Архијерејски сабор Руске православне цркве () највиша је јерархијска власт у Руској православној цркви.

Назива се још и Освећени архијерејски сабор ().

Састав

Архијерејски сабор се састоји из епархијских и викарних архијереја.Глава III, члан 2. Устава Руске православне цркве Предсједник је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ).

Сазива га патријарх (или мјестобљуститељ) и Свети синод Руске православне цркве, најмање једном у четири године и пред одржавање Помјесног сабора. Може се сазвати и у изузетним случајевима предвиђеним Уставом Руске православне цркве. На предлог патријарха и Светог синода или 1/3 чланова Архијерејског сабора — епархијских архијереја може бити сазван и ванредни Архијерејски сабор.Глава III, члан 3. Устава Руске православне цркве

Свети синод је одговоран за припрему одржавања Архијерејског сабора и врши улогу Предсједништва Архијерејског сабора. Секретар Архијерејског сабора се бира између чланова Светог синода.Глава III, чланови 4, 8. и 9. Устава Руске православне цркве

Дјелокруг

По Уставу Руске православне цркве ()Устав Русской Православной Церкви (5 февраля 2013), Приступљено 15. 1. 2015. Архијерејски сабор:Глава III, члан 5. Устава Руске православне цркве чува чистоту и неповредивост православног вјерског учења и норми хришћанског морала и тумачи то учење на основу Светог писма и Светог предања, уз очување вјероучитељског и канонског јединства са пуноћом васељенског православља; чува догматско и канонско јединство Руске православне цркве; доноси Устав Руске православне цркве и измјене и допуне; одлучује о главним богословским, канонским, литургијским и пастирским питањима која се тичу како унутрашње тако и спољашње дјелатности Цркве; канонизује свеце; компетентно тумачи свете каноне и остале црквене прописе; изражава пастирску забринутост о проблемима садашњице; одређује карактер односа с државним органима; предлаже Помјесном сабору оснивање, реорганизацију и укидање аутономних и самоуправних цркава; потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању егзархата, митрополијских округа, митрополија и епархија, одређивању њихових граница и назива, а такође потврђује одлуке синода самоуправних цркава о оснивању, реорганизацији и укидању митрополија и епархија; потврђује одлуке Светог синода о оснивању, реорганизацији и укидању синодалних установа и других органа црквене управе; пред одржавање Помјесног сабора — предлаже пословник, програм, дневни ред и структуру Помјесног сабора; надгледа спровођење одлука Помјесног и Архијерејског сабора; суди о раду Светог синода, Високог црквеног савјета и синодалних установа; потврђује, укида и мијења законодавне прописе Светог синода; прописује поступак за све црквене судове; разматра финансијске извјештаје које подноси Свети синод и начелно одобрава план општецрквених прихода и расхода; утврђује нова општецрквена одликовања.

Архијерејски сабор доноси одлуке простом већином гласова, осим у случајевима гдје је другачије предвиђено саборским пословником.Глава III, члан 13. Устава Руске православне цркве

Судска власт

Архијерејски сабор врши и црквеносудску власт. Највиши је црквени суд у Руској православној цркви.

Он разматра и доноси одлуке:Глава III, члан 6. Устава Руске православне цркве у саставу Помјесног сабора — у првој и посљедњој инстанци — догматски и канонски преступи у раду патријарха московског и све Русије; у посљедњој инстанци: несугласице између двојице или више архијереја; предмети о црквеним преступима архијереја и руководилаца синодалних установа; сви предмети које му уступи патријарх московски и све Русије и Свети синод Руске православне цркве.

Види још Помјесни сабор Руске православне цркве Свети синод Руске православне цркве

Референце

Категорија:Устројство Руске православне цркве