Доњи Рујани су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Граду Ливну које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 412 становника.
Географија Насеље се налази на ободу Ливањског поља у подножју планине Динаре. На два сата хода сјеверозападно од насеља у правцу планине Динаре се налази природна јама „Равни Долац“ дубока 50 метара у коју су 1941. хрватске усташе бациле 217 или 218Огњена Марија ливањска, Будо Симоновић, Стручна књига, IV допуњено издање, Београд (2008) Срба из Доњих Рујана и Горњих Рујана. У непосредној близини насеља се налази и јама „Пропунта“, у коју су усташе 1941. бациле три Србина.
Историја Јама Равни Долац 1941.
У Доње Рујане су хрватске усташе наоружане са пушкама и штаповима упале на Огњену Марију 30. јула 1941. године. Претходно доласку усташа, један мањи дио мушкараца који није вјеровао намјерама усташа се сакрио у шуму. Усташе су прво одвојили мушкарце од жена, под изговором да их шаљу у Србију. Прво су у правцу јаме „Равни Долац“ одвели мушкарце док су жене и дјеца остали у кућама, а након тога су одвели и жене и дјецу у пећину поред јаме. Усташе су око подне позивале групе жена и дјеце и одводиле над јаму у коју су их бацали. Тог дана у јаму је укупно бачено 217 или 218 Срба. Већина бачених Срба је убијена претходно или при паду у јаму која је дубока 50 метара. Од 217 или 218 бачених у јаму, њих 14, од чега 13 жена и један мушкарац су у јами међу труплима у распадању преживјели шест недеља. Пошто нису имали воде и хране, неки преживјели су сакупљали кишницу и пили властиту мокраћу да преживе. Покољ су преживјели Боја Радета (рођена Лалић), Мара Лалић-Јурић, Милица Маљковић и други. Срби који су преживјели су се након Другог свјетског рата иселили у Србију. Последња преживела била је Божана Боја Радета (рођена Лалић), умрла августа 2021.Упокојила се Божана ‘Боја’ Радета рођ. Лалић, последња од преживелих из јаме Равни Долац (Јадовно, 24. август 2021)
Тих дана је извршен и злочин над Србима у ливањском селу Челебић. Више: Покољ у Челебићу.
Ексхумација остатака жртава је први пут извршена 9. јуна 1991, а кости жртава су пренесене и сахрањене у заједничку крипту у Ливну.
Култура У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Покрову Пресвете Богородице. Цркву су порушиле хрватске усташе 1941, а обновљена је 13. августа 1972. Поново је порушена 1992. и тренутно се обнавља. У храму је од када је посљедњи пут порушен 1992, прва литургија служена 14. октобра 2009.
Становништво
Литература
Огњена Марија ливањска, Будо Симоновић, Стручна књига, IV допуњено издање, Београд (2008)
Референце
Категорија:Насељена места у Ливну Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини