мини|270п|десно|Српска патријаршија у 16. и 17. веку
Епархија пакрачко-славонска (раније Епархија пакрачка и Епархија славонска) епархија је Српске православне цркве.
Надлежни архијереј је епископ Јован (Ћулибрк), а сједиште епархије се налази у Пакрацу гдје је и Саборна црква.
Историја Почеци православља у Славонији Јаче насељавање подручја Славоније Србима везује се за другу половину 15. вијека. Многи Срби тада долазе са српским деспотом Вуком Бранковићем (Змај Огњени Вук), који због заслуга у ратовима од угарског краља Матије Корвина добија неколико посједа и утврђења, међу којима и град Бијелу Стијену..
Пожешка епархија Вјерским животом православних Срба у Славонији под Турцима руководили су најприје поједини свештеници, а још више калуђери, који су заједно са народом долазили из Србије или из Босне. Тада настају и манастири Пакра и Ораховица, као и Дејановац или Крушковац код данашњих Окучана. Са обновом Пећке патријаршије (1557) оснива се прва српска епархија на тлу Славоније — Пожешка епархија. Први помен о Пожешкој епархији налази се у записима на рукописним књигама манастира Ораховице из 1585. године, када је забележено и име тадашњег пожешког митрополита Јосифа. Почевши од 1590. године, у итворима се помиње пожешки митрополит Василије који је 1595. године пребегао у суседну хабзбуршку Горњу Славонију (Словиње) и тамо постао први владика православних Срба на подручју Вараждинског генералата. У српским поменицима из 16. и 17. века забележена су и имена пожешких митрополита Софронија и Григорија. На основу турских извора зна се и за пожешког митрополита Стефана из 1641. године. Није тачно утврђено седиште пожешких владика — Пожега или манастир Ораховица.. Пожешка епархија је сигурно постојала до 1688. односно до заузећа Славоније од стране Хабзбурговаца.
Пакрачка епархија мини|270п|десно|Турски санџаци, Пакрачки и Пожешки, у 16. и 17. веку мини|270п|десно|Карта из средине 17. века, са назначеним називом "Rascia" на подручју турске Славоније Велике невоље које је славонском становништву донио велики Аустријско-турски рат (1683—1699) нису поштедјели ни српску цркву у Славонији. Постепеним ослобађањем које је ишло од запада према истоку омогућено је марчанским унијатским епископима да покушају проширити своју надлежност и на православне Србе у ослобођеној Славонији.
Српски народ би тешко одолио овим унијатским насртајима да се пред јесен 1690. није у Аустрији појавио српски патријарх Арсеније III Црнојевић са повластицама које је добио од цара Леополда I, према којима је Србима била зајамчена слобода православне вјере. Убрзо послије првог покушаја у Славонији патријарх Арсеније је био истиснут, а у Пакрац је 26. маја 1699. доведен поунијаћени епископ Петроније Љубибратић. Он је у непосредној близини војног команданта подигао малу дрвену цркву, кућу за становање и уз њу капелу посвећену Благовјестима.
Ипак, овај притисак је кратко трајао. Када је у Мађарској избио Ракоцијев устанак (1703) аустријска власт се уплашила да се Срби не придруже устаницима, те је патријарху вратила слободу и сва његова права. Немајући куд, Петроније се помирио са патријархом Арсенијем, а пред смрт је написао писмо у коме је све своје препоручио на патријарха.
Године 1704, патријарх је од Јанићија, брата Петронијевог, купио за 1.000 форинти епископски двор и цркву са инвентаром, те лично преузео управу епархијом правдајући то декретом од 1695, по коме су Срем и Славонија остављени патријарху на управу као архидијецеза. Од 1705. године Софроније Подгоричанин се водио као викарни епископ патријарха Арсенија и тек на сабору у Крушевцу 1708. када је послије смрти патријарха биран нови митрополит, издвојена је Славонија из архидијецезе и заједно са Осјечким пољем организована у посебну — Пакрачку (по сједишту), данас Славонску епархију..
Током 18. вијека највећи изазов новооснованој епархији било је унијаћење. Црква се борила стално и на више страна. Епископ Никифор Стефановић основао је средином 18. вијека богословију у Пакрацу. У то вријеме почиње и оснивање српских школа по селима епархије. Епископ Кирил Живковић је посебно радио на унапређењу културе, па је основао епархијску библиотеку. У 19. вијеку и првој половини 20. вијека епископи су углавном поклањали пажњу унапређењу културе и образовања код мјесних Срба, а посебно развоју богословије у Пакрацу.
Славонска епархија мини|270п|десно|Владичански двор и Саборна црква у Пакрацу мини|270п|десно|Манастир Јасеновац мини|270п|десно|Саборна црква у Пакрацу Током Другог свјетског рата епархија и њени вјерници преживјели су најцрње дане. Велики број Срба је побијен, а цркве и манастири оштећени или порушени. После рата дошло је вријеме духовне и градитељске обнове ове мученичке епархије. Обновљени су бројни храмови (Окучани, Нова Градишка, Јасеновац и др.). Међутим, под притиском комунистичког режима, вишедеценијска обнова није успјела у потпуности да надокнади уништено у Другом свјетском рату.
Од 1959. епархији је враћен стари назив Славонска. Њени епископи су били: Емилијан Мариновић (1951—1982), Лукијан Пантелић (1985—1999), Сава Јурић (1999—2013) и Јован Ћулибрк (од 2014).
Славонска епархија је имала сједиште у Пакрацу. Услијед рата (од 1991) епископ, свештенство и народ углавном су избјегли. Било је 78 парохија, 71 црквена општина, 45 свештеника и три манастира (Ораховица, Пакра, Света Ана).
Велики дио црквених грађевина је у цјелости или дијелом порушен. Посљедњих година се ради на обнови, која споро одмиче.
Књижно и умјетничко црквено благо из Пакраца је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара 1992. заложио да се разбацане драгоцености пренесу у Универзитетску библиотеку у Загребу. За овај подухват га је јануара 2013. одликовала Српска православна црква Орденом Светог цара Константина.Одликован Хрват који је спасао српско црквено благо („Политика“, 21. фебруар 2013)
Последњих година се ради на враћању епархијске управе у Пакрац, где су славонске владике столовале вековима. Тренутно се ту обнављају саборна црква и владичански двор, тешко страдали током последњег рата у Хрватској.
Епископи Митрополити пожешки Јосиф (око 1585) Василије (око 1590-1595) Софроније (поменут у Сопоћанском поменику) Григорије (поменут у Рачанском поменику) Стефан (око 1641)
Епископи пакрачки Софроније Подгоричанин (1705—1710), Василије Рајић (1710—1714), био је претходно егзарх патријарху Арсенију III Чарнојевићу; Гаврило Поповић Бугарин, (1715—1716); убијен ножем од стране Дамјана Роже из Суботског града. Атанасије Радошевић (или Радосављевић?) (1717—1720), Никифор Стефановић (1722—1743), родом из Гргуреваца у Срему, дао оставку, умро 1750. године у Пакрацу, где је сахрањен у храму Св. Тројице Софроније Јовановић (1743—1757), родом из Новог Сада, постриженик манастира Хопова, 50px Вићентије Јовановић Видак (1757—1759), администрирао епархијом. Арсеније Радивојевић (1759—1769), родом из Сентандреје, Атанасије Живковић (1770—1781), 50px Јосиф Јовановић Шакабента (1781—1783), Павле Авакумовић (178?-1786), Кирил Живковић (1786—1807), Јосиф Путник (1808—1828), Георгије Хранислав (1829—1839), Стефан Поповић (1839—1843), Стефан Крагујевић (1843—1864), 50px Никанор Грујић (1864—1887), 50px Мирон Николић (1890—1941), Дамаскин Грданички (1945—1951), администрирао епархијом.
Епископи славонски Емилијан Мариновић (1952—1981), Лукијан Пантелић (1985—1999), Сава Јурић (1999—2013), 65x65п патријарх српски Иринеј (2013—2014), администрирао епархијом Јован Ћулибрк (од 2014).
Манастири и имања Дреновац, Јасеновац, Ораховица, Пакра, Света Ана
Архијерејска намесништва Пакрачко-славонска епархија је подељена на 3 архијерејска намесништва: Архијерејско намесништво пакрачко-даруварско, са седиштем у Пакрацу; Архијерејско намесништво подравско слатинско, са седиштем у Подравској Слатини; Архијерејско намесништво бродско-пожешко, са седиштем у Славонском Броду;
Види још Јован Ћулибрк Сава Јурић Српска православна црква у Хрватској Епархија осјечкопољска и барањска Библиотека Епархије пакрачко-славонске
Референце
Литература
Спољашње везе Званична страница Епархије пакрачко-славонске Пакрачки архијереји Обнова библиотеке славонске епархије („Политика“, 3. март 2016) Једини Нови завет са Вуковим потписом („Вечерње новости”, 27. април 2019)
Категорија:Српска православна црква у Хрватској