Baron Pjer-Fransoa Persi (; 28. oktobar 1754 — 10. februar 1825) je bio hirurg, glavni sanitetski inspektor francuske vojske, akademik, profesor na Medicinskom fakultetu u Parizu i osnivač „Vojne bolnice za obuku“ Klamar, u blizini Pariza koja nosi njegovo ime ().Larrey DJ. Mémoire de chirurgie militaire et campagne. Paris: J. Smith; 1817. Životni put Fransoa Persi je rođen 28. oktobra 1754. u -{Montagney}- (Francuska), kao šesto od desetoro dece, Kloda Persija (), vojnog hirurga, (koji je službovao u pešačdijskoj pukovniji -{Tallard}-), i -{Anne Guilleminsin}-. Studije medicine započeo je u Bezansonu a završio u Parizu 1775. Posle služenja vojnog roka, nastavio je službu u vojsci, u kojoj je dobio diplomu hirurga. Kao diplomiranih hirurg priključio se regimenti -{Berricavalerie}- 1782.Corlieu A. Centenaire de la Faculté de médecine de Paris (1794–1894). Paris: Alcan, Baillière, Doin, Masson; 1896.Military medicine during the eighteenth and nineteenth centuries. Available from: Posećeno 5. decembar 2010 i tako je započela karijera jednog od najboljih ratnih hirurga Francuske i Evrope toga doba. Kao vojni hirurg Parsi je učestvovao u svim ratovima koje je (za njegova života) vodila Francuska krajem 18. i početkom 19. veka.
Posle rata u Španiji (1809) Persio je postao baron. Iste godine napustio je aktivni hirurški rad, (navodno zbog oftalmije), ali je nastavio da radi kao glavni vojni sanitetski inspektor, profesor na Medicinskom fakultetu u Parizu i predavač u „Vojnoj bolnici za obuku“ u Klamaru (koju je on osnovao) i koja nosi njegovo ime - (). Ipak, sa obnavljanjem carstva, posle šest godina, po pozivu carevine učestvovao je u bici kod Vaterloa. Međutim, ubrzo, zbog neslaganja sa vojnim vrhom, potpuno je napustio vojnu službu. Ostatak života proveo je na poljskom imanju (pišući memoare) i više se nije bavio hirurgijom. Umro je 10. februar 1825. u Parizu a sahranjen je na groblju -{Pere Lachaise}- Na njegovom spomeniku uklesan je natpis: "On je bio otac vojne hirurgije" ().
Dela Persi, kao vojni hirurg, učestvovao je u svim ratovima revolucije i francuskog carstva, kao hirurg, organizator i inovator sanitetske službe. Zbog takvog rada ubrzo je nosio nadimak „otac ratne hirurgije“. Napoleon je za Persija često govorio: „Spokojan sam kada je pored mene Persi“.
Nakon Francuske revolucije i pada Bastilje 1789, velike evropske monarhije (Pruska, Austrija, Velika Britanija, Španija i Holandija) organizovale su se u Prvu koaliciju, koja je 1792. započela rat protiv Francuske, neposredno nakon proglašena republike, i pogubljeni kralj Luja XVI i kraljice Marija Antoaneta. Na čelo francuskog saniteta, na severnom francuskom vojištu dolazi Persi, kao glavni hirurg koji nailazi na brojne probeleme. Tokom revolucije francuski vojni sanitet je rasturen, a ranije izgrađene vojne bolnice bile su neupotrebljive,. pa su rezultati lečenja obolelih i povređenih, i pored zadovoljavajućeg medicinskog znanja lekara, poražavajući. Organizacija evakuacije ranjenika, praktično nije postojala i nije bla retkost da na bojnom polju ostane i po 20. 000 nezbrinutih ranjenika. Očajan zbog ovakvog stanja Persi je 1792 napisao:...„Izbeći smrt od neprijatelja nije bilo manje opasno od spektakla evakuacije ranjenih vojnika u velike vagone, praćeno kricima, izloženosti kiši,vrućini ili smrzavanju, bez ikakve hrane i vode. Ranjenici su više priželjkivali smrt nego teške muke posle dolaska u vagona“. i dalje kaže „Veština lečenja ljudi malo se razlikovala od njihove destrukcije, stidljivi pokušaji nisu imali rezultate, a ako se pobede često osvajaju hrabrošću vojnika, onda i preduzimljivi hirurzi moraju biti uspešni“...
десно|300px 280п|мини|U bici kod Austelica Persi je organizovao zbrinjavanje 4.000 ranjenika 280п|мини|Persijeva ambulantna kola, звана „кобасица” (wurst) Persi, uočava ove nedostatke vojnog saniteta, 1792. i kako bi donekle ublažio organizaciju njegoovog rada napisao je „Priručnik za vojne hirurge“ koji se sastojao iz dva dela: „Uputstva za vojnu hirurgiju“ i „Podsetnik za odstranjivanje stranih tela“ Kakao bi smanjio smrtnos na vojištu Persi je obrazovao tzv „leteće (mobilne) hirurške ekipe“ 1796. (-{„chirurgie mobile“}-), a potom, modifikovao vučna artiljerijska kola koja je opremio neophodnom medicinskom opremom. Tako su nastale prave pokretne sanitetske ekipe koje je Persi nazvao ambulantama (-{ambulance}-)...„Ove „ambulante“ je vuklo šest konja, na kolima su bila tri bolničara sa neophodnim sanitetskim materijalom za prvu pomoć, a njihova osnovna uloga bila je brza evakuacija sa mesta ranjavanja do mesta pružanja hirurške pomoći. Ambulante su ubrzo dobile pogrdan naziv („kobasica“-), i nikada nisu uvedene u francusku vojsku, jer je državna komisija procenila da je evakuacija isuviše opasna za oficire i konje i Persieva ideja je potpuno napuštene 1799....“.
