:Филозофске школе и традиције Категорија:Филозофија науке Категорија:Емпиризам