1731

1731 је била проста година.

Догађаји

Јануар

8. јануар — Одрон изазива мегацунами од 100 метара у норвешком фјорду Сторфјорден. 20. јануар — Умро Антонио Фарнесе, последњи војвода Парме и Пјаченце из те обитељи. Аустријске трупе улазе неколико дана касније, Антониова удовица Енричета је наводно трудна, што се испоставља нетачним. 28. јануар — Устанак Натчеза: Французи су их заробили 427, од чега ће их 160 у мају бити продато у робље на Санто Домингу. Лујзијана се ове године враћа под државну управу. јануар — Патријарх Арсеније IV у канонској посети на турско-млетачкој граници - не може је прећи, затворена је, јер скадарски, охридски и косовски паша нападају Србе у Скадарској области.

Фебруар

3. фебруар — Изгорела је бриселска палата Коуденберг, седиште Војводства Брабант (део хабсбуршке Јужне Холандије). 20. фебруар — Умро кнез Монака, Антонио, наслеђује га кћи Лоуисе Хиполyте, која у априлу стиже из Париза.

Март

март — Издат ферман којим се забрањује групни или појединачни одлазак у Цариград - досељеници, нарочито Арбанаси, се понашају лоше и бунтовно. Топал Осман-паши је наређено да спроведе истрагу. 16. март — Државни кадрил: склопљен Бечки споразум између Велике Британије и Светог Римског Царства (Хабсбурговаца) којим се створила Англо-аустријска алијанса, односно престао постојати дотадашњи англо-француски савез и започело супарништво Велике Британије и Француске. Британци признају Прагматичну санкцију а Хабзбурзи укидају трговачку Остендску компанију. 20. март — Разорни земљотрес погодио Фогиу у, тренутно хабсбуршком, Напуљском Краљевству, страдало око 2.000 људи. 22. март — Арадски епископ Вићентије Јовановић изабран у Сремским Карловцима за београдско-карловачког митрополита (до 1737). Под новим митрополитом администрација у српској цркви прелази са српскословенског на рускословенски језик, у будимским актима већ ове године.

Април

20. април — Шпанска обалска стража је одсекла ухо британском трговцу Роберту Јенкинсу пред Хаваном - реакције су у почетку млаке, али ће догађај послужити за покретање Рата Јенкинсовог уха 1739-48. април — Почиње градња Украјинске линије, одбране од татарских упада.

Мај

21. мај — У Санкт Петербургу издан указ којим се налаже оснивање поморске базе у Охотску, чиме настаје Охотска војна флотила, каснија Тихоокеанска флота. 30/31. мај — Велики пожар у Загребу.

Јун

5. јун — Прошлогодишња побуна крајишника и кметова на Банској крајини: војска од 10.000 људи, крајишника, бандеријалаца и банских чета, затворила готово са свих страна устаничко подручје - биће спаљена села Павловец, Глина, Жути Поток и Будровец и православна Мошћеница и истоимени Будровец. 14. јун — Основана Шведска Источноиндијска компанија, прва експедиција према Кини креће следеће године. 28. јун — Парох Симеон Кончаревић сазвао народни збор у Бенковцу: одбија се наметање литургичке везе са католичком црквом, тражи се одобрење од млетачког сената за избор епископа - ген. провидур Себастијан Вендрамин их подржава, али Венеција оснажује наредбу из 1686. о зависности православног свештенства од латинског бискупа.

Јул

13. јул — Цар/краљ Карло потврђује Вићентија Јовановића за митрополита "карловачког, београдског и оних осталих новозадобијених области" - преокрет у ставу аустријских власти, који су се раније противили јединству цркве. 22. јул — Шпанија се прикључује Бечком споразуму тј. Англо-аустријској алијанси. Млади шпански принц Карло, праунук Ранусиа Фарнесеа, признат је за наследника Парме, за сада и Тоскане - у Парму стиже тек у октобру 1732, након дугог путовања и прослава у Фиренци. Шпањолци признају и Прагматичну санкцију. 23 - 27. јул — Џунгарско-ћинговски ратови: Џунгари су уништили једну мању кинеску војску код језера Хотон, на западу дан. Монголије.

Август

9. август — На захтев Ђенове, хабсбуршке царске трупе из Италије стижу на Корзику.

Септембар

8. септембар — Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини. 10. септембар — Топал Осман-паша је именован за великог везира - само шест месеци, покушава да стабилизује ситуацију у Цариграду. За мухафиза Ниша је упућен Мехмед-паша Џанум-хоџа - али стиже тек после 11 месеци. септембар — Оберкапетану Дапу је дозвољено да против личких побуњеника употреби војску из карловачког генералата - вође покрета су похватане. 29. септембар — Бивши сардински краљ Виктор Амадеус II., који је абдицирао прошле године, ухапшен је пошто је поручио сину да се жели вратити на престо.

Октобар

21. октобар — Кан казашке Млађе хорде, у данашњем западном Казахстану, заклиње се са још неким поглаварима на верност руској царици. Казаси су под притиском Џунгара. 31. октобар — Салзбуршки надбискуп Фирмијан издао Патент о емиграцији, на основу којег ће до следеће године бити протерано преко 30.000 протестаната с простора надбискупије - углавном одлазе у Пруску.

Новембар

1. новембар — Освећена је базилика Суперга у Торину. новембар — Објављен нови поредак зијамета и тимара у Османском царству. 21. новембар — Исаија Димитријевић Туцак је призренски митрополит.

Децембар

29. децембар — Кнегиња Монака Лоуисе Хиполyте умире од богиња. Њен непопуларни муж Жак и будући кнез Онорé се враћају у Париз у мају.

Кроз годину

Куга у Босни, прелази и у Далмацију - траје годинама. Седиште Вараждинског генералата прелази у Копривницу (до 1765). У Београду отворена школа за црквено појање. Нови Пазар погођен поплавом, однето девет мостова и 36 кућа. Краљевско друштво у Лондону први пут дели Коплиеву медаљу, чији је први добитник аматерски астроном Стефен Греј. Бенџамин Френклин основао Филаделпхијску књижничку заједницу, прву јавну библиотеку.

Рођења

Фебруар

16. фебруар — Марчело Бакијарели, италијански барокни сликар. († 1818)

Август

10. октобар — Хенри Кевендиш, енглески научник. (†1810).

Смрти

Април

24. април — Данијел Дефо, енглески писац и новинар.

Децембар

__NOTOC__

Категорија:1730-е