Аустрија (), званично Република Аустрија (), држава је у средњој Европи, која се налази на Источним Алпима. Аустрија је федерација која се састоји од девет држава. Граничи се са Немачком на северозападу, Чешком на северу, Словачком североистоку, Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, као и Швајцарском и Лихтенштајном на западу. Главни и највећи град је Беч. Има око девет милиона становника. Званични језик је немачки, а званична валута евро.
Подручје данашње Аустрије насељено је од палеолита. Око 400. године п. н. е, насељавали су га Келти, а затим су га Римљани анектирали крајем 1. века п. н. е. Христијанизација је почела у 4. и 5. веку, током власти Западног римског царства, након чега је уследио долазак бројних германских племена током Велике сеобе народа. Аустрија, као јединствена држава, настала је крајем првог миленијума, прво као гранична марша Светог римског царства, затим се развила у војводство 1156. године, док је 1453. постала надвојводство. Као срце Хабзбуршке монархије од краја 13. века, Аустрија је вековима била главна царска сила у средњој Европи, а од 16. века Беч је служио и као административна престоница Светог римског царства. Пре његовог распада две године касније, 1804. године, Аустрија је основала сопствено царство, које је постало велика сила и једна од највећих држава у Европи. Пораз царства у ратовима и губитак територија 1860-их отворио је пут за оснивање Аустроугарске из 1867.
Након атентата на надвојводу Франца Фердинанда из 1914. године, цар Фрања Јосиф је објавио рат Србији, што је брзо ескалирало у Први светски рат. Пораз царства и каснији слом довели су до проглашења Републике Немачка Аустрија из 1918. и Прве аустријске републике из 1919. Током међуратног периода, антипарламентарно расположење кулминирало је формирањем аустрофашистичке диктатуре под Енгелбертом Долфусом током 1934. Годину дана пре избијања Другог светског рата, Адолф Хитлер је анектирао Аустрију нацистичкој Немачкој. Након ослобођења из 1945. и деценије савезничке окупације, Аустрија је повратила свој суверенитет и прогласила сталну неутралност 1955.
Аустрија је полупредседничка демократија са председником као шефом државе и канцеларом као шефом владе. Аустрија има 13. највећи номинални БДП по глави становника са високим животним стандардом. Чланица је Уједињених нација од 1955. и Европске уније од 1995. Домаћин је Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Организације земаља извозница нафте (ОПЕК), као и један од оснивача Организације за економску сарадњу и развој (ОЕСР) и Интерпола. Такође је потписала Шенгенски уговор 1995. и усвојила евро као валуту 1999.
Етимологија Њено име се на српски може превести као „источно царство”, што потиче од старонемачког -{Ostarrîchi}-. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњовековног латинског имена за регион -{Marchia orientalis}-, што значи „источна граница”, јер се налазила на источном крају Светог римског царства, што се такође огледа у имену -{Ostmark}- које се користило након припајања Аустрије Трећем рајху.
Географија мини|200п|Аустријски Алпи мини|Карта националних паркова у Аустрији мини|Гросглокнер највиши планински врх Аустрије са 3.798 -{m}-
Положај Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток 575 -{km}-, а у северно-јужном правцу 294 -{km}-. Око 60% површине Аустрије је брдовито и део је планинског венца Алпи. На источној граници према Чешкој, налазе се обронци Карпата. Низије се налазе источно и уздуж тока Дунава, те у јужној Штајерској и Градишћје је на рубу Панонске низије. Укупно 43% Аустрије је пошумљено. Најнижа тачка Аустрије је Хедвигхоф у општини Апетлон у Градишћу 114 -{m}-, а највиши врх је Гросглокнер са 3.798 m
Геологија и рељеф Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 -{m}-), а након њега Вилдшпице (3.774 -{m}-). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни.
Највиши планински врх Гросглокнер 3.798 -{m}- у Аустрији налази се у савезној покрајини Корушкој. Осим њега Аустрија има преко 900 врхова са висином већом од 3.000 -{m}-.Lista planinskih vrhova preko 3.000 m Неки већи врхови су: -{R|Wildspitze}- 3.774 -{m}-, -{R|Weißkugel}- 3.738 -{m}-, -{R|Großvenediger}- 3.662 -{m}-, -{R|Hinterer Brochkogel}- 3.628 -{m}-, -{R|Hintere Schwärze}- 3.624 -{m}-, -{R|Similaun}- 3.607 -{m}-, -{R|Großes Wiesbachhorn}- 3.564 -{m}-, -{R|Rainerhorn}- 3.560 -{m}-
Воде Највећа река је Дунав. Највећи дeo Аустрије, око 80.566 km² припада Дунавском сливу, а само мала подручја на западу припадају сливу Рајне (2.366 -{km²}-), те на северу сливу Елбе са површином од 918 -{km²}-.
Остале веће реке у Аустрији су: Лех, Изар, Ин, Залцах, Траун, Енс, Ибс, Ерлауф, Пилах, Трајзен, Вјенфлус, Фиша, Велики Мул, Мали Мул, Родл, Ајст, Камп, Голербах, Русбах, Дије, Марх, Мура и Лајнсиц.
Највеће језеро у Аустрији је Нежидер у Градишћу. Укупно 77% површине од укупно 315 -{km²}- припада Аустрији, а остатак припада Мађарској. Друго по величини је Атерско језеро са 46 -{km²}- у Горњој Аустрији, те Траунзе са 24 -{km²}-. На тромеђи са Немачком и Швајарском Аустрији припада и мањи дио Боденског језера. Тачна граница између држава на Боденском језеру није дефинирана. Осим њих, посебно за туризам, су важна језера у Корушкој: Вортерзе, Милштатер, Осијахер и Вајсензе. Друга познатија језера у Аустрији су Мондзе и Волфгангзе.
Аустрија је континентална држава, те нема излаз на море.
Клима Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима. У западном и средишњем делу превладава снежна клима с изразитим падавинама и ниским зимским температурама. Летње температуре су до 20 -{C}-. У долинама су честе магле и температурне инверзије. Према истоку превладава умерено континентална клима.Klima. Central Institute for Meteorology and Geodynamic
Већи део Аустрије лежи у зони хладне/умерене климе, где преовлађују влажни западни ветрови. Са скоро три четвртине земље у којој доминирају Алпи, преовлађујућа је алпска клима . На истоку — у Панонској низији и дуж долине Дунава — клима има континенталне карактеристике са мање кише него у алпским областима. Иако је у Аустрији зими хладно (-10 до 0 °C), летње температуре могу бити релативно високе, са просечном температуром средином 20 и нешто степени и највишом температуром од у августу 2013.
Према Кепеновој класификацији климе Аустрија има следеће типове климе: океанску, хладно/топло-лето влажно континенталну (Дфб), субарктичку/субалпску (Дфц), тундра/алпску (ЕТ) и ледену капу (ЕФ). Међутим, важно је напоменути да Аустрија може имати веома хладне, оштре зиме, али већину времена су хладне само као оне у донекле упоредивим климатским зонама, на пример у јужној Скандинавији или источној Европи. Такође, на већим надморским висинама лета су обично знатно хладнија него у долинама/нижим надморским висинама. Субарктичка и тундра клима која се види око Алпа је много топлија зими него што је уобичајено на другим местима, делом због утицаја океана на овај део Европе.
Национални паркови У Аустрији постоји седам националних паркова и шездесетак природних резервата.
Име Основан Величина (-{ha}-) Слика Национални парк Високи Тауерн 1981. 181.500 100п Национални парк Нижидерско језеро 1993. 9.700 100п Национални парк Дунав-Ауен 1996. 9.300 100п Национални парк Кречњачки Алпи 1997. 20.825 100п Национални парк Тајтал 2000. 1.330 100п Национални парк Гезојзе 2002. 11.054 100п Национални парк Нокберге 1987. 18.430 100п
Историја
Пошто су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века. Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустроугарске. Аустроугарска се распала када је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године. Савезници су након Другог светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са Немачком. Након пропасти комунизма у источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске уније, а 2002. је увела валуту евро.
Старије камено доба мини|лево|Вилендорфска Венера из Старијег каменог доба|276x276п
Подручје Аустрије било је насељено и у старијем каменом добу, о чему сведочи и један од највреднијих налаза археологије у Аустрији тзв. Вилендорфска Венера. Настала је око 25.000 година п. н. е. на подручју данашњег Вилендорфа код места Вахауа у Доњој Аустрији. Пронађена је 1908. године, а данас се налази у Природно-историјском музеју у Бечу.
Келти, римске провинције мини|Карта римских провинција на подручју данашње АустријеLonnie Johnson 17
На подручју данашње Аустрије келтска племена — Амбидравен, Амбисонтен, Боиер, Кампи и Норикер, оснивају краљевство Норикум. Ово краљевство било је познато по извозу гвожђа, све до подручја данашње Италије, као и по својим коњима. Имали су и своју ковницу новца. Ширењем Римског царства, кроз мирно освајање, под римским војсковођама и царским синовима Тиберијем и Друзом 15. године п. н. е. подручје данашњег Тирола и Ворарлберга прелази у посед Рима. Римљани оснивају провинције -{Norikum}-, -{Panonija}- и -{Retija}-. Већи римски градови у то време били су: -{Solva}- — код места Вагна, -{Ovilava}- — Велс, -{Lauriacum}- — Lorch kod Енса, -{Cetium}- — Санкт Пелтен, -{Vidobona}- — Беч, -{Iuavavum}- — Салцбург.
Средњи век мини|лево|Факсимил даровног уговора у којем се први пут помиње Аустрија мини|лево|Царица Марија Терезија Након што су територију данашње Аустрије освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Баварци и Франци, она долази под власт династије Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наслиједили Хабзбурговци. 976. године спомиње се маркгроф Леополд I из династије Бабенберг, као повјереник цара Отона I. Прво помињање Аустрије, као -{Ostarrîchi}- забележено је 1. новембра 996. године у уговору о поклону 950 -{ha}- земљишта, цара Отона III, biskupu од Фреисинга у околини данашње општине Нојхофен ан дер Ибс у Доњој Аустрији речима: „…in regione vulgari vocabulo Ostarrîchi in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.”
Око 1000. године појављују се имена за Аустрију, која имају и друга значења, као нпр. -{in orientali regno}-, -{in oriente}-, -{Osterland Austria}- и -{terra orientalis}-. Данас већина језика назива Аустрију тим именом, изузев словачког -{Rakúsko}-, чешког -{Rakousko}- и финског језика -{Itävalta}-.
Изумирањем династије Бабенберг, Рудолф Хабзбуршки 1240. године постаје први немачки краљ из династије Хабзбург, те узима име Рудолф I, војвода аустријски и штајерски. Династија Хабзбург владала је Аустријом све до свог изумирања 1780. године, када ју је наследила лотариншка династија под именом Хабзбург-Лорена.
Аустријско царство Распадом Светог римског царства 1804. године, Франц II, као последњи владар тог царства оснива Аустријско царство и узима име Франц I, аустријски цар. Царство се простирало на подручјима данашње Аустрије, Чешке, Словачке, Румуније, Хрватске, Словеније, Мађарске, северних делова Италије, као и делова Пољске и Србије, Немачке и Босне и Херцеговине.
Аустро-Угарска