Адел Лори Блу Адкинс (; Лондон, 5. мај 1988) позната под мононимом Адел, је британска певачица и текстосписатељица. Она је један је од најпродаванијих извођача на свету, са продајом од преко 120 милиона плоча. Након што је 2006. дипломирала уметност на Лондонској школи за извођачке уметности и технологију, Адел је потписала уговор са дискографском кућом, -{XL Recordings}-. Свој деби албум 19 објавила је 2008, а на њему се налазе „-{Chasing Pavements}-” и „-{Make You Feel My Love}-” који су доспели до најбољих пет синглова у УК. Албум је добио осам платинастих сертификата у УК и три у САД. Адел је освојила награду Брит за звезду у успону и награду Греми за најбољег новог извођача.
Године 2011. Адел је објавила свој други студијски албум, 21. Постао је најпродаванији албум на свету 21. века, са продајом од преко 31 милион примерака. Албум је добио 17 платинастих сертификата у УК (више од било ког соло извођача) и дијамантски у САД. -{Billboard}- је 21 прогласио за најпродаванији албум у историји америчких топ-листа, а 24 седмице је био на врху листе -{Billboard}- 200 (најдуже за женског извођача). Први је женски извођач у историји листе -{Billboard Hot}- 100 који је као главни извођач истовремено имао три сингла у првих десет, што је остварила песмама „-{Rolling in the Deep}-”, „-{Someone Like You}-” и „-{Set Fire to the Rain}-”, које су се такође нашле на врху топ-листе. Албум је добио рекордних шест награда Греми, укључујући награду за албум године, као и награду Брит за британски албум године. Успех албума донео јој је бројна помена у Гинисовој књизи рекорда.
Године 2012. Адел је објавила „-{Skyfall}-”, сингл са саундтрека за истоимени филм серије Џејмс Бонд, који је освојио Оскара и Златни глобус за најбољу оригиналну песму. Свој трећи студијски албум 25 објавила је 2015, који је постао најпродаванији албум године и оборио рекорде продаје током прве седмице у УК и САД. 25 је њен други албум који је добио дијамантски сертификат у САД и освојио пет награда Греми, укључујући награду за албум године, као и четири награде Брит, укључујући награду за британски албум године. Његов водећи сингл „-{Hello}-” постао је прва песма у САД која је продата у више од милион дигиталних примерака у року од једне седмице од објављивања. Свој четврти студијски албум 30, који садржи сингл „-{Easy on Me}-”, објавила је 2021. и постао је најпродаванији албум 2020-е деценије у УК, најпродаванији албум 2021. у САД и освојио награду Брит за најбољи британски албум.
Аделина признања чине петнаест награда Греми и дванаест награда Брит. Године 2011, 2012 и 2016. -{Billboard}- ју је прогласио за извођача године. На додели награда Ајвор Новело 2012. и 2016. године, Британска академија текстописаца, композитора и аутора је прогласила Адел за текстописца године. Године 2012. била је на петом месту -{VH1}--ове листе 100 најбољих жена у музици. Године 2012. и 2016. часопис -{Time}- ју је прогласио једном од најутицајнијих људи на свету. Добила је Орден Британског царства на рођенданским почастима краљице 2013. за рад у музици. Својом трећом турнејом оборила је рекорде посећености широм света, укључујући УК, Аустралију и САД, а -{Rolling Stone}- је уврстио њен албум 21 на листу 500 најбољих албума свих времена (2020).
Биографија Детињство Дана 5. маја 1988, самохрана малолетна мајка родила је Адел Лори Блу Адкинс у Тотенхему, Лондон, Енглеска. Почела је да пева када је имала четири године и тврди да је тада постала опседнута гласовима. Адел је навела Спајс герлс као велики узор за њену љубав и страст према музици, наводећи да су оне направиле особу каква је она данас.
Са 11 година, Адел и њена мајка, која је била произвођач намештаја и организатор активности за учење одраслих, преселиле су се у Западни Норвуд, у јужном Лондону, Западни Норвуд је био инспирација за њену прву песму, -{Hometown Glory}-, коју је написала када је имала 16 година. После селидбе у јужни Лондон, заинтересовала се за РнБ музику уметника као што су Алија, Дестинис чајлд и Мери Џеј Блајџ.
Адел тврди да је један од најлепших тренутака у свом животу доживела када је имала око 13 година и гледала наступ Пинк на Брикстон академији са песмом -{Missundaztood}-. Изјавила је, такође, да је имала врсту осећаја као да је у ваздушном тунелу, јер никада није чула да неко пева тако уживо, те да је било невероватно.
Каријера Почеци каријере мини|десно|150п|Адел 2007. Адел је завршила Лондонску школу за извођачке уметности и технологију у мају 2006. године, заједно у класи са Лионом Луис. Адел каже да је школа највише заслужна за неговање њеног талента, иако није хтела да се бави певањем већ да тражи таленте и надгледа њихов уметнички развој. Снимила је три демо песме за један пројекат у школи и дала их је пријатељу, који их је поставио на Мајспејс, где су постале веома успешне, што је довело позива од музичке куће -{XL-Recordings}-. Сумњала је да је понуда стварна, јер једина издавачка кућа која јој је била позната је -{Virgin Records}-, па је повела пријатеља са њом на састанак. Ник Хаџет из -{XL-Recordings}- препоручује Адел менаџера Џонатана Дикинса, а у јуну 2006, Дикинс је постао њен званични представник. Адел је своју дебитантску песму -{Hometown Glory}-, објавила у октобру 2007. године, а постала је први добитник Брит награде у категорији избора критичара и проглашена је, од стране BBC-јеве анкете музичких критичара, као најочекиванији пробој у 2008. години.
