мини|350п|Римски форум је била централна област око које се Антички Рим развијао Антички Рим је назив за римску државу која је највећим делом своје историје обухватала велики део Средоземља и западне Европе.
Историја римске државе од 753. п. н. е. до 476. године (пад Западног римског царства) дели се на ова раздобља:
Доба краљевства Римско краљевство (753. п. н. е. — 510. п. н. е.), када у граду Риму, по традицији, владају римски краљеви. 753. п. н. е., 22. априла — Ромулово легендарно оснивање Рима 753. п. н. е. — 715. п. н. е. — традиционални датуми владавине краља Ромула (први римски краљ) 715. п. н. е. — 673. п. н. е. — легендарна владавина Нуме Помпилија; 673. п. н. е. — 642. п. н. е. — легендарна владавина Тула Хостилија и изградња Курија Хостилија (зграда Сената) 642. п. н. е. — 617. п. н. е. — традиционални датуми владавине Анка Марција 617. п. н. е. — 578. п. н. е. — легендарна владавина Тарквинија I; изградња Циркус Максимус 578. п. н. е. — 534. п. н. е. — вероватни датуми владавине Сервија Тулија; наводно одређене границе градског подручја Рима — Помериум 534. п. н. е. — 510. п. н. е. — владавина посљедњег римског краља Тарквинија II Охолог; изградња храма Јупитера Оптимуса Максимуса
Доба република Римска република (510. п. н. е.— 27. п. н. е.), када Рим под вођством сената и сенатске аристократије као град и држава успева завладати читавим Апенинским полуострвом, највећим делом Средоземља. Доба ране Римске републике (510. п. н. е. — 351. п. н. е.) 510. п. н. е. — први конзули су били, по традицији, Луције Јуније Брут и Луције Тарквиније Колатин 496. п. н. е. — битка код Регилског језера против Латина 494. п. н. е. — прва Сецесија плебејаца 493. п. н. е. — Савез с федерацијом латинских градова 450. п. н. е. — друга Сецесија плебејаца 450. п. н. е. — Децемвири објављују Законе дванаест таблица. 406. п. н. е. — 396. п. н. е. — рат с Вејима, етрурским градом. 390. п. н. е. — битка код Алије против Гала 371. п. н. е. — Битка код Леуктре 367. п. н. е. — Закон Лицинија и Секстија 365. п. н. е. — смрт римског војсковође Камила. Успон и развитак Римске републике (351. п. н. е. — 130. п. н. е.) 351. п. н. е. — изабран први цензор у у центуријатску скупштину из редова плебејаца 343. п. н. е. — 341. п. н. е. — Први самнитски рат 340. п. н. е. — 338. п. н. е. — Латински рат 327. п. н. е. — 304. п. н. е. — Други самнитски рат 300. п. н. е. — плебејци могу постати свештеници. 298. п. н. е. — 290. п. н. е. — Трећи самнитски рат 296. п. н. е. — Битка код Сентина. 287. п. н. е — Центуријска скупштина након доношења Хортезијевог закона 280. п. н. е. — 275. п. н. е. — Пиров рат —Пиров поход на Италију 280. п. н. е. — Битка код Хераклеје 279. п. н. е. — Битка код Аскула 275. п. н. е. — Битка код Беневента. 265. п. н. е. — Римљани практично успостављају власт над читавом Италијом (искључујући северни део, долину реке По). 264. п. н. е. — 241. п. н. е. — Први пунски рат 261. п. н. е. — битка код Агригента 260. п. н. е. — битка код Мила 257. п. н. е. — Битка код Тиндарија 256. п. н. е. — битка код Екнома 256. п. н. е. — бродолом код Камерине 255. п. н. е. — битка на реци Багради 251. п. н. е. — Битка код Панорма 250. п. н. е. — опсада Лилибеја 249. п. н. е. — битка код Дрепане 242. п. н. е. — битка код Егатских острва 241. п. н. е. — капитулација Картагине и мировни уговор Сицилија постаје прва римска провинција 237. године, а неколико година касније друга провинција је формирана на острвима Сардинији и Корзици. 241. п. н. е. — Сардинија и Корзика постају прве римске провинције 229. п. н. е. — 228. п. н. е. — Први илирски рат 225. п. н. е. — Битка код Теламона 219. п. н. е. — Други илирски рат 218. п. н. е. — 201. п. н. е. — Други пунски рат 218. п. н. е. — битка код Тицина 218. п. н. е. — битка код Требије 217. п. н. е. — битка код Тразименског језера 216. п. н. е. — битка код Кане 207. п. н. е. — битка код Метаура 202. п. н. е. — битка код Заме 214. п. н. е. — 205. п. н. е. — Први римско-македонски рат 200. п. н. е. — 197. п. н. е. — Други римско-македонски рат 197. п. н. е. — битка код Киноскефала 195. п. н. е. — Лаконски рат 197. п. н. е. — устанак хиспанских племена, од којих је најзначајнији био Лузитански устанак под вођством Варијата 197. п. н. е. — ширење Селеукидског краљевства у Малој Азији 192. п. н. е. — 188. п. н. е. — Римско-сиријски рат 190. п. н. е. — битка код Магнезије против селеукидског краља Антиоиха -{III}-. 188. п. н. е. — Апамејски мир 180. п. н. е. — доношење закона -{Lex Villia de annalis}- o потребној старости кандидата за одређену магистратуру, као и прописивање времена колико мора протећи између сваке магистратуре. 171. п. н. е. — 168. п. н. е. — Трећи римско-македонски рат 168. п. н. е. — битка код Пидне 154. п. н. е. — 133. п. н. е. — Лузитански ратови - борбе против Лузитанаца у Шпанији 155. п. н. е. — 133. п. н. е. — Нумантински рат 149. п. н. е. — 146. п. н. е. — Трећи пунски рат 148. п. н. е. — битка код Леукопетре против Ахајског савеза 146. п. н. е. — Сципион Емилијан је разорио градове Картагину и Коринт и основао провинцију Африку 133. п. н. е. — убиство народног трибуна Тиберија Граха после покушаја увођења аграрне реформе и 133. п. н. е. — Пергамски краљ Атал III добровољно предаје пергамску краљевину у руке Римљана 129. п. н. е. — оснивање провинције Азије на већем делу територије некадашње Пергамске краљевине; Доба кризе Римске републике (133. п. н. е. — 27. п. н. е.) између 125. п. н. е. и 117. п. н. е. формирање провинције Нарбонске Галије 123. п. н. е. — Избор Гаја Граха за народног трибуна 121. п. н. е. — Противници Гаја Граха у Сенату на основу -{Senatus consultum ultimum}- се обрачунавају са њим. Гај Грах гине. 111. п. н. е. — 105. п. н. е. — Југуртин рат у Нумидији 105. п. н. е. — борба Римљана против Келта и германских племена Кимбра и Тевтнонаца, те битка код Араузија 103. п. н. е. — избор Луција Апулеја Сатурнина за народног трибуна, избор Гаја Сервилија Глауције за претора и Гаја Марија за конзула. 102. п. н. е. — битка код Аква Секстија против Тевтонаца. 101. п. н. е. — битка код Верцела против Кимбра; велике победе Римљана под вођством Гаја Марија. 91. п. н. е. — избор Марка Ливија Друза за народног трибуна и покушај реорганизовања сената и судства 91. п. н. е. — убиство народног трибуна Марка Ливија Друза 90. п. н. е. — 88. п. н. е. — рат италских савеза против Рима 89. п. н. е. — битка код Аскулума 88. п. н. е. — Корнелије Сула покорава Марсе. 90. п. н. е. — изгласан закон о додели грађанских права оним Италицима који су остали верни Риму (Lex Iulia) 89. п. н. е. — законом обећана грађанска права онима који се у следећих 60 дана положе оружје и појаве се у Риму да затраже грађанска права (Lex Plautica Papiria), што је изазвало распад међу савезницима. 89. п. н. е. — Митридат VI Еупатор искориштава заузетост Римљана и заузима провинцију Азију 89. п. н. е. — Рим именује Корнелија Сулу за управника провинције Азије и додељује му команду у Рату против Митридата. 86. п. н. е. — Сулине победе над Архелајем, Митридатовим заповедником, у Грчкој код Херонеје и Орхомена 85. п. н. е. — потписан Дардански мир између Митридата и Суле 88. п. н. е. — слободно становништво Италије добија права римског грађанства; на предлог трибуна Публија Суфлиција Руфа, ослабљен је положај сената и слободни италски грађани улазе у све трибе, Сули се одузима команда у рату против Митридата а додељује Марију. 88. п. н. е. — 82. п. н. е. — Први грађански рат у Риму 88. п. н. е. — Корнелије Сула заузима Рим и протерује присталице Марија Гаја из Рима и обезбеђује да му се врати команда у рату против Митридата. 