Исидор Бајић (Кула, 16. август 1878 — Нови Сад, 15. септембар 1915) био је српски композитор, учитељ, педагог, мелограф и издавач. Основао је и био први директор Музичке школе у Новом Саду, једне од првих таквих институција на тлу Војводине.
Биографија мини|десно|Биста у школском дворишту у Кули Гимназију је завршио у Новом Саду, а дипломирао је на Музичкој академији у Будимпешти. Од 1901. до 1915. године радио је у Великој српској православној гимназији у Новом Саду (данас гимназија Јован Јовановић Змај) као учитељ певања и појања, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра, хора СЗПД Невен и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912). Основао је музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тог типа на тлу Војводине (Србија).
У скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (Бранково коло, Летопис Матице српске, Застава, Слога) објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (Певање као педагошко средство и корист његова, Како треба учити музику у препарандији и богословији, Наше црквено појање и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са Петром Коњовићем. Покренуо је нотну едицију Српска музичка библиотека и часопис Српски музички лист (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: Клавир и учење клавира (1901) и Теорија правилног нотног певања (1904).
Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године. Обраћао се лично Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања (1907).
Опус Циклуси соло песама: Песме љубави Албум песама у духу српских народних песама Српске народне песме из Мокрањчевих руковети Сељанчице Јесен стиже дуњо моја Клавирске композиције: Албум композиција за гласовир За Косово-Куманово, за Сливницу-Брегалницу Српска рапсодија Камерна дела: Песма без речи -{Pizzicato polka}- Романса Оркестарска дела: Магла пала Елегија Опроштајни поздрав Драги Ружицки Хорске композиције: Песма о песми Ловачки збор Божествена литургија Гусларева смрт Из мога даковања Из моје градине Комаде са певањем: Ђидо Ракија Мена Дивљуша Опере: Кнез Иво од Семберије
Извори:
Види још Музичка школа Исидор Бајић
Референце
Литература
Спољашње везе
-{www.isidorbajic.edu.rs}- „Српкињу” роду оставио, а род га заборавио (Вечерње новости, 18. октобар 2017)
Категорија:Рођени 1878. Категорија:Умрли 1915. Категорија:Куљани Категорија:Српски композитори Категорија:Староградска музика Категорија:Сахрањени на Алмашком гробљу