Površinski napon je privlačna osobina površine tečnosti. On uzrokuje da površina dela tečnosti bude privučena do druge površine. Primenjujući Njutnovu fiziku na sile koje nastaju zbog površinskog napona, možemo tačno predvideti mnoštvo osobina tečnosti. Primenjujući zakone termodinamike na te iste sile, možemo predvideti i suptilnija ponašanja tečnosti.

Površinski napon ima dimenziju sile po jedinici dužine, ili energija po jedinici površine. Ove dve jedinice su ekvivalentne — ali kada se govori o energiji po jedinici površine, najčešće se koristi termin površinska energija — koji je opštiji termin u smislu da se primenjuje i na čvrsta tela, a ne samo na tečnosti.

Uzrok мини|Dijagram sila dva molekula tečnosti.

Površinski napon je uzrokovan privlačenjem između molekula tečnosti pomoću raznih međumolekulskih sila. U masi tečnosti, svaki molekul biva privlačen jednako u svim pravcima od strane susednih molekula tečnosti, što rezultuje rezultantom svih sila, koja je jednaka nuli. Na površini tečnosti, molekuli bivaju privlačeni prema dole od strane molekula koje se nalaze dublje u tečnosti, dok ih molekule u susjednom mediju (vakuumu, vazduhu ili nekoj drugoj tečnost) ne privlače tim intenzitetom. Molekuli na površini su pod uticajem privlačne molekularne sile, koja se uravnotežuje jedino preko otpora te tečnosti na pritisak, što znači da nema rezultantne sile privlačenja molekula sa površine od strane molekula u dubini tečnosti. Međutim, postoji sila koja umanjuje površinu, te zbog ovoga površina tečnosti dobija rastegnutu elastičnu membranu. Zbog ovoga se tečnost pomera sve dok ne dobije lokalno najmanju moguću površinu.

лево|250px|мини|Insekt male težine ne može potonuti usled površinskog napona.

Drugi način da gledanja je da molekul u kontaktu sa susednom molekulom ima niže energetsko stanje od slučaja kada nije u kontaktu sa susednom molekulom. Unutrašnji molekuli imaju susedne molekule sa svih strana. Granični molekuli imaju manji broj susednih molekula od unutrašnjih, te su, zbog toga, na višem energetskom stanju. Kako bi tečnost smanjila svoje energetsko stanje, ona mora smanjiti broj graničnih molekula, te, zbog toga, mora smanjiti svoju površinu.

Kao rezultat smanjenja površine, površina će poprimiti najglađi mogući oblik (matematički dokaz da "glatki" oblici minimizuju površinu oslanja se na upotrebu Ojler–Lagranžove jednačine). Pošto bilo koje zakrivljenje na obliku površine rezultuje većom površinom, takođe će rezultovati i višom energijom. Na kraju će površina potiskivati svako zakrivljenje.

Osnovna fizika Dodirni uglovi Pošto ni jedna tečnost ne može dugo opstati u savršenom vakuumu, površina bilo koje tečnosti je granica između tečnosti i nekog drugog medija. Gornja površina bare, na primer, je granica između vode iz bare i vazduha. Površinski napon, tada, nije osobina samo tečnosti, nego i osobina granice te tečnosti sa drugim medijem. Ako je tečnost u sudu, tada, osim granice tečnost-gas na gornjoj površini, postoji takođe i granica između tečnosti i zidova suda. Površinski napon između tečnosti i vazduha obično je različit (veći) od površinskog napona sa zidovima suda. A gde se dve površine sreću, njihova geometrija mora biti takva da se sve sile uravnoteže.

мини|255px|десно|Sila u tačkama dodira prikazana za ugao dodira veći od 90° (levo) i manju od 90° (desno)

Gde se dve površine sreću, one formiraju dodirni ugao, , koji je ugao kojeg tangenta na površinu pravi sa čvrstom površinom. Dijagram na desnoj strani prikazuje dva primera. Naponske sile su prikazane na granicama tečnost-vazduh, tečnost-čvrsto telo i čvrsto telo-vazduh. Primer levo prikazuje slučaj kada je razlika između površinskog napona tečnost-čvrsto telo i čvrsto telo-vazduh, , manja od površinskog napona tečnost-gas, , ali je i pored toga pozitivna,

Na dijagramu, i vertikalne i horizontalne sile se moraju poništiti u istoj tački. Horizontalna komponenta od se poništi sa adhezivnom silom, .

Informativniji balans sila je u vertikalnom pravcu. Vertikalna komponenta od mora poništiti silu, .

Tečnost Čvrsto telo Dodirni ugao voda staklo od natrijum karbonata olovno staklo taljeni kvarc 0° etanol dietil etar ugljen tetrahlorid glicerol sirćetna kiselina voda parafinski vosak 107° srebro 90° metil jodid staklo od natrijum karbonata 29° olovno staklo 30° kaljeni kvarc 33° živa staklo od natrijum karbonata 140° Neki dodirni uglovi tečnost-čvrsto telo

Pošto su sile direktno proporcionalne njihovim površinskim naponima (respektivno), imamo da je:

gde je površinski napon tečnost-čvrsto telo, površinski napon tečnost-vazduh, površinski napon čvrsto telo-vazduh, je dodirni ugao, gde konkavni (udubljeni) meniskus ima dodirni ugao manji od 90°, a konveksni (ispupčeni) meniskus ima dodirni ugao veći od 90°.-{Sears, Francis Weston; Zemanski, Mark W. University Physics 2nd ed. Addison Wesley 1955}-

Ovo znači da je, uprkos poteškoćama u direktnom merenju razlike između površinskih napona tečnost-čvrsto telo i čvrsto telo-vazduh, , moguće je zaključiti koliko oni iznose pomoću merenja dodirnog ugla (koji se mere), , ako je površinski napon tečnost-vazduh, , poznat.

Isi odnos postoji i kod dijagrama na desnoj strani slike. Ali u ovom slučaju vidimo da je, zbog činjenice da je dodirni ugao manji od 90°, razlika površinskog napona tečnost-čvrsto telo/čvrsto telo-vazduh mora biti negativna:

Posebni dodirni uglovi U posebnom slučaju granice voda-srebro, gde je dodirni ugao jednak 90°, razlika površinskog napona tečnost-čvrsto telo / čvrsto telo-vazduh je jednaka nuli.

Drugi posebni slučaj je kada je dodirni ugao 180°. Voda sa posebno pripremljenim teflonom približno ima tu vrednost dodirnog ugla. Dodirni ugao od 180° pojavljuje se kada je površinski napon tečnost-čvrsto telo tačno jednak površinskom naponu tečnost-vazduh.

Efekti Tečnost u vertikalnoj cevi

мини|160px|десно|Dijagram živinog barometra Ako je cev dovoljno uska, a adhezija tečnosti prema njenim zidovima dovoljno jaka, površinski napon može vući tečnost uz cijev, što predstavlja fenomen poznat pod nazivom kapilarni efekt. Visina na koju je stubac tečnosti podignut računa se preko formule:

gde je visina izdignute tečnosti, površinski napon tečnost-vazduh, gustina tečnosti, radijus kapilara (cevi), gravitaciono ubrzanje, je dodirni ugao. Uočite da će, ako je veći od 90°, kao kod žive u staklenom spremniku, tečnost biti spuštena, a ne uzdignuta.

Određivanje koeficijenta površinskog napona tečnosti Fizička pojava koja se ispituje Površinski napon tečnosti - pojava koja se javlja na slobodnoj površini tečnosti. Ispoljava se kao sila koja teži da slobodnu površinu tečnosti svede na najmanju meru, da je zategne(skupi), tako da se slobodna površina tečnosti ponaša kao elastična opna - membrana. Mera površinskog napona tečnosti naziva se koeficijent površinskog napona tečnosti, to je sila zatezanja, koja deluje normalno na jedinicu dužine, po površini tečnosti. Prema tome jedinica za koeficijent površinskog napona tečnosti je Nm-1. Koeficijent površinskog napona zavisi od prirode tečnosti, primesa i temperature. Ako ima primesa i temperatura je viša, koeficijent površinskog napona je manji. Metoda kapilarne cevi je najpouzdanija metoda za određivanje koeficijenta površinskog napona tečnosti. Zasniva se na merenju visine podizanja tečnosti u kapilari poznatog prečnika usled delovanja površinskog napona tečnosti.,, Tečnost čiji se koeficijent površinskog napona određuje je destilovana voda. Aparatura za određivanje koeficijenta površinskog napona tečnosti Delovi aparature мини|Aparatura za određivanje koeficijenta površinskog napona tečnosti|лево postolje vertikalni nosač staklena posuda staklena kapilara pričvršćena za lenjir sa milimetarskom podelom vazdušna pumpa

Merni postupak Čista staklena posuda (3) se napuni destilovanom vodom. Vazdušnom pumpom (6) se produva (osuši) prethodno očišćena staklena kapilara (4), pričvršćena za lenjir sa milimetarskom podelom (5) uz koji vertikalno klizi. Pripremljena kapilara se hvata samo za gornji deo, koji se ne potapa u vodu. Kapilara se svojim donjim delom uranja u destilovanu vodu i to skoro do dna posude, a onda se polako podiže na neku proizvoljnu dubinu, bliže nivou vode u posudi. Obrazuje se stub vode u kapilari. Da bi se tom prilikom otklonile grube greške opеt upotrebiti vazdušnu pumpu (6), otpuštajući stisnuti balon pumpe. Na lenjiru (5) očitava se visina vode u kapilari. Nulti podeok na lenjiru je u nivou vode u posudi. Kapilaru potpuno izvaditi iz vode i ponoviti ceo eksperiment. Izvršiti dovoljan broj merenja. Galerija efekata

Podaci Površinski napon u raznim tečnostima u jedinici -{din/cm}- naspram vazduha-{Lange's Handbook of Chemistry, 10th ed. pp. 1661–1665}-Procenti mešavine poređani se po težini -{din/cm}- odgovara jedinica -{mN/m}- u SI jedinicama Tečnost Temperatura (°-{C}-) Površinski napon , γ Sirćetna kiselina 20 27,6 Sirćetna kiselina (40,1%) + voda 30 40,68 Sirćetna kiselina (10,0%) + voda 30 54,56 Aceton 20 23,7 Dietil etar 20 17,0 Etanol 20 22,27 Etanol (40%) + voda 25 29,63 Etanol (11,1%) + voda 25 46,03 Glicerol 20 63 -{n}--heksan 20 18,4 Hlorovodonična kiselina 17,7M vodenog rastvora 20 65,95 Izopropanol 20 21,7 Živa 15 487 Metanol 20 22,6 -{n}--oktan 20 21,8 Natrijum hlorid 6,0M vodenog rastvora 20 82,55 Saharoza (55%) + voda 20 76,45 Voda 0 75,64 Voda 25 71,97 Voda 50 67,91 Voda 100 58,85

Vidi još Specifična energija površine Surfaktanti – supstance koje smanjuju površinski napon.

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Pregled površinskog napona -{On surface tension and interesting real-world cases}- -{Surface Tensions of Various Liquids}- -{Calculation of temperature-dependent surface tensions for some common components}- -{Surface tension calculator for aqueous solutions containing the ions H+, , Na+, K+, Mg2+, Ca2+, , , Cl−, , Br− and OH−.}- -{T. Proctor Hall (1893) New methods of measuring surface tension in liquids, Philosophical Magazine (series 5, 36: 385–415), link from Biodiversity Heritage Library.}- -{The Bubble Wall (Audio slideshow from the National High Magnetic Field Laboratory explaining cohesion, surface tension and hydrogen bonds)}- -{C. Pfister: Interface Free Energy. Scholarpedia 2010 (from first principles of statistical mechanics)}- -{Fundamentals of surface and interfacial tension }- -{Surface and Interfacial Tension}-

Категорија:Фундаментални концепти физике Категорија:Механика флуида Категорија:Динамика флуида Категорија:Површинска хемија