десно|200п|мини|<center>Искушење св. Антонија, уље на платну (Музеј савремене уметности) десно|200п|мини|<center>Чежња за отаџбином, уље, 1918. (Војни музеј у Београду) десно|200п|мини|<center>Композиција, уље на платну, 1939. (Народни музеј Зрењанин) Васа Поморишац (Модош, 15. децембар 1893 — Београд, 9. септембар 1961) био је српски сликар, универзитетски професор и ликовни критичар. Поморишац је био професор Ликовне академије и Академије примењених уметности у Београду. Повремено се бавио ликовном критиком. Уз Милену Павловић Барили је највише поштован у историји ране српске модерне.

Биографија Поморишац је био Банаћанин, рођен у Модошу (Јаши Томићу) 1893. године. Уметничко школовање започиње од 1905. до 1911. године у атељеу суграђанина Стевана Алексића. Године 1913—1914. у Минхену похађа Академију ликовних уметности. Био је стипендиста Матице српске.

Мобилисан је 1914. године али се одмах предаје Русима. После рата долази у Загреб 1919. године где се уписује на Академију за умјетност и умјетни обрт, код проф. Љубе Бабића и Ферда Ковачевића. Исте године прелази у Београд где се уписује у Уметничко занатску школу. У Лондон одлази 1920. где студира на Краљевској академији -{St. Martin's School of Art}-, затим се враћа у Београд где живи од 1925. до 1935. године, када приређује прве самосталне изложбе. Често одлази из Београда на путовања у Италију, Француску и Енглеску.

У Паризу борави између 1935. и 1939. године."Правда", Београд 1937. године Предавао је у Краљевској уметничкој школи у Београду, а касније је постављен и за професора Академије ликовних уметности у Београду 1942. а 1950. за професора Академије примењених уметности у Београду.

Од 1919. године учествовао на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Његови радови су излагани у Лондону, Барселони, Минхену, Амстердаму, Бриселу итд.

Са Живорадом Настасијевићем у Београду 1930. године оснива групу „Зограф“ која је постојала до 1940. године. Удружење квалификованих ликовних уметника у Београду формира 1926. године. Од 1940. је члан Удружења „Лада“, а 1944. године постаје члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).

Урадио је слику немалог формата, са мотивом Бановић Страхиње (1936).

Додељена му је Сребрна медаља Удружења француских уметника.

Дела му се налазе у бројним приватним колекцијама по Србији, бившој Југославији и Европи, као и у и у државној колекцији Музеја Викторије и Алберта у Лондону.

Био је отац два сина.

Сликарство Васа Поморишац је веровао да је уметност органски део друштва. Она мора бити утемељена у традиционалном стваралаштву и таква се супротставити модернизму који је стран нашем културном менталитету. Група „Зограф“ је оформљена око ове идеологије и у њој су били уметници исте или сличне оријентације - сликари Живорад Настасијевић, Здравко Секулић, Јосип Цар, Илија Коларовић, Светолик Лукић, Радмила Милојковић и архитекте Богдан Несторовић и Бранислав Којић. Модернистичка критика их је доживљавала као национални анахронизам и стога непримерене новом времену. Поморишац је нарочито истицао своју приврженост прошлости, српској и византијској, коју је добро познавао и коју је у духовном смислу уносио у своје сликарство. Често је копирао фреске из наших средњовековних цркава и манастира које је излагао у Лондону и Паризу. Био је веома популаран портретиста и у том жанру се често изражавао. У основном, његов стилски развој се кретао од умереног конструктивизма, преко неокласицизма до хладног, монохромног колоризма. Сасвим је посебна и издвојена појава у српском сликарству између два светска рата.

Први је наш сликар који је сликао на стаклу. Од његових многих дела ове врсте, које је израдио у Београду, након бомбардовања у Другом светском рату, остали су само витражи у Старом двору и у Хотелу Метропол.

Аутор је новчаница, у издању Народне банке Југославије, од 100 динара, која носи датум 15. јул 1934, и од 1.000 динара, са датумом 6. септембар 1935. године, која није пуштена у промет. На обе новчанице су представљене композиције надахнуте националном историјом. Аутор је и новчанице од 1.000 динара, мушкарац и жена у народној ношњи, са мноштвом детаља и симбола, али мрачног колорита, која носи датум 1. мај 1942, у издању Српске народне банке, за време окупације.

Самосталне изложбе 1926. Дворана мушке гимназије, Нови Сад 1927. Салон пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“, Београд 1937. Galerie Le Niveau, Paris 1939. Galerie Contemporaine, Paris 1953. Уметнички павиљон, (ретроспективна изложба), Београд 1954. Градски музеј, Зрењанин, Виша мешовита гимназија, Шабац 1956. Нови Сад 1959. Гимназија, Светозарево, Умјетнички павиљон, Титоград 1960. Сала народног одбора среза, Титово Ужице 1970 — 1971. Галерија Културног центра, (ретроспективна изложба), Београд 1981. Мали ликовни салон, Нови Сад 1982. Народни музеј, Београд 1983. Галерија Центра за културу „Олга Петров“, Панчево 1987. Музеј савремене уметности, (ретроспективна изложба), Београд