Албум 19 мини|лево|Адел 2008. Албум 19 дебитовао је на британској топ-листи као број један, а Енциклопедија модерне музике магазина Тајмс прогласио га је суштинским -{Blue-Eyed Soul}- снимком. Свој други сингл, -{Chasing Pavements}-, издала је 14. јануара 2008. године, две недеље пре свог дебитантског албума. Најбољи пласман песме на британској топ-листи било је друго место, на којем је остала четири недеље. Адел је била номинована за музичку награду Меркури 2008. године Освојила је награду -{Urban Music Award}- у категорији најбољи џез акт. Такође, -{Q Awards}-, доделио јој је номинацију у категорији најбољег новог извођача, као и номинацију у категорији за најбољи женски вокал Уједињеном Краљевству. У марту 2008, Адел је потписала уговор са -{Columbia Records}- и -{XL Recordings}-, ради њеног пробијања на тржиште у САД, те је кренула на кратку северноамеричку турнеју у истом месецу. Светску турнеју, -{An Evening with Adele}-, започела је у мају 2008, а завршила у јуну 2009. године. Касније је отказала америчку турнеју како би била са бившим дечком. За Најлон магазин у јуну 2009. године рекла је да је пила превише и да је то био вид основа њеног односа са тим дечком. Такође је изјавила да није могла да поднесе време без њега, тако да је одлучила да откаже турнеју, изјавивши притом да не може да верује да је то урадила, те да јој се то чини веома незахвално према публици. У новембру се преселила у Нотинг Хил, и иселивши се из куће њене мајке, одлучила је да одустане од пића. Албум 19 пуштен је у продају у САД у јуну, али до октобра 2008, било је очигледно да покушај Адел да се пробије на америчко тржиште није успео. Дана 18. октобра била је музички госту у емисији -{Saturday Night Live}-. Емисија је била веома гледана због појављивања тада кандидата за потпредседника САД, Саре Пејлин. Са 17 милиона гледалаца, емисија је била најгледанија у својих 14 година приказивања, а Адел је извела -{Chasing Pavements}- и -{Cold Shoulder}-. Наредног дана, албум 19 нашао се на врху -{iTunes}- листе, а на сајту -{amazon.com}- доспео на пето место, док је -{Chasing Pavements}- ушао међу првих 25 хитова. На Билбордовој листи 200 албум је достигао 11. место, што је био скок од 35 места у односу на претходну недељу. Од стране Америчког удружења музичких индустрија, у фебруару 2009. године, 19 је добио златну сертификацију, а до јула 2009. године, албум је продат у 2,2 милиона примерака широм света.
У јулу 2008. године, Адел је платила 8000 фунти за слику Стеле Вајн у склопу добротворне аукције у помоћ -{Keep a Child Alive}-, добротворне организације која помаже афричкој деци и њиховим породицама које живе са ХИВом или АИДСом. Адел је планирала да од Стеле Вајн затражи да наслика портрет њене маме и ње. На 51. додели Греми награда 2009. године, Адел је освојила награде у категоријама за најбољег новог извођача, као и за најбољу женску вокалну изведбу године. Такође је била номинована у категоријама снимак године и песма године. Адел је била номинована за три Брит награде у категоријама најбољи британски женски извођач, најбољи британски солиста, као и у категорији најбољи британски пробој. Британски премијер Гордон Браун послао је захвалницу Адел у којој је изјавио да у финансијским невољама у којим се земља налази, она светлост на крају тунела. Дана 17. септембра 2009. године, Адел је извела у Бруклинској музичкој академији, за телевизијски канал ВХ1, концерт за прикупљање новца за добротворну фондацију „Сачувај музику“, док је 6. децембра, четрдесетооминутним концертом, отворила 2. годишњу добротворну фондацију Џона Мајера, која је одржана у Нокиа театру у Лос Анђелесу, Калифорнија.
Године 2010, Аделе је добила Греми номинацију у категорији за најбољу женску поп вокалну изведбу за песму -{Hometown Glory}-. У априлу њена песма -{My Same}- ушла је на немачку топ-листу након што ју је Лена Мајер Ландрут извела на такмичењу -{Unser Star für Oslo}-, на ком је биран немачки представник за Песму Евровизије 2010.
Албум 21 мини|десно|Адел 2011. Свој други студијски албум, 21, Адел је издала 24. јануара 2011. у Уједињеном Краљевству и 22. фебруара у САД. Песме на албуму описане су као класични и савремени звуци кантри музике. На промене у звуку, за разлику од њеног првог албума, утицао је возач аутобуса који је пуштао само кантри музику када је била на турнеји по америчком југу. За Спин магазин је изјавила да јој је било је заиста узбудљиво да ради са таквом врстом музике, јер није одрасла уз њу. Наслов албума представља њене године у којима је писала песме. Албум 21 постао је број 1 у 18 земаља, укључујући Сједињене Државе. Од јуна 2011, Аделе је продала 2,5 милиона примерака и 992.000 дигиталних копија албума 21 у Сједињеним Државама, што је најпродаванији албум у обе категорије у првој половини 2011. године. Први сингл, -{Rolling in the Deep}- достигао је број 1 у 8 земаља, укључујући и листу Билборд хот 100. Дана 21. августа 2011, песма је продана у 4,825 милиона дигиталних копија у САД, што је највише проданих дигиталних копија једне песме икада продане у једној години у САД.