Михаел Шумахер (; Хирт, 3. јануар 1969) немачки је бивши возач Формуле 1 и седмоструки шампион. Своју каријеру у Формули 1 започео је 1991. године возећи за екипу Џордан. У трци за Велику Награду Белгије освојио је седму стартну позицију. Исте године постигао је договор са Флавиом Бријаторем и у сезони 1992 — 1993. прешао је у тим Бенетона. Сезону је завршио на 3. месту, са освојених 53 бода. Прва титула светског првака у сезони 1994. са 8 победа и 92 освојена бода освојио је са екипом Бенетон-Форд. Године 1996, прешао је у тим Ферарија. Од тада не тако конкурентне екипе направио је светског првака и заједно са њом освојио 5 узастопних светских шампионских титула. Овим подвигом ушао је у историју мото спорта као први возач са освојених 7 шампионских титула у најпрестижнијој категорији мотор спорта.
После Велике награде Италије , 10. септембра, повукао се из Формуле 1. Ипак, вратио се 2010. као возач екипе Мерцедес гран при.
У децембру 2013. године доживео је несрећу кад је био на скијању на Алпима у Француској, где је пао и задобио веће повреде главе и мозга и запао у кому.Драма у Француској, Шумахер повређен на скијању, blicsport.rs, приступљено: 23. новембар 2014. Из коме је изашао у јуну 2014. године, а у септембру исте године је пребачен на кућно лечење.Добре вести: Шумахер напустио болницу, sport.blic.rs, приступљено: 23. новембар 2014. Син му је Мик Шумахер, а Ралф Шумахер му је млађи брат.
Младост мини|лево|Михаелов победнички болид Формуле 3 из 1990. Михаел је син Ролфа Шумахера, зидара, који је био власник локалне картинг стазе у њиховом родном Керпену, а мајка Елизабета радила је по кантинама. Са 4 године Михаел је возио своје прве картинг трке, с болидом који је направио његов отац. То су била обична дечја колица мало ојачана конструкцијом у који је био уграђен мотор од мопеда. У 6. години Михаел је освојио прву титулу у локаном првенству малих картинга и тиме је показао свој талент за вожњу. Одмах се показао интерес за њега и Михаел је с картингом ушао мало дубље и озбиљније. Поред картинга тренирао је и теквондо. Од 1984. године Шумахер је возио немачке и европске серије у картингу укључујући и Формулу Кониг. Године 1987, