Краљичино брдо или Краљичино гумно је брдо 385 мнвКарты всего мира: Топокарты Генштаб - Рельеф, на 1,9 км источно од планине Груаљ (543 мнв).Traveling luck: Kraljičino brdo, Приступљено 11. 11. 2012. Припада засеоку Плане, у североисточном делу села Чечава, у општини Теслић, на граници са општином Прњавор. Брдо је удаљено 47.8 км вазд. линије од Бање Луке, и налази се у Републици Српској. На њему је раскрсница старих караванских путева, који се рачвају на четири странеЧечава, село у Републици Српској, Бранко Перић:
Ступљански пут за заселак Ступу и село Осредак пут преко Миладића брда (441 мнв) за Чечаву Поповски пут за Кулаше пут преко Груаља за Г. Вијачане и Шњеготину
Док је североисточна страна брда опасана густом шумом, врх брда је још некада давно раскрчен, због чега се са Краљичиног брда пружа одличан видик на све стране. Кажу да се за добре видљивости некад видео пламен рафинеријске бакље у Броду. Данас се на брду налазе њиве и кућиште породице Јотановић, једне од најбројнијих породица у Чечави, која се једном давно доселила из Црне Горе, бежећи преко Херцеговине, од најезде Турака.
Предања и записи
Свештеник Стојан (Ђорђе) Станковић (Чечава, 16. априла 1899 — ) је по сећању из прича и ранијих забелешки својих предака, а некад и сам, као сведок, од 1933. године водио „Љетопис парохије Чечавске“. На тај начин оставио је значајан историјски запис о догађајима, обичајима, личностима и предањима из овог краја. У летопису се, између осталог, налази и његов запис о Краљичином брду:
Међутим свештеник Станковић у својим сећањима није поменуо име бана, нити је био сигуран око имена уживаоца села, али веровао је да се ради о војводи Гргуру, коме је бан Стефан II Котроманић, повељом из 1323. године, доделио пет села, међу њима и село Чечаву, јер му је овај верно испунио задатак:Матица БиХ: Повеље босанских владара , Приступљено 11. 11. 2012.ССА: Повеља Стјепана II Котроманића великом кнезу Гргуру (1323) Стјепанићу 3 (2004) стр. 19–33 (Ј. Мргић-Радојчић);:
У летопису, није поменуто ни име банице (народне краљице), но имајући у виду предања мештана Чечаве у којима је помињана „краљица Јерина“, а знајући да је бан Стефан II Котроманић склопио свој трећи брак 1323 са женом Јелисаветом, ћерком Кујавског војводе Казимира III, истовремено рођакам угарске краљице, жене Карла РобертаПројекат Растко: Котроманићи, Др. Жељко Фајфрић (2000), Приступљено 9. 4. 2013., на чијем двору је живела, сматрао је да је врло могуће да их је најкраћи пут водио управо преко поменутог брда, приликом проласка њених сватова из Угарске за Босну.
Такође, из ранијих записа свештеника Јеврема Станковића (Чечава, 7. марта 1855. — Чечава, 11. маја 1916)Библиотека Добој: Јеврем Станковић, Приступљено 11. 11. 2012. у часопису Босанска вила може се видети следећи помен Краљичиног гувнаДигитална Народна библиотека Србије: Босанска вила : лист за забаву, поуку и књижевност - 1887, година 2, бр. 2, Чечава с околицом, Јеврем Станковић, стр. 22, 16. 1. 1887., Приступљено 11. 11. 2012.Портал Чечава: Чечава с околицом - 1887. год. (1. део), 16. 9. 2010., Приступљено 11. 11. 2012.:
Овај запис Јеврем Станковић направио је на основу причања свога деде, попа Стојана Станковића (умро 28. јуна 1884. у Чечави), најстаријег претка из породице Станковић, за кога се није знало одакле тачно потиче, јер о томе никад није желео да прича, нити је сачуван тачан датум рођења, али који је учинио много за цео крај. У свом тексту о Чечави, Јеврем помиње гумно (арман) на врху брда, на коме је „краљица“, жена Стефана Томашевића и сама обављала вршење пшенице, јер је у суседном селу Укриници на брду Градини (334 мнв) имала свој летњи дворац. По старом обичају гумно је био простор на коме се обављала вршидба, тако што се жито постављало на равну површину, специјално предвиђену у ту сврху, обично на месту на коме је дувао ветар и где се пшеница млатила или утабавала гажњемВршидба, 12. 12. 2009. , Приступљено 11. 11. 2012. или су преко ње газили коњи, како би се издвојило зрно од сламе.Агро клуб: Вршидба пшенице и гумна, 12. 7. 2009., Приступљено 11. 11. 2012.
Референце
Категорија:Географија Теслића Категорија:Брда у Републици Српској