Takođe nije realizovana i Persijeva ideja o formiranju „ambulantnih bataljona“ (sa 16 zatvorenih i 48 otvorenih sanitetskih kola), jer je državna komisija odložila njihovo uvođenje 1809, a potom i 1813..Henri Ducoulombier: Le baron P.-F. Percy. Un chirurgien de la Grand Armée. Éditions Teissèdre, Paris.
Nakon što je Persi postao glavni sanitetski inspektor priključio se Napoleonovoj „Velikoj armiji“* 1803. Od 1804. je i načelnik Saniteta vrhovne komande, i učesnik u svim velikim bitkama kao glavni hirurg.. Fayard, Paris. (2 Bde.)
U periodu kada je Napoleon vodio bitku kod Austerlica (2. decembar 1805) Persi je uredio bolnički centar u Beču i organizovao zbrinjavanje 4.000 ranjenika.Stanojević V. History of wartime infections from the Napoleonic to the European wars. Beograd: Štamparija Zlatibor; 1924.
Pedesetak godina pre osnivanja „Crvenog krsta“, „Persi se zalagao i za zbrinjavanje ranjenika neprijatelja, a posle bitke 1. aprila 1814. organizovao je zbrinjavanje 12. 000 ranjenih Rusa i Prusa u Parizu.“
Persi je bio član Akademije nauka Francuske od 1807, a od 1820. i novoformirane Medicinske akademije. U ratnoj hirurgiji zastupao je mnogo umereniji stav u lečenju ratnih rana od Lareja. Smatrao je da se amputacije udova često mogu izbeći, da je potrebna što ranija i što brža obrada rana koja bi trajala do 20 sekundi, osmislio je i više instrumenata, držača za resekcije velikih zglobova, a 1820. je uveo u hirurški rad i metalne žice kao sastavni deo šavnog materijala.
Persi je, kao vojnik, bio oštrog i nepopustljivog držanja, što mu je stvorilo mnogo neprijatelja i zbog čega nije uspeo da realizuje sopstvene ideje o blagovremenom zbrinjavanju ranjenika. Kao čovek, bio je blage naravi i nikada nije protestovao i pored mnogobrojnih nepravdi i opstrukcija na koje je nailazio u svom životu. Često se u literaturi citiraju njegove reči koje je kao načelnik Saniteta „Velike armije“ Francuske uputio mladim hirurzima:„Idite kuda vas zove otadžbina i humanost. Budite uvek spremni da služite i jedno i drugo, znajte da se ugledate na vaše plemenite drugove koji su na istoj dužnosti pali kao žrtve one veličanstvene odanosti koja je pravo priznanje ljudi našeg poziva“.
Priznanja мини|280п|десно|Grob Piera-Fransoa Persija u Parizu 1804. za njegov rad u vojski dodelan mu je orden Legije časti prvog reda. I imenovan za komandanta Legije časti u Ајлау -{(Eylau)}- 1807. izabran je za člana Akademija nauka i umetnosti Francuske. 1814. Persi je za lečenje 12.000 bolesnika i ranjenika, iz ruskih i pruskih napuštenih u bolnica u Parizu prio najviše ruznanje Bavarske, Pruske i Rusije (Orden Sv.Ane - ) od Rusije , Adlerorden -Roter Adlerorden|el- od Prusije i priznanje Bavarske) 1820. kao penzionisani profesor, proglašen je za počasnog člana Akademija nauka i umetnosti Francuske Njemu u čast Vojna bolnica za obuku koju je on osnovao nosi njegovo ime — Početkom 19. veka kao priznanje za njegov rad objavljeni su Memori Fransoa Persija. Na spomeniku koji su Francuzi podigli Persiju uklesano je još jedno priznanje njegovom liku i delu; „On je otac vojne hirurgije“.
Napomene
Bibliografija -{Journal des campagnes du baron Percy, chirurgien en chef de la Grande Armée, publié d'après les manuscrits inédits avec une introduction par Emile Longin (Paris, 1904) 537p}-. -{Journal des campagnes du baron Percy...Première réédition de l'édition originale. Préface par le médecin général A. Fabre, avant-propos par Jacques Jourquin (Paris, 1986) 2 vols.}- -{Les campagnes napoléoniennes, d'Alain Pigeard, (p. 289 et 290).}- -{Frank Barot, "La médecine d'urgence: Evolution du contexte de l'Antiquité au SAMU", Thèse de doctorat en médecine, Université de Picardie Jules Verne, Amiens, 7 décembre 1998, annexe 1}- -{Manuel du chirurgien d'armée en 1792 par Percy (Mémoire pour l'extraction des corps étrangers)}- -{Histoire des urgences à Paris de 1770 à nos jours Thèse Présentée et soutenue publiquement le 13 octobre 2000 par Le Quellec née. Baron Stéphanie Catherine Janine}- Baron Pierre-François Percy 1754-1825 Chirurgien militaire français Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Рођени 1754. Категорија:Умрли 1825. Категорија:Историја медицине Категорија:Francuski lekari Категорија:Hirurgija