Анте Савин Манистра (Каштел-Лукшић, код Сплита, 21. децембар 1917 — близина Дивуља, 18. јул 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија Рођен је 21. децембра 1917. године у Каштел-Лукшићу код Сплита, у сиромашној породици. Завршио је шест разреда основне школе, након чега је морао да ради због уздржавања многобројне породице. Године 1936, постао је члан СКОЈ-а, а 1937. године организовао је успешан штрајк грађевинских радника. Године 1938, постао је члан Комунистичке партије Југославије.
Учествовао је у градњи барикада на путу Сплит–Трогир током штрајка радника, у демонстрацијама против рата у јесен 1940. године, био је организатор погреба комунисте Вицка Буљановића, којег је полиција убила за време штрајка. Скупљао је помоћ за борбу против фашизма у Шпанији и био ангажован у припремама за општинске изборе 1940. године.
Током и након Априлског рата 1941, учествовао је у скупљању оружја, муниције и остaлог материјала. Организовао је и учествовао у нападу на магацине с оружјем бивше југословенске војске, које је чувала Мачекова стража. Група чланова КПЈ и скојеваца тада је провалила у складишта и покупила велик број оружја и осталог материјала. Укупно је било заплењено 40 пушака, 5 пушкомитраљеза, 45 сандука муниције, 2 саднука ручних бомби, 15 пиштоља и другог материјала.
Савин је ускоро постао члан Војног комитета, који је руководио свим акцијама за организовање оружаног устанка у Далмацији у лето 1941. године. Током јула, учествовао је у акцијама сече телеграфских линија на путу Сплит–Трогир и прузи Сплит–Загреб код Каштела. Организовао је и учествовао у акцији рушења пруге и воза између Каштел-Лукшића и Каштел-Камбеловца, ноћу 3./4. августа 1941. године. После тога се повукао на планину Козјак и одатле неко време руководио партијском организацијом свог села. После тога је организовао формирање и одлазак Првог каштеланског одреда. Савин је првобитно био десетар, а затим водник вода. Након што је почетком августа 1941. године уништен већи део новооснованих партизанских одреда, већина бораца се вратила кући, док је Савин остао у илегали.
Док се налазио на задатку у Солину, италијански војници ухапсили су Савина 6. новембра 1941. године. Глумио је да је болестан, па су га сместили у болницу. Иако је био под стражом, успео је да побегне и из Сплита стигао до Каштела. Наставио је с извршавањем задатака члана Војног комтиета и учествовао у припремама одласка Првог каштеланског одреда на Свилају и Динару. Он се такође придружио одреду и учествовао у борбама. Унутар одреда, формирао је тзв. летећу чету, која је између Свилаје и Каштела рушила комуникације, разоружавала припаднике војске НДХ, организовала курирске везе и остало. Окупационе власти уцениле су Савинову главу на 50.000 лира и у одсуству га осудиле на доживотну робију.
Када се, 18. јула 1942. године, враћао са задатка од села Дивуља према Козјаку, наишао је на заседу италијанских војника и погинуо у окршају. Фашисти су га три дана јавно држали изложеног, као пример застрашивања становника Каштела.
После рата, Дечји дом у Каштел-Лукшићу носио је његово име, у парку места стоји његова биста, улица у Каштел-Лукшићу носила је његово име, место погибије обележено је спомен-плочом, а на новом гробљу у Каштел-Лукшићу изграђен је спомен-парк у којем се налази његов гроб.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.
Литература
Биографија на порталу Ратна хроника Сплита 1941-1945
Категорија:Рођени 1917. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Каштелани Категорија:Хрвати Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Југословенски партизани Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Народни хероји - С