Драгутин Чолић (Пожега, 26. јануар 1907 — Београд, 1987) српски је композитор, публициста и педагог.Scindeks: , Соња Цветковић, Нови звук - интернационални часопис за музику бр. 29, стр. 23-35, 29. 1. 2007 На музичку сцену ступио је тридестих година 20. века, као композитор „Прашке групе“,Часопис Музикологија бр. 6: , Мелита Милин (2006), UDC 78.037(497.11) ученик Алојза Хабе и следбеник његовог радикалног модернизма.РТС: , Зорица Премате, Радио Београд 2, 10. 6. 2011
Као предавач, радио је готово четири деценије на Музичкој академији. Као публициста и критичар сарађивао је са музичким часописима и дневним листовима. У међуратном периоду постао је члан Комунистичке партије и учествује у оснивању и раду листа Комунист.Знаци: , Београд 1984, монографија Од 1945 до 1946. године је радио као хоровођа у Куд Абрашевић. Од 1949. био је члан стручног савета ансамбла „Коло“Ансамбл Коло: Учествовао је у раду Удружења композитора Србије од његовог оснивања, уредио је и издао први каталог чланова удружења.
Биографија мини|Програм предавања Драгутина Чолића у Задужбини Илије М. Коларца, 25. децембра 1933. године. Рођен је 1907. године у Пожеги код Ужица. Основна музичка знања стекао је у Музичкој школи у Београду. После тога био је на школовању у Прагу (1929.—1932.), у класи Јарослава Крижичке, Карла Болеслава Јирака и Алјоза Хабе, на Државном конзерваторијуму, као и у класи Јозефа Сука у Мајсторској школи. Током студија сматран је за најприврженијег следбеника аустријског композитора Арнолда Шенберга. По повратку са студија у Београд посветио се музичкој критици и почео да предаје теоријске предмете у Музичкој школи „Станковић“. Од 1937. године радио је у Средњој музичкој школи Музичке академије. Од 1940. до 1977. био је професор Музичке академије.
Сарађивао је са часописима: Музички гласник (1932), Звук (1932—1933), Правда (1933—1935), Српски књижевни гласник (1937), Славенска музика (1939—1940), Живот и рад (1938), Време (1939), а после Другог светског рата и са дневним листом Борба.
Дела Теме са варијацијама за клавир (1930) Први гудачки квартет (1932) Три народне песме за мешовити хор (1939) Десет партизанских песама за мешовити хор (1944) Патролџије (1948) кантанте Десет санџачких народних песама за глас и оркестар (1949) Круг нежности циклус од пет песама за бас и оркестар, настала као инспирација поезија Стевана Раичковића (1964)РТС: , Ивана Неимаревић, 11. 9. 2012 Камена успаванка циклус за мецосопран и клавир настао као инспирација поезија Стевана Раичковића (1965) Трећи гудачки квартет (1973) Дувачки квинтет (1977) Симфонијске поеме Ускршња звона (1947) Николетина Бурсаћ (1959) Simfonia In Sol (1968) Симфонија за гудаче и удараљке (1978) Прелудијум, Фуга, Постлудијум триптих додекафонски циклус (1961) Концерти Кончертино за четвртстепени клавир и гудачки сектет (1932) Концерт за виолончело и оркестар (1981) Музика за филм Пионир и девојка кратки филм (1949) Њена лутка црвенкапа документарни филм(1951) Циганка (1953) филм Земља устанка документарни филм(1954)
Музика за позориште У цара Тројана козје уши (1957) Други гудачки квартет (1959)
Референце
Категорија:Рођени 1907. Категорија:Умрли 1987. Категорија:Српски композитори Категорија:Југословенски филмски и серијски композитори Категорија:Пожежани (Србија) Категорија:Српски музички критичари