мини|десно|250п|Пиротски ћилим Ћилим је врста тепиха рађена на ткачком разбоју најчешће од вуне. Ћилим се највише ради на подручју Блиског истока и Балкана. Реч потиче од турске речи "килим" што у преводу значи простирач или покривач. Иако је основна намена ћилима покривање подова због своје лепоте се могу наћи на зидовима као таписерије или зидњак. Такође због мекоће могу лако заменити и класичне прекриваче нарочито у зимским месецима.
Карактеристике Подни ћилими се најчешће раде на разбоју помоћу две технике ткања: поступком провлачења вунених нити одозго и одоздо и уметањем петљице којом се оставља чупав изглед на површини. Ћилими се најчешће праве од квалитетне вуне мада се могу користити и конопља, свила или лан.
Врсте мини|десно|150п|Класичан Персијски ћилим Постоје велики број врста и подврста ћилима и углавном се разликују по географским локалитетима на којима се праве ћилими са одређеним особеностима.
Персијски ћилим Најпознатија врста ћилима је персијски ћилим. Најдрагоценији примерци персијских ћилима настали су од XV до XVII века у Персији, Сирији, Туркменистану и другим провинцијама Мале Азије. Касније радионице се везују за многе локалитете као што су Шираз, Ширван или Табриз.Vreme Uzivanja - Ćilim Персијски ћилим/тепих је изузетно цењен на западу и на аукцијама достиже огромне цене. На једној аукцији 2011. године један "персијанац" је достигао цену од 7,2 милиона евра, и он се сматра најскупљим тепихом/ћилимом на свету.RTS :: Nešto mi to malo za najskuplji tepih na svetu У Сјеници је 1905. основана ћилимарска школа, првобитно са персијским шарама. У Београду је гђа Вана Јанић 1938. основала радионицу персијских тепиха."Коло", 3. јул 1943
Балкански ћилим За златно доба ћилимарства на Балкану узима се период од средине 19. до средине 20. века. Сматра се да се током тог раздобља ћилимарством бавило више од 3/4 женске популације на Балкану. У то време издвојили су се ћилимарски центри чији производи су постали познати због својих особености по називу: босански, пиротски, лички, сјеничко-пештерски, стапарски и ћипровачки (бугарски) ћилим. Занимљиво да пиротски ћилим нема наличје, него два идентична лица. Од средине 20. века због миграције село-град, идустрализације и урбанизације долази до велике стагнације у изради ћилима. А, на почетку 21. века у балканском земљама чине се велики напори на очувању старих заната између осталог и ћилимарства.
Остале врсте Међу осталим врстама најзначајнији је турски ћилим а у региону и босански ћилим. Поред ових постоје и: Украјински ћилим, Пољски народни ћилим, Чипровски ћилим у Бугарској и други.
Галерија
Види још Ћилимарство у Србији Ћилимарство у Турској Тепих Зидњак
Референце
Спољашње везе На изворишту: Пиротске златне нити (РТС Образовно-научни програм - Званични канал) Шапат кроз вечност: Разбој, ткање и ћилим (Народни музеј у Краљеву - Званични канал) Пиротски ћилим (Стари занати - АгроТВ - Званични канал) Чипровачки ћилим мало познат а на листи УНЕСКО-а (Алџазира, 26. мај 2015.) Прича босанског ћилима (Ослобођење, 26. септембар 2017) Војвођанске приче: Стапарски ћилим за богати мираз (Вечерње новости, Јовица Бекић, 6. април 2016. Magic and mystery of Pirot carpets (CNN, 22.12.2014) Стапарски ћилим на енглеском двору (РТВ, Злата Васиљевић, 16. мај 2017) Carpet weavers in east Serbia won′t let old craft die out (Dailymail, 9.02.2015) Стапарски ћилим - да традиција живи (Данас, Љиљана Буквић, 21. октобар 2018) Какве тајне скрива традиционални босански ћилим (Радио Сарајево, 4. август 2018)