82. п. н. е. — Након победе над Митридатом, Сула поновно улази у Рим после крваве битке недалеко од града заводи дикратуру 82. п. н. е. — 79. п. н. е. — диктатура Корнелија Суле 78. п. н. е. — конзул Марко Емилије Лепид организује устанак сељака против Сулиних ветерана и бива поражен на Марсовом пољу испред Рима, при свом покушају уласка у Рим 78. п. н. е. — побуна присталица Марија Гаја, предвођених са Серторијем Квинтом, против Сулиних присталица у Хиспанији 77. п. н. е. — Помпеј Велики побеђује Квинта Серторија у Хиспанији. 73. п. н. е. — 64. п. н. е. — Трећи понтски рат 69. п. н. е. — битка код Тигранокерте 65. п. н. е. — победа Помпеја Великог над Митридатом -{VI}- и оснивање провинције Јерменије и ширење римске власти до Партије. 73. п. н. е. — побуна робова на челу са Спартаком 67. п. н. е. — Помпеј Велики чисти Средоземно море од гусара 63. п. н. е. — Марко Тулије Цицерон бива изабран за конзула; Цицеронов сукоб са Катилином се заоштрава и долази до Катилиног неуспешног покушаја да насилно освоји власт. Цезар и Марко Лициније Крас због своје упетљаности у Катилинину заверу избегавају смртну казну 59. п. н. е. — Успостава првог тријумвирата између Марка Краса, Помпеја Великог и Цезара 58. п. н. е. — Победа Цезара против у галским ратовима против Хелвета и Германа и његово постављање за проконзула у Цисалпијској Галији, Илирику и Нарборској Галији 56. п. н. е. — Цезар заузима просторе данашње Француске и Белгије; помирење између Краса и Помпеја Великог на састанку тријумвирата у Луки. 55. п. н. е. — Помпеј Велики и Марко Крас изабрани за конзуле; Помпеј добио управу над провинцијом Хиспанијом а Крас над провинцијом Сиријом 54. п. н. е. — Цезар прелази у Британију и осваја један део острва; Крас је кренуо на Месопотанију (Римско-партски ратови) 53. п. н. е. — у битки код Каре, Марко Крас је поражен и убијен 52. п. н. е. — Цезар је поразио Гале у битки код Алезије и угушио устанак у Галији; распад првог тријумвирата, избор Помпеја Великог за конзула и прелазак на страну оптимата, конзервативне фракције сената 49. п. н. е. — Цезар прелази Рубикон и кренуо на Рим што је узроковало Цезаров грађански рат 48. п. н. е. — Цезар побјеђује Помпејеве присталице у бици код Илерде у Шпанији, проглашен је за диктатора после повратка у Рим, а у битки код Фарсала, побеђује Помпеја и овај бежи у Египат 48. п. н. е. — Битка код Дирахија 47. п. н. е. — Александријски рат 46. п. н. е. — Битка код Тапса 46. п. н. е. — Цезар проглашен диктатором 45. п. н. е. — Битка код Мунде, гдје је Цезар потукао присталице Помпеја и Помпејеве синове 44. п. н. е. — Сенат је прогласио Цезара за доживотног диктатора, с правом одлучивања о рату и миру, управљањем државним новцем. 44. п. н. е. — атентат на Цезара и нови грађански рат између Цезарових убица (присталица републике) предвођених Гајем Касијем Лонгином и Марком Јунијем Брутом и Цезарових пријатеља Марка Антонија, Марка Емилија Лепида и Гаја Јулија Октавијана 43. п. н. е. — Октавијан, Лепид и Марко Антоније успостављају други тријумвират 42. п. н. е. — битка код Филипа, у Македонији, против републиканаца и победа Октавијана и Антонија, после чега Антоније добија управу над источним провинцијама а Октавијан се враћа у Рим. 42. п. н. е. — Мутински рат 41. п. н. е. — Перузински рат, побуна у Перузији (Перуђа) 40. п. н. е. — Сенат именује Ирода Великог краљем Јудеје 39. п. н. е. — Антонијев партски рат - Антоније враћа територије које су заузели Парти на почетку другог партског рата 36. п. н. е. — Марко Випсаније Агрипа у биткама код Битка код Мила и битка код Наулоха побеђује Секста Помпеја, сљедбеника Цезарових противника који се био учврстио на Сицилији и угрожавао владавину тријумвира. 32. п. н. е. — прекид пријатељства између Октавијана Августа и Антонија 31. п. н. е. — битка код Акцијума, између Октавијана на једној и Клеопатре и Антонија на другој страни 30. п. н. е. — Египат постаје римска провинција; Октавијан постаје неограничени владар Римског царства, чиме је и завршено доба великих освајања и Римске републике
Доба царства