мини|десно|Knjiga Kodjiki Japanska mitologija je veoma bogata i raznovrsna. Uglavnom je zasnovana na autohtonoj japanskoj religiji šinto, ali ima i uticaja budizma i drugih dominantnih religijskih tradicija u Japanu, kao i raznih primesa verovanja i legendi lokalnih sredina. Japanski mitovi su se razvijali iz istih razloga kao i mitovi drugih zemalja, da bi objasnili nastajanje sveta, prirodne fenomene, običaje i obrede, nazive nekih toponima itd. Iako japanska mitologija ima veoma dugu istoriju od preko 2000 godina, prvi zapisi se javljaju tek početkom osmog veka nove ere. Naime, Japanci do 5. veka nove ere nisu imali pismo, te su postojali ljudi, poznati kao kataribe čija je dužnost bila da usmeno prenose mitove i predanja u vreme kada nije bilo pisma ili ono nije bilo rasprostranjeno u Japanu. Najstariji poznati pisani izvor o drevnom Japanu i njegovoj mitologiji je Kođiki ili Zapisi o drevnim događajima sastavljen 712. godine.
O starim vremenima Jednom davno haos koji je do tada vladao je počeo da se gasi i došlo je do razdvajanja Neba i Zemlje. U tom procesu su nastala tri boga koja su predstavljala početak stvaranja. Pojavila su se i dva Duha, koja su predstavljala roditelje svega postojećeg. Ti duhovi su se zvali Izanagi i Izanami, brat i sestra, koji su izrodili japanska ostrva i druge bogove. Iako su začeci daleki i slabo znani, preko njih se može naučiti o svetu u kome su se izrodili bogovi i čovek.
Car Tenmu i priređivanje hronike Kođiki Od 673. do 686. godine, vladao car Tenmu koji je zagospodario čitavim japanskim arhipelagom (drevni naziv: Zemlja osam velikih ostrva). Pre nego što će doći na vlast, car Tenmu ugledao je na obali reke crni oblak kako se širi nebom i prorekao je da će osvojiti presto. Međutim, nije još bilo vreme za njegovu vladavinu, pa je odlučio da postane monah i da živi monaškim životom dok mu ljudi ne postanu naklonjeni. Nakon bitke sa prvim prestolonaslednikom i pobede nad njim, Tenmu dolazi na vlast, okružujući se sa tri svete carske regalije: ogledalo, mač i jaspis. Car je veoma mudro vladao, vođen delanjem Jin i Janga i redovnim ciklusom 5 elemenata: voda, vatra, zemlja, metal i drvo. Car je naredio jednom dvorskom činovniku, nižeg ranga da prouči i upamti „Hronike careva“ i „Knjige predanja“, koje su rodoslovna dokumenta koja sadrže imena careva, carica i prinčeva, godine smrti i mesto grobnica. Međutim, car nije dočekao da vidi kraj tog poduhvata.
Carica Genmei i završetak hronike Kođiki мини|лево|Carica Genmei U periodu od 707. do 715. godine vlada carica Genmei, nećaka cara Tenmua. Ona 710. godine uspostavlja prestonicu u Nari i otvara put ka političkom i kulturnom uzdizanju carstva. Njena vladavina je opisana kao plemenita, a ona sama je opisana kao carica koja je posedovala sve vladarske vrline. Ona je želela da ispravi greške i neispravnosti u delima “Knjiga predanja” i „Hronike careva“ te je 711. godine zapovedila svom podaniku Jasumaru da ispravi i zavši ova dela. Međutim, u tom periodu je bilo veoma teško sastaviti rečenicu i izraziti misao i sve to napisati kineskim pismom. Zbog toga je Jasumaro primenio japansko čitanje kineskih znakova i tako napisao delo mešavinom kineskog i japanskog jezika i čitanja. Zapisi počinju postankom neba i zemlje a završavaju se vladavinom carice Suiko (592. godine). Jasumaro je napisao tri knjige koje je ponizno predao svojoj carici.
Postanje
Pet nebeskih bogova Kada su se razdvojili Nebo i Zemlja, izmišljena je zemlja nebeskih bogova na Nebu i tu je prvi nastao bog Ame no Minakuši (Nebeski bog Središnji gospodar), zatim Takami Musuhi (Uzvišeni bog Stvoritelj), zatim bog Kamu Musuhi (Sveti bog Stvoritelj). Svi bogovi su bili samotni jer polovi još nisu bili razdvojeni. Posle toga su nastala još dva boga: Umaši Ašikabi Hikođi (bog trskovog izdanka) i Ame no Tokotaći (bog večnosti Neba). Ovih pet nebeskih bogova su smatrani posebnim nebeskim bogovima i oni se nikada nisu prikazali, te se ne zna njihov izgled.
Sedam pokolenja bogova Nakon pet prvobitnih bogova su nastala mnoga božanstva od boga Kuni no Tokotaćija (bog večnosti Zemlje) do boginje Izanami, koja se nazivaju sedem pokolenja bogova. Neki od tih bogova su: bog Uhiđini (bog blata) i njegova sestra, boginja Suhiđini (boginja peska), bog Cunogui (bog bokorenja bilja) i njegova sestra, boginja Ikugui (boginja rađanja bilja), bog Ootonođi (bog velikih vrata) i njegova sestra, boginja Ootonobe (boginja velikih vrata) i bog Omodaru (bog usavršavanja Zemlje) i njegova sestra, boginja Ajašikone (boginja velikog poštovanja). Od boga blata sva naredna božanstva imaju partnera suprotnog pola, odnosno svoju sestru i suprugu.
Izanami i Izanagi
Izanami i Izanagi su božanstva koja su vezana za mit o nastanku Japana, odnosno za stvaranje Japanskih ostrva i ostalih bogova. Pre rođenja Izanamija i Izanagija, postojalo je šest generacija Kamija koji su tražili od Izanamija i Izanagija da stvore zemlju. Oni su sa nebeskog mosta uronili nebesko koplje, dobijeno od božanstava u vodu i tako napravili ostrvo Onogoro na koje su se nastanili i na kojem su napravili stub i kuću.
Nastanak zemlje i bogova мини|Izanami i Izanagi Svi nebeski bogovi zapovediše bogu Izanagiju i boginji Izanami da uobliče i učvrste ovu plutajuću zemlju i tako ih zaduživši, dadoše im draguljima optočeno nebesko koplje zahvaljujući kojem su stojeći na lebdećem nebeskom mostu napravili prvo ostrvo Onogoro („samozgrušano“). Božanski par, sišavši na to ostrvo, podiže nebeski stub i uz njega palatu i odlučuje da se venča i donese na svet nove generacije bogova i nova ostrva na Zemlji. Takođe odlučuje da stvori i ritual kojim će proslavili sjedinjenje u svetu zajednicu.
Prilikom kružnog rituala oko stuba, Izanami je, videvši Izanagija uzviknula, puna oduševljenja na šta je Izanagi uzvratio ali je i podsetio da žena nikada ne bi trebalo da govori prva u ovakvim prilikama. Nakon njihove prve svadbene noći nastaje Hiruko, deformisano dete bez kostiju, nalik na pijavicu a zatim i ostrvo Ava. Izanagi i Izanami su se, zabrinuti, vratili na nebo, kako bi otkrili šta je uzrok ovom deformitetu. Rečeno im je da nije dobro to što je žena prozborila prva te je tako ukaljala njihov brak i stoga par mora da ponovi ceremoniju.
Kada je greška ispravljena nastalo je niz ostrva: ostrvo Avađi no Honosavake, Ijo no Futana, Oki no Micugo, Cukuši, Iki, Cušima, Sado i Ojamato Tojakizu; odnosno stvorena je Zemlja osam velikih ostrva, Ojašima. Nakon osam najvećih ostrva koja čine Japan, Izanagi i Izanami su stvorili božanstva mora, vetra, planina, reka, drveća i pirinča. Izanami Izanagi izrodiše ukupno četrnaest ostrva i trideset pet bogova.
Nedugo zatim rođen je bog vatre, Hi no Kagucući čije je rođenje imalo kobne posledice. Tokom porođaja, Izanami je pretrpela strašne opekotine i pala na zemlju. Nakon njene smrti, mnogi drugi bogovi su rođeni, uključujući i boginje zemlje i vode. Od suza, koje je Izanagi prolio oplakujući svoju ljubav, nastala su mnoga božanstva, a u nastupu besa Izanagi je Kagucućija raskomadao mačem. Od preostalih delova nastali su novi bogovi, a od rasprskane krvi nastale su zvezde koje formiraju Mlečni put.Simonović, Simon. Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva, Nastanak zemlje i bogova. Rad. стр. 22-31
Odlazak boga Izanagija u podzemlje Izanagi je želeo da vrati svoju ljubav, Izanami, pa ju je pratio do Zemlje Jomi (zemlja noćne tame), podzemnog sveta mrtvih. Našavši je u mraku, Izanagi ju je preklinjao da se vrati ali ona je odbila, objasnivši mu da je pojela jelo pripremljeno na ognjištu (verovalo se da onaj ko okusi hranu iz drugog sveta postaje njegov stanovnik) i da stoga ne može da se vrati u svet živih.
Kasnije, kada je Izanami legla da spava, Izanagi je upalio baklju kako bi mogao da je vidi i video je samo raspadnuto telo svoje supruge. Prizor ga je toliko šokirao da je ispustio baklju i počeo da beži. Probuđena Izanami je pokušala da ga zaustavi tako što je poslala grdobe (ružne devojke iz Zemlje noćne tame), osam bogova gromova i hiljadu pet stotina vojnika za njim. Međutim, Izanagi je ogromnim kamenom zagradio put između sveta živih i mrtvih i tako pobegao. Njih dvoje se tako razvenčaše. Od tada, svakog dana neizbežno umre hiljadu ljudi, a hiljadu i pet stotina bude rođeno. Tako je svet spoznao smrt i zato je boginja Izanami poznata i kao velika boginja Ćišiki („velika boginja što sustiže na putu“).Simonović, Simon. Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva, Odlazak boga Izanagija u podzemlje. Rad. стр. 34-34
Pročišćenje boga Izanagija Videvši trag podzemlja na svojoj koži, Izanagi, želeći da se očisti, odlazi u zemlju Himuka, na ostrvo Cukuši da se opere (misogi: pranje tela toplom vodom radi pročišćavanja od grehova i nečistoće je jedan od najznačajnijih verskih obreda u šintoizmu). Skidanjem onoga što imaše na sebi nastaše dvanaest bogova. Bogovi nesreće nastadoše od prljavštine koju je Izanagi pokupio na putu kroz nečistu zemlju. Kako bi se ispravilo zlo koje oni učiniše nastaše još tri božanstva.
Dok se kupao, od njegovog levog oka je nastala velika boginja Amaterasu (kojoj Izanami poveri vlast nad Uzvišenim nebeskim poljem), od desnog bog Cukujomi (bog Meseca kojem je poverena vlast nad Zemljom noći), a od nosa bog Take Haja Susano (bog oluje, koji je vladao nad Morskim poljem).Simonović, Simon. Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva, Pročišćenje boga Izanagija. Rad. стр. 38-41
Mit o bogu Susanoo i boginji Amaterasu Bog Susanoo odlazi na nebo
Dok su ostali bogovi vladali i poštovali zapovesti koje su im dodeljene Susanoo je bio nezadovoljan, plakao je i jadikovao, ne vodeći računa o zemlji ona se našla u haosu. Izanagi videvši to i podstaknut Susanoovom željom da ode u podzemni svet proteruje ga tamo. Susanoo traži da o tome obavesti sestru i odlazi na nebo. Sve je se toliko treslo dok je on dolazio da se Amaterasu uplašila razloga njegovog dolaska, strahujući da će joj preoteti zemlju. Kako bi dokazao da nema nečasne namere Susanoo joj predloži da stvore bogove. Velika boginja Amaterasu je tražila od brata da joj preda svoj mač dug deset šaka, prelomila ga je na tri dela i isprala ih u nebeskom izvoru Mana. Zatim ih je sažvakala i ispljunula, a u izmaglici njenog daha nastale su tri boginje po imenu Takiribime, Ićikišimahime i Takicuhime. Potom je bog Susanoo zatražio od nje nisku od petsto dragulja koju je isprao u izvoru Mana, sažvakao i ispljunuo tako stvorivši boga Masakacuakacu Kaćihajahi Ame no Ošihomimi. Nastavio je da uzima njene dragulje sve dok od njih nije napravio još četiri boga, a to su: Ame no Hohi, Amacuhikone, Ikucuhikone, Kumano Kusubi. Tad Amaterasu reče: „Ovih pet dečaka koji se kasnije rodiše nastajahu iz stvari što pripadahu meni, i stoga, oni su, prirodno, moja deca. Tri devojčice koje se prve rodiše nastajahu iz stvari što pripadahu tebi, i stoga, one su tvoja deca.“.Simonović, Simon. Kođiki: zapisi o drevnim događajima, Knjiga prva, Bog Susano odlazi na nebo. Rad. стр. 42- 50 Onda Susanoo reče kako je zahvaljujući svojim čistim i jasnim namerama stvorio nežne boginje pa je pobeda njegova. Tada stade da divlje slavi pobedu, rušeći međe, zatrpavajući pirinčana polja, a onda je odrao nebeskog konja i bacio u tkaonicu, nebeska tkalja je se toliko uplašila da je se ubola na tkački čunak i umrla.
Povlačenje Amaterasu u nebesku pećinu оквир|лево|Amaterasu u pećini