Ликовне критике 1927. Сликар Стеван Алексић, Рашка, год. I, бр. 56, Београд 1927. Уметничка изложба Живорада Настасијевића, Књижевна критика, 2. децембар, бр. 1, стр. 4-5, Београд 1928. Изложба Стјепана Баковића, Књижевна критика, 2. јануар, бр. 2-3, стр. 5, Београд 1928. Изложба Љубе Ивановића, „Ладе“, Живот и рад, април, год. I, св. 3, стр. 324-236, Београд 1928. Иван Радовић, Живот и рад, април, год. I, св. 4. стр. 313-314, Београд 1928. Криза наше ликовне уметности, Летопис Матице српске, мај, год. CII, књ. 316, св. 2, стр. 259-263, Нови Сад 1928 Изложба скулптура у гравура Ристе Стијовића, Живот и рад, јун, год. I, св. 6, стр. 478-479, Београд 1928. Наша слава Урош Предић, Банатски гласник, год. II, бр. 6-8, Зрењанин 1929. О нашој средњовековној уметности, Радио Београд, мај, Београд 1929. Наше уметничке манифестације - После јесење изложбе у салону Цвијета Зузорић, Друштвена обнова, 17. септембар, год. I, бр. 2, стр. 11-12, Београд 1930. Две значајне изложбе, Друштвена обнова, 2. фебруар, год. II, бр. 5, стр. 12-13, Београд 1930. II Пролетња Изложба Југословенских уметника у Уметничком Павиљону, Београдске општинске новине, 25. јун, год. XLVIII, бр. 13, стр. 666-670, Београд 1930. Велика руска изложба, Друштвена обнова, фебруар, бр. 13, стр. 12-13, Београд 1933. Како гледати уметничко дело, Коларчев народни универзитет, фебруар, Београд 1953. Мозаик, Мозаик, септембар-октобар, год. I, бр. 1, Београд

Библиографија (избор) 1925. Михаило С. Петров, Сликар Поморишац, Време, 8. октобар, Београд 1926. Раде Драинац, Поморишац, Видовдан, 6. јануар, Београд 1926. Тодор Манојловић, Изложба слика Васе Поморишца, Летопис Матице српске, март, књ. 307, св. 3, стр. 291-298, Београд 1927. Милан Кашанин, Изложбе у априлу, Српски књижевни гласник, 1. мај, књ. XXI, бр. 1, стр. 61-64, Београд 1927. Сретен Стојановић, Изложба радова Васе Поморишца, Мисао, Београд, 1-16. мај, књ. XXIV, св. 1-2, стр. 104-106, Београд 1929. Бранко Поповић, Јесења изложба београдских уметника, Српски књижевни гласник, 16. фебруар, књ. XXVI, бр. 4, стр. 298-305, Београд 1931. Растко Петровић (Н. Ј.), Пролећна изложба југословенских уметника - Сликарство, Политика, 11. мај, Београд 1933. Драган Алексић, Изложба уметничке групе „Зограф“, Време, 21. март, Београд 1933. Растко Петровић (Н. Ј.), Уметници „Зографа“ у Уметничком Павиљону, Политика, 22. март, Београд 1933. Тодор Манојловић, Изложба „Зографа“, Српски књижевни гласник, 1. април, књ. XXXVIII, бр. 7. стр. 548-549, Београд 1934. Драган Алексић, Шеста пролећна изложба сликара и вајара, Време, 25. мај, Београд 1935. Растко Петровић (Н. Ј.), Седма пролећна изложба, Политика, 23. мај, Београд 1953. Алекса Челебоновић, Сликарство Васе Поморишца, Борба, 15. новембар, Београд 1953. Миодраг Б. Протић, Изложба Васе Поморишца, НИН, 22. новембар, Београд 1956. Лазар Трифуновић, Конструктивизам у српском модерном сликарству, Дело, јун, бр. 6. стр. 727-734, Београд 1958. Павле Васић, Уметничке групе у Србији, Умјетност, год. II, бр. 10. стр. 10, Загреб 1964. Миодраг Б. Протић, Васа Поморишац, Савременици II. стр. 79-85, Нолит, Београд 1968. Јеша Денегри, Облици нефигурације у сувременом сликарству у Србији, Живот умјетности, бр. 7-8. стр. 17-35, Загреб 1968. Павле Васић, Конструктивно сликарство, Политика, 26. јануар, Београд 1969. Лазар Трифуновић, Стара и нова уметност. Идеја прошлости у модерној уметности, „Зограф“, Галерија фресака, бр. 3. стр. 39-52, Београд 1970. Миодраг Б. Протић, Васа Поморишац, Српско сликарство ХХ века, Нолит, стр. 130-133, Београд 1970. Василије Б. Сујић, (пред. кат. ретроспективне изложбе), Галерија Културног центра, Београд 1970. Павле Васић, Непознати Васа Поморишац, Политика, 28. децембар, Београд 1973. Миодраг Б. Протић, Југословенско сликарство 1900-1950, БИГЗ, Београд 1973. Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900-1950, Нолит, Београд 1982. Никола Кусовац, Васа Поморишац, (пред. кат.), Народни музеј, Београд 1982. Лазар Трифуновић, Апстрактно сликарство у Србији. Од импресионизма до енформела, Нолит, стр. 33-41, Београд 1982. Јован Деспотовић, На путу ка врху. Рани радови Васе Поморишца, Политика експрес, 8. август, Београд 1986 — 1987. Љиљана Слијепчевић, Васа Поморишац 1893-1961, (пред. кат. ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд

Види још

Референце

Литература

Документација Музеја савремене уметности, Београд Енциклопедија ликовних умјетности 3. стр. 706-707, Лексикографски завод, Загреб, 1964 Трећа деценија - конструктивно сликарство, Југословенска уметност ХХ века, Музеј савремене уметности, Београд, 1967 Васа Поморишац, (ретроспективна изложба), Музеј савремене уметности, Београд, 1986 — 1987

Спољашње везе Народни музеј Београд-Збирке одељења за новију уметност Немиран дух Васе Поморишца у Дому војске („Политика”, 18. март 2019) Art zona: Vasa Pomorišac (RTS, 2024)

Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1961. Категорија:Сечањци Категорија:Српски сликари Категорија:Слободни зидари (Србија) Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду Категорија:Српски ликовни критичари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије