Карл Хајнрих Маркс (; Трир, 5. мај 1818 — Лондон, 14. март 1883) је био немачки филозоф, политички економиста, историчар, новинар, социолог и један од највећих критичара капитализма и теоретичар социјалистичке мисли, вођа радничког покрета и водећа личност Прве интернационале. Најпознатији је по памфлету Комунистички манифест из 1848. године (са Фридрихом Енгелсом) и свом тротомном делу Капитал (1867–1894), критици класичне политичке економије која користи његову теорију историјског материјализма у анализи капитализма, што је кулминација његовог животног дела. Марксове идеје и њихов каснији развој, колективно познате као марксизам, имали су огроман утицај.
Рођен је у Триру у образованој породици правника, после гимназије студирао је право у Бону и Берлину али се паралелно бавио и филозофијом, политичком економијом, историјом, социологијом, новинарством и уметношћу. У току и након студија постао је члан младохегеловског Доктор клуба. Докторирао је у Јени 1841. са темом из историје филозофије: Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе. Био је главни уредник Рајнских новина у Келну 1842. које је пруска влада убрзо забранила. У Паризу 1843. је покренуо Немачко-француске годишњаке и упознао свог каснијег 40-годишњег пријатеља и сарадника Фридриха Енгелса. Након прогона из Француске 1845. преселио се у Брисел. Након пресељења у Брисел, били су активни у Савезу комуниста, а 1848. године су написали Комунистички манифест, који изражава Марксове идеје и износи програм револуције. Маркс је протеран из Белгије и Немачке, а 1849. се преселио у Лондон, где је написао Осамнаести бример Луја Бонапарте (1852) и Капитал. Од 1864. године, Маркс је био укључен у Међународно радничко удружење (Прва интернационала), у којем се борио против утицаја анархиста које је предводио Михаил Бакуњин. У својој Критици Готског програма (1875), Маркс је писао о револуцији, држави и преласку на комунизам. Умро је без држављанства 1883. године и сахрањен је на гробљу Хајгејт.
Марксове критике историје, друштва и политичке економије тврде да се људска друштва развијају кроз класне сукобе. У капиталистичком начину производње, ово се манифестује у сукобу између владајућих класа (буржоазије) које контролишу средства за производњу и радничке класе (пролетаријата) која омогућава та средства продајом своје радне снаге. Користећи свој историјско-материјалистички приступ, Маркс је предвидео да капитализам производи унутрашње тензије попут претходних друштвено-економских система и да ће те тензије довести до његовог самоуништења и замене новим системом познатим као социјалистички начин производње. За Маркса, класни антагонизми у капитализму – делимично због његове нестабилности и склоности кризама – довешће до развоја класне свести радничке класе, што ће довести до њиховог освајања политичке моћи и на крају до успостављања бескласног, комунистичког друштва које чини слободно удруживање произвођача. Маркс је активно инсистирао на његовој примени, тврдећи да радничка класа треба да спроведе организовану пролетерску револуционарну акцију како би срушила капитализам и довела до друштвено-економске еманципације.
Маркс је описан као једна од најутицајнијих личности модерног доба, а његов рад је био и хваљен и критикован. Марксизам је извршио велики утицај на социјалистичку мисао и политичке покрете, а марксистичке школе мишљења попут марксизма-лењинизма и његових огранака постале су водеће идеологије револуција које су преузеле власт у многим земљама током 20. века, формирајући комунистичке државе. Марксов рад у економији имао је снажан утицај на модерне хетеродоксне теорије рада и капитала, и он се често наводи као један од главних архитеката модерне социологије.
Биографија Детињство Карл Маркс је рођен 5. маја у Триру, римокатоличком граду, у рајнској покрајини у Пруској., као треће дете адвоката Хајнриха Маркса и Хенриете Пресбург. Његови преци су већ од XVII века били рабини у Триру, деда Мордехај Маркс Леви, био је рабин од 1788. до 1804.Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 ., Само презиме Маркс било је од скоро презиме очеве породице. Њихово право презиме Халеви прешло је у Леви а потом од Мерц у германизовано Маркс. Брат његовог оца, Самуел, је све до смрти 1827. био рабин. Деда његове мајке, Хенриете Пресбург, односно Пресброк, је такође био рабин у Нимегеу. Карлов отац се, у ствари, звао Хершел али је приликом преласка у хришћанство (1816. или 1817.?) то име германизовано у Хајнрих.Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 ., Карлов отац, Хершел Маркс, био је први у породици који је добио секуларно образовање. Да би избегао антисемитизам он се определио за лутеранство које је у католичком Триру било у мањини. За Хершела је припајање Порајња Пруској значило професионалну катастрофу јер према Прогласу пруског цара Фридриха Вилхелма III од 11. март 1812. који је регулисао права Јевреја забранио им је да обављају одређена занимања, нарочито адвокатуру. Карл, његова браћа и сестре крштени су 26. августа 1824. у еванђелистичкој цркви у Триру. Лутеран Хајнрих Маркс хтео је својој деци да пружи такво васпитање и образовање да његова породица буде једнака са другим и она нису имала јеврејско васпитање. Хајнрих је 1. октобра купио кућу за своју многобројну породицу од осморо деце: Софија (1816), Херман (1819), Хенриета (1820), Лујза (1821), Емилија (1822), Каролина (1824) и Едуард (1826). До своје дванаесте године Карл је ишао у лутеранску основну школу. Ништа значајније о његовом детињству се не зна.Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 ., мини|Родна кућа Карла Маркса|236x236пЊегов отац је постао јавни тужилац 1821, бавио се судским пословима, потом је постао правни саветник и своју каријеру завршио је као председник трирске адвокатске коморе. Хершел Маркс постао је релативно богат, и поседовао је неколико винограда у Мозелу. Био је и члан једне врсте ротари клуба који се звао Касино клуб. Био је позната и угледна личност у Триру. Као човек просветитељства, Хајнрих је био заинтересован за идеје филозофа Имануела Канта и Волтера, учествовао је у агитацији за устав и реформе у Пруској, која је тада била апсолутна монархија.Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 ., Његов утицај на младог Карла био је велик. Матерњи језик његове мајке Хенријете био је холандски. Лоше је говорила немачки. Карл према њој није гајио нежна осећања, Хенријета Пресбург, била је полуписмена холандска Јеврејка, јер је много времена посвећивала својој породици.Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 ., Потицала је из просперитетне пословне породице која је касније основала компанију Филипс. Њен брат, Марксов ујак, Бенџамин Филипс био је богати банкар и индустријалац, од кога ће Карл и Џени Маркс касније често тражити позајмице док су били у прогонству у Лондону. У октобру 1830.
Карл је започео школовање у гимназији Фридрих Вилхелм која је некада била исусовачки колеџ. Гимназију је похађао до 1835. Директор гимназије био је Јохан Хуго Витенбах, Кантов ученик, професор историје, писац и филозоф, пријатељ Карловог оца. Гимназија је била жариште политичког слободоумља а сам Витенбах припадао је групи професора привржених идејама француске револуције. Витенбах је заједно са Марксовим оцем био један од предводника Касино клуба. На једном од састанака они су отпевали Ла Марсељезу и друге револуционарне песме. Након царевог писма трирском градоначелнику уследило је затварање књижевног клуба Касино. У годинама свог раног интелектуалног формирања млади Карл је имао сазнања о Француској револуцији, Декларацији о правима човека и грађанина, политичкој демократији и Кантовој филозофији под утицајем свог оца и Јохана Витенбаха. Један од првих немачких социјалиста, Лудвиг Гал, живео је у Триру до 1832. Карл се у гимназији ипак није бавио никаквом политичком активношћу. Тајни владин доушник Нохл није га ставио на списак осумњичених. Завршни испит у гимназији полагао је од 17. до 23. септембра 1835. Испит се састојао из веронауке, превода једне Хорацијеве оде са латинског, једног састава о Августовом царству, по једног превода одломка из Илијаде, Тукидида и Софокла са грчког и једног превода из Монтескјеове књиге Разматрања о узроцима величине и пропасти Римљана. Из историје је имао питања о Сервију Тулију и заузимању Цариграда у Петом крсташком рату. Завршни матурски писмени рад је био на немачком језику: Размишљања младића приликом избора занимања. Идеје које је млади Карл изложио у том раду биле су под Кантовим утицајем и оне се могу срести и у многим његовим текстовима из зрелог доба. Ту задаћу је оцењивао Витенбах: она садржи велико изобиље идеја, али јој на многим местима недостаје јасноће и прецизности. Неки мисле да се таква критика може применити и на многе касније Марксове списе.
Након примања завршног сведочанства проводи време дуж обала Моселе, занима се за девојке и заљубљује у своју будућу супругу Џени фон Вестфален. Њен млађи брат, Едгар, је био у истом разреду гимназије са Карлом. Њен отац, барон Лудвиг фон Вестфален, био је владин саветник, такође лутеран и припадник Касино клуба. Лудвиг, човек велике културе и изузетне интелектуалне истанчаности је младом Карлу отворио нове интелектуалне видике, упознао га са делом: Хомера, Шекспира и Сервантеса. Ти писци ће остати све до смрти његови омиљени аутори. Свом предрагом очинском пријатељу, поверљивом владином саветнику, г. Лудвигу фон Вестфалену... као сведочанство синовске љубави Карл је, касније, посветио и своју докторску дисертацију. Родитељи и пријатељи младог Карла зову надимком Мохр. Након тајне веридбе одлази на Универзитет у Бон 17. октобра 1835. да студира право. Први пут напушта родитељски дом. Ван породичне средине препуштен је самом себи.
Млади Маркс мини|Марксова диплома Универзитета у Бону.|312x312п Карл се по очевој жељи уписао на правни факултет али је осећао да га привлачи уметност, песништво и књижевност.Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 ., У првом семестру универзитетске 1835-36. године слуша предавања из шест предмета, три од њих нису правни предмети: Грчко-римска митологија, Питања о Хомеру и Историја модерне уметности. Постао је члан Трирског клуба, (студената из Трира). Губи занимање за своју породицу. Пише песме а отац му се брине због његових предавања и да му син не постане тричави стихоклепац. У другом семестру 1836. изабран је за председника клуба студената из Трира. Обилазио је кафане, дворане за плес, проводио весео живот немачких студената. Између студентских клубова било је честих препирки и сукоба. Клубови су се делили на студенте буржоаског порекла и клубове аристократских студената. У једном таквом сукобу који је прерастао у стварни двобој са аристократским клубом Борусија-корпс Маркс је у мају 1836. био лакше рањен у десно око.Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 ., Издаци младог студента Маркса били су позамашни. Током другог семестра је попустио у учењу и показао отворено помањкање интереса за студиј права. У том семестру једино предавање које је било оцењено као марљиво и пажљиво похађано било је латинска књижевност код професора А. В. Шлегела. Тема предавања била је Елегије Проперција, песника Августова века. Песнички кружок у који је залазио с политичког гледишта није био безазлен, међу члановима био је и Карл Грин, будући социјалист, каснији директор немачког седмичног листа Vorwarts (Напред). Отац Хајнрих му је 1. јуна сасвим службено јавио да га намерава пребацити с Бонског на Берлински универзитет, верујући да ће се тамо уразумити и уозбиљити. У напомени отпусног сведочанства Бонског универзитета писало је :због ноћног узнемиравања и пијанства био је у једнодневном притвору. Није био осумњичем да је био члан клубова који су за студенте забрањени. Карл се вратио у Трир и провео у породици свој последњи одмор.
Своје песме посветио је својој вољеној Џени фон Вестфален.
На Универзитет у Берлину уписао се 22. октобра 1836..Nicolaievsky and Maenchen-Helfen 1976 .,