Емил М. Сиоран (; Рашинари, 8. април 1911 — Париз, 16. август 1995) био је румунски филозоф и есејиста.

Биографија thumb|Емил М. Сиоран, ~ 1947. Рођен је 1911. године у селу Рашинари, које се, као и читава Трансилванија, налазило у саставу тадашње Аустроугарске. По завршетку гимназије у Сибињу, студирао је филозофију у Букурешту, где је и дипломирао, одбранивши рад о Анрију Бергсону. Своју прву књигу, на матерњем језику, под насловом „На рубовима очаја“, објавио је 1934. године и за њу добио награду намењену неафирмисаним младим ауторима. Током 1936. и 1937. године био је професор у гимназијама у Брашову и Сибињу, а крајем 1937. године добио је стипендију Француског института у Букурешту за наставак студија у Паризу, након чега напушта домовину у коју ће се само једном накратко вратити 1940-41. године.

Одлазак у Француску за Сиорана представља прекретницу и у идеолошком и у књижевном смислу. За собом оставља младалачко кокетирање са фашизмом и нацизмом (озлоглашена књига „Трансфигурација Румуније“ из 1936) и учи француски језик на коме ће написати сва своја најважнија дела. Након завршетка Другог светског рата, објавио је више књига есеја, записа и афоризама: „Кратак преглед распадања“ (1949), „Силогизми горчине“ (1952), „Историја и утопија“ (1960), „Пад у време“ (1964), „Зли демијург“ (1969) и „О незгоди бити рођен“ (1973), од којих је већина преведена и на српски језик.

Иако његова филозофија одише песимизмом, а централно место заузимају теме као што су „отуђење, апсурд, досада, узалудност, пропадање, тиранија историје, вулгарности промене, свест као агонија, разум као болест“ (Вилијам Х. Гес), Сиоран је знао да каже: „Живим само зато што је у мојој моћи да умрем кад ми се прохте; без идеје о самоубиству, одавно бих се убио.“-{Емил Сиоран, Силогизми горчине (Рад, Београд, 1998)}-

Умро је 1995. у Паризу у 84. години живота.

Одабрана дела

На румунском Pe culmile disperării (literally On the Summits of Despair; translated "On the Heights of Despair"), Editura "Fundația pentru Literatură și Artă", Букурешт, 1934 Cartea amăgirilor ("The Book of Delusions"), Букурешт, 1936 Schimbarea la față a României ("The Transfiguration of Romania"), Букурешт, 1936 Lacrimi și Sfinți ("Tears and Saints"), "Editura autorului" 1937 Îndreptar pătimaș ("The Passionate Handbook"), Humanitas, Букурешт, 1991

На француском

Сва Сиоранова дела је са француског на енглески превео Ричард Хауард.

Précis de décomposition ("A Short History of Decay"), Gallimard 1949 Syllogismes de l'amertume (пр. "All Gall Is Divided"), Gallimard 1952 La Tentation d'exister ("The Temptation to Exist"), Gallimard 1956 | Издање на енглеском језику: Histoire et utopie ("History and Utopia"), Gallimard 1960 La Chute dans le temps ("The Fall into Time"), Gallimard 1964 Le Mauvais démiurge (дословно The Evil Demiurge; пр. "The New Gods"), Gallimard 1969 De l'inconvénient d'être né ("The Trouble with Being Born"), Gallimard 1973 Écartèlement (пр. "Drawn and Quartered"), Gallimard 1979 Exercices d'admiration 1986, и Aveux et anathèmes 1987 (преведено и груписано као "Anathemas and Admirations") Œuvres (Collected works), Gallimard-Quatro 1995 Mon pays/Țara mea ("My country", написан на француском, књига је прво објављена у Румунији као двојезично издање), Humanitas, Букурештt, 1996 Cahiers 1957–1972 ("Notebooks"), Gallimard 1997 Des larmes et des saints, L'Herne | Издање на енглеском језику: Sur les cimes du désespoir, L'Herne, | Издање на енглеском језику: Le Crépuscule des pensées, L'Herne, Jadis et naguère, L'Herne Valéry face à ses idoles, L'Herne, 1970, 2006 De la France, L'Herne, 2009 Transfiguration de la Roumanie, L'Herne, 2009 Cahier Cioran, L'Herne, 2009 (Неколико необјављених докумената, писама и фотографија).

Референце

Категорија:Рођени 1911. Категорија:Умрли 1995. Категорија:Румунски филозофи Категорија:Онтолози