Косара Бокшан (; Берлин, 1. јануар 1925 — Београд, 21. новембар 2009) је била српска сликарка која је живела у Паризу.Документација Музеја савремене уметности, Београд
Биографија Косара Бокшан рођена је 1925. године у Берлину. Са три године са родитељима, оцем Славком Бокшаном и мајком Хеленом Гертрудом Јариус, преселила се у Београд. Сликарство је почела да учи за време Другог светског рата код Младена Јосића, а 1944. године у атељеу Зоре Петровић. Следеће године уписује Академију ликовних уметности у класи проф. Ивана Табаковића. Са неколико студената из своје класе, Петром Омчикусом (будућим супругом), Мићом Поповићем, Батом Михаиловићем, Вером Божичковић, Љубинком Јовановић, Милетом Андрејевићем, 1947. одлази у Задар када настаје наша прва послератна уметничка комуна - 'Задарска група'.
Први пут је излагала 1950. године на изложби Удружења ликовних уметника Србије у Београду, а самостално 1952. у Галерији УЛУС. Исте године се са Петром Омчикусом преселила у Париз, где се дефинитивно настањују. У Паризу први пут излаже 1954. Самостално је излагала у Лилу, Паризу, Стразбуру, Риму, Нансију, Новом Саду, Нишу, Загребу, Скопљу, Титограду итд. Имала је ретроспективну изложбу у Музеју савремене уметности у Београду 2001. године.Косара Бокшан, каталог ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд, 2001 Излагала је на 125 изложби по галеријама светских метропола, као и у многим градовима данашње бивше Југославије.
Почетком 60-их година Косара Бокшан и Петар Омчикус почели су лети редовно да одлазе у Велу Луку на Корчули. Ту оснивају значајан центар за међународну уметност и захваљујући њима на Корчулу су долазили уметници из целе Европе. Учесници првог сусрета су израдили мноштво мозаика, а један од њих је и споменик у центру Веле Луке. Прикупили су већи број радова за збирку која је формирана у Велој Луци и њиховом заслугом је 1981. године основан Музеј Веле Луке.
Косара Бокшан дуго је са својим супругом, познатим сликарем Петром Омчикусом, живела у Француској. Умрла је у Београду 2009. године.
Сликарство Косара Бокшан је прошла кроз неколико сликарских фаза. Иако краткотрајна, задарска епизода показала је жељу да слика изван догми социјалистичког реализма бирајући теме пејзажа и портрета, за разлику од рада на Академији када је сликала аранжиране 'мртве природе' и 'скелете'. Стилски, тада је припадала експресивном реализму. Већ на првим изложбама у Београду показује видно одступање од естетике соцреализма, а пресељење у Париз дефинитивно је усмерава према савременим ликовним токовима, пре свега ка геометријској и лирској апстракцији, а постепено се приближавала и енформелу. После 1961. године она се враћа реализму на специфичан начин који је карактеристичан за 'париску школу' - а назван је апстрактни натурализам (-{Michel Ragon}-). Коначно, она се, уз ликовни подстицај византијске традиције, окреће митској симболичкој форми која њеној уметности даје дефинитивни ауторски израз.
Награде 1968. Министарство за културу и комуникације, Париз 2000. Специјална награда -{VI}- међународног бијенала уметности минијатуре, Горњи Милановац
Види још Списак српских сликара
Референце
Литература
Миодраг Б. Протић, Изложба сликарке Косаре Бокшан-Омчикус, Књижевне новине, 6. јануар, Београд, 1952 Грга Гамулин, Млада уметност, НИН, 15. јануар, Београд, 1953 Енциклопедија ликовних умјетности -{I}-, с. 425, Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб, 1959 Jean-Clarence Lambert, Actualité, Opus international, No 8, Paris, 1968 Georges Boudaille, 'Yougoslave 68', rendez-vous international, Les lettres françaises, No 1248, s. 24-27, Paris, 1968 Jeanine Warnod, Grâce a un mécénat populaire, une petite île yougoslave crée la ville de la mosaïque, Le Figaro, Paris, 1968 Georges Boudaille, Le Salon de Mai 1969, Les lettres françaises, No 1284, s. 21-27, Paris, 1960 Јеша Денегри, Информације о југословенским уметницима у иностранству, Архитектура и урбанизам, бр. 58, Београд, 1969 Jeanine Warnod, Rencontre d'artistes à Vela Luka, Le Figaro, Paris, 1970 Jean Senac, Les fermes solaires de Kossa Bokchan, Opus international, No 18, s. 19-20, Paris, 1970 Gerald Gassiot Talabot, Vela Luka actualités, Opus international, No 21, s. 53-56, Paris, 1970 Gerald Gassiot Talabot, Sur une île dalmate, Annales, Paris, 1970 Joseph Ryckwert, La Bienalle de Vela Luka suit isola di curzola Yugoslavia, Domus, No 491, Milano, 1970 Миодраг Б. Протић, Српско сликарство -{XX}- века, с. 446, Нолит, Београд, 1970 Georges Boudaille, Giorgio di Genova, Galleria 'il Grifo (pref. cat.) Rome, 1974 Anne Tronche, 'Face a Femmes', (pref. cat.), Le Havre, 1978 Ђорђе Кадијевић, Њива живота, НИН, 2. април, Београд, 1978 Лазар Трифуновић, Жене планине, Књижевна реч, 10. мај, Београд, 1978 Владимир Малековић, Жестина гесте, Вјесник, 15. новембар, Загреб, 1980 Georges Boudaille, Anne Tronche, (pref. cat.), Nancy, 1995 Васа Павковић, Линија и енергија, Дневник, 12. јул, Нови Сад, 2000
Спољашње везе
Икари и жене Косе Бокшан („Политика”, 14. децембар 2018) Узвишена стремљења Косе Бокшан („Политика”, 4. април 2019)
Категорија:Рођени 1925. Категорија:Умрли 2009. Категорија:Берлинци Категорија:Уметници из Београда Категорија:Срби у Њемачкој Категорија:Српски сликари Категорија:Југословенски сликари