Вилхелм Хауф (; Штутгарт, 29. новембар 1802 — Штутгарт, 18. новембар 1827) је био немачки писац.
Детињство и младост Хауф је рођен у Штутгарту, као син Аугуста Фредерика Хауфа, секретара у министарству спољних послова, и Хедвиг Вилхелмине Елзасер Хауф. Био је друго од четворо деце.
Млади Хауф изгубио је оца када је имао седам година и своје прво, рано образовање стиче у библиотеци свога деде у Тибингену, где се његова мајка преселила после мужевљеве смрти. Године 1818. шаљу га у манастирску школу у Блаубојрену, а 1820. године почиње да студира у Универзитету у Тибингену. За четири године завршава студије филозофије и теологије у Тубингер Стифту.
Књижевни рад
Након што је напустио универзитет, Хауф постаје учитељ деци чувеног Винтербершког минстра рата, генерала барона Ернеста Еугена фон Хугела (1774-1849) и за њих пише дело „Бајка“, које је објавио у својој Бајка алманах за годину 1826. Неке од ових прича су и данас веома популарне у земљама немачког говорног подручја, као на пример -{Der kleine Muck}- (Мали Мук), -{Kalif Storch}- (Калиф рода) и -{Die Geschichte von dem Gespensterschiff}- (Прича о броду духова) – које су све биле смештене на оријенту (исток); али и -{Der Zwerg Nase}- (Патуљасти нос), -{Das kalte Herz}- (Хладно срце) и -{Das Wirtshaus im Spessart}- (Хостел у Спесарту), смештене у Немачкој.
Такође написао је први део -{Mitteilungen aus den Memoiren des Satan}- (1826; Мемоари Белзебубе) и -{Der Mann im Mond}- (1825; Човек у месецу). Друго, пародија сентименталних и осећајних новела Хајнриха Клаурена (псеудоним Карла Хеуна, 1771–1854), постао је у току састава, блиска имитација стила коју аутор заправо и објављује под његовим именом. Као резултат, Клаурен подноси и добија тужбу за накнаду штете против Хауфа, након чега Хауф прати напад у својој духовитој и саркастичној -{Kontroverspredigt über H. Clauren und den Mann im Mond}- (1826) и постиже свој оригинални циљ: морално уништење претерано осетљиве и нездраве литературе са којом је Клаурен преплавио земљу.
мини|десно|200px|Линхтенштајнски замак У међувремену, инспирисан романима Волтера Скота, Хауф пише историјску романсу о Лихтенштајну: -{Romantische Sage aus der wuerttembergischen Geschichte}- (1826; -{Lichtenstein}-: Романтична сага из историје Виртемберга), која је постала веома популарна у Немачкој, а посебно у Швабији, где је сматрана као најинтересантнији део историје те земље, владавине кнеза Улриха (1487—1550). Овај роман је био инспирација за наследника кнеза Улриха, кнеза Вилхелма, да реновира дворац, који је пао у заборав, у складу са Хауфовим описом.
мини|десно|200px|Гробни камен Вилхелма Хауфа у Штутгарту, Немачка. Док је путовао по Француској, Холандији и северној Немачкој написао је други део Мемоара сатане и неке кратке приче, међу њима -{Die Bettlerin vom Pont des Arts}- (1826; Просјаку до Понт де Артса) и његово ремек дело, новелу -{Phantasien im Bremer Ratskeller}- (1827; Вино-духови Бремена). Такође је објавио кратке поеме, које су прешле у народне песме, међу њима -{Morgenrot, Morgenrot, leuchtest mir zum frühen Tod}-? (Светлости у зору, ти си мој светлосни пут до ране смрти) и -{Steh ich in finstrer Mitternacht}- (Ја стојим у најмрачнијој поноћи). Новела -{Jud Süß}- објављена је 1827. године.
У јануару 1827. године, Хауф преузима место уредника штутгартског јутарњег листа и у наредним месецима жени свога рођака Луиса Хауфа али његова срећа је прекинута његовом прераном смрћу због грознице, 18. новембра 1827. године.
Референце Мали Мук, Вилхелм Хауф, Свјетлост Сарајево, 1990. године -{J. Klaiber}-, -{Wilhelm Hauff, ein Lebensbild}- (1881) -{M. Mendheim}-, -{Hauffs Leben und Werke}- (1894) -{H. Hofmann}-, -{W. Hauff}- (1902)
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1802. Категорија:Умрли 1827. Категорија:Немачки писци фантастике