мини|десно|300px|Источноромански језици
Источноромански или влашки језици (у ужем смислу, без румунског) су подгрупа романских језика која се развила на Балкану и у југоисточној Европи од локалних варијанти вулгарног латинског језика.
Историја Претпоставља се да су се источноромански језици развили на просторима јужно од Дунава у римским провинцијама Илирији и Мезији, а потом се проширили у Дакији и у другим крајевима Балкана. Говорници ових дијалеката су се, након распада Римског царства, у великом броју, населили на подручје данашње Румуније.
Подела Источноромански језици се деле на: дако-румунске језике: румунски, који је матерњи језик Румуна и службени језик у Румунији и у Молдавији. влашки, који је матерњи језик Влаха Србије. pомски бајашки језик је дијалект румунског језика. македо-румунски или аромунски — говоре га Аромуни/Цинцари у Грчкој, Македонији, Албанији и Румунији. меглено-румунски је језик Мегленских Влаха који воде порекло из области Меглен у Грчкој. истро-румунски — готово ишчезли говор Истро-румуна у Хрватској.
Утицаји Док су остали романски језици током развоја усвајали туђице, углавном, из германских језика, на источнороманске језике највећи утицај су имали словенски језици и грчки језик. Ови утицаји и географска одвојеност од осталих романских језика резултовали су засебним, друкчијим развојем и очувањем неких латинских граматичких облика који су у осталим романским језицима ишчезли.
Спољашње везе Ethnologue (14th)
*