Рексистичка партија () био је фашистички покрет активан у Белгији у првој половини 20. века. Иако своје корене вуче још од краја Првог светског рата, покрет је политички окупљен 1930. у Рексистичку партију коју је основао Леон Дегреле. Партија је у почетку заговарала конзервативне католичке вредности, али се с временом приближила нацизму; већина чланова, укључујући и самог Дегрелеа, је током окупације Белгије сарађивала с Немцима.
Назив покрета произлази из слогана -{Christus Rex}- (Христос Краљ) који означава заговарање католичких вредности и великог утицаја Цркве у организацији државе; у тадашњој Белгији су постојале и конзервативне новине назива Christus Rex за које је Дегрел радио док није покренуо сопствене -{Éditions de Rex}-. Осим истицања традиционалних католичких вредности, партија је заговарала укидање демократије, увођење корпоративистичке организације, елементе национализма, социјалну једнакост, али и жестоки антикомунизам. Коначни циљ политичког деловања требало је да буде успостављање клерофашистичке диктатуре у земљи.
Рексистичка партија је потпору имала претежно у франкофоном, валонском делу Белгије, док је међу Фламанцима била популарнија Фламанска национална унија. На изборима 1936. рексисти су добили 21 место у Сенату и 12 места у Представничком дому, док су три године касније имали само по четири места.
Након успона НСДАП-а у Немачкој, странка је почела да своје идеје прилагођава нацистичкима усвајајући антисемитизам и секуларне ставове. Од Немаца су добијали и финансијску помоћ, али истодобно су слабиле везе са Црквом, углавном због незадовољства бискупа новом политиком. Након немачке инвазије на Белгију 1940. године један део рексиста се укључио у покрет отпора незадовољан нацистичком антиклерикалном и антисемитском политиком, но већина је сарађивала с окупатором којег је видела као савезника у борби против комунизма. У уској вези с рексизмом биле су и белгијске СС-формације -{Wallonien}- и -{Langemarck}- које су почетком Операције Барбароса послале 25.000 и 15.000 добровољаца на Источни фронт.
По ослобођењу Белгије септембра 1944. године, деловање Рексистичке партије је забрањено, а већина њених чланова је затворена или погубљена због сарадње с окупатором. Дегреле је успео да се склони у Франкову Шпанију, док је у Белгији осуђен на смрт у одсуству.
Литература
Baland Lionel, Léon Degrelle et la presse rexiste, Paris, Éditions Déterna. 2009. . Streel José, La révolution du XXème siècle (réédition du livre paru en 1942 à la NSE à Bruxelles), préface de Lionel Baland, Déterna, Paris, 2010.
Референце
Категорија:Историја Белгије Категорија:Клерофашистичке организације Категорија:Нацизам