мини|Патолози обављају патохистолошки преглед узоркованог ткива Патолог је научник који проучава природу, узроке и последице болести или смрти у биљном и животињском свету. Патолози се баве врло широким областима истражива у хуманој медицини, биологији и зоологији, која се заснивају на изучавању промена на нивоу ћелија ткива и органа, а настају као последице болести.
Место и улога патолога у науци Патолози се сматрају „споном“ између науке и медицине. Они могу да подучавају или спроводе рад и истраживање у научно истраживачким установама и лабораторијама, болницама, медицинским лабораторијама, школама и факултетима. мини|Патолози подучавају студенте у научноистраживачким установама и факултетима (на слици) У медицинској патологији, патолог не раде директно са пацијентима (болесницима) већ свој рад спроводи са материјалом, претходно узетом од пацијента од стране других лекара. Патолог медицинске тестове раде на ткиву, секретима и другим узорцима како би се открило да ли је и која је врста болести присутна, у којем је стадијуму и којим током ће се развијати.
Традиционални клинички и патохистолошки показатељи у многим болестима (посебно онколошким), чија је вредност тестирана деценијама, важни су и неопходни за планирање начина лечења и предвиђање прогнозе. У том смислу патолози такође предлажу и могуће терапије за лечење одређених болести.
Патолог може бити присутан и на операцијама које захтевају брзу анализу узорка ткива за које се сумња да је оболело.
Вештине и особине које треба да поседује патолог Пажљивост, опрезност, прецизност, стрпљивост. Концептуални приступ и критички поглед. Емоционалну стабилност и способност суочавање са стресним ситуацијама. Способност аналитичко размишљање и памћења великог броја информација. Способност индивидуалног и тимског рада. Способност усменог и писменог изражавања идеја и мишљења. Очекивања клиничара од патолога Од налаза патолога клинички лекари, псоербно онколози очекују одговор на следећа питања: Да ли је болест малигне или бенигне природе и у ком је стадијуму развоја? Колики је ризик за повраћај болести? Колики је ризик смртности од малигног тумора? Каква ће бити релативна и апсолутна корист од примењеног системног лечења?
Задаци патолога Тестирање ткива, секрета и других узорака, која обухватају све врсте сложених хистоморфолошких, хистохемијских и имунохистохемијских анализа. Испитивање узрока смрти након аутопсије леша Анализа безбедности примене појединих лекова и учешће у развоју нових лекова
Референце
Литература
Grmek MD, Glesinger L, Dragić M, Pintar I, Levental Z, Dragić Đ. History of medicine. In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume V. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. pp. 354−94. (Serbo-Croatian)
Спољашње везе У Србији има само сто патолога.
Категорија:Медицинске специјалности Категорија:Патологија