Главни народноослободилачки одбор за Србију је било тело Народноослободилачког покрета у окупираној Србији, а одиграо је значајну улогу у стварању народне власти у Србији.Кобса, Леополд; Љубљановић, Срећко; Растић, Маријан. Илустрирана повијест народноослободилачке борбе у Југославији 1941—1945, Стварност, Загреб, 1973.. pp. 46. Вероватно је основан у Ужицу, 17. новембра 1941. године,Стојчевић, Драгомир (гл. ур.) Зборник радова из правне историје посвећен Алберту Вајсу, Институт за правну историју на Правном факултету у Београду, Београд, 1966, pp. 259. иако о том питању постоје опречна мишљења.Живковић, Душан. Постанак и развитак народне власти у Југославији : 1941-1942, Институт за савремену историју, Београд, 1969,
Главни НОО за Србију имао је пре свега задатак руковођења радом и устројем народноослободилачких одбора за подручје централне Србије. Председник ГНОО био је Драгојло Дудић, секретар Петар Стамболић, а чланови Мирко Томић (правник), задужен за организовање снабдевања позадине, Јован Поповић (књижевник) и М. Митровић (професор), задужени за рад на питањима образовања и културе, Митар Бакић (службеник), који је водио финансије, али је више био везан за Врховни штаб НОПО Југославије, Никола Груловић, задужен за пољопривреду и Влада Зечевић (свештеник), за шумарство. Члан је био и Ј. Тулић, који се помиње као заменик секретара.Енциклопедија Југославије (том 4). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1986, 408. стр.
Главни НОО за Србију није могао да искаже неку нарочиту делатност, јер су само после десетак дана подручја под његовим надзором била поприште сукоба партизана с окупационим и квислиншким снагама. Главни НОО за Србију је постојао свега десетак дана, односно до 29. новембра 1941. године, док је по другим тумачењима наставио да делује на санџачком и касније ЗАВНОБиХ-овом подручју до оснивања Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (ВАНОСС) одржане од 9. до 12. новембра 1944. године.
По Петрановићу, Главни НОО Србије није одржао ни једну седницу у Ужицу (Ужичка република) због непријатељског деловања.Петрановић, Бранко. Револуција и контрареволуција у Југославији : (1941-1945)., том 1, Рад, Београд, 1983.. pp. 471, Чланове ГНОО именовао је ЦК КПЈ. Настојања у установљивању земаљског антифашистичког већа народног ослобођења (ЗАВНО) за подручје федералне Србије, у пролеће 1943, су била без резултата. Доласком Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију с Виса у Србију, током јула 1944. стварају се погодни услови, али тек након ослобођења Београда (20. октобра 1944), за започињање обављања припрема за установљивање ЗАВНО за подручје Србије.Енциклопедијски чланак Срби. у: Шентија, Јосип (гл. ур.), Опћа енциклопедија, том 7, Југославенски лексикографски завод, Загреб, (1981). pp. 616.
Види још Главни народноослободилачки одбор Војводине
Референце
Литература
Категорија:НОБ у 1941. Категорија:Србија у Народноослободилачкој борби Категорија:Настанци у Србији 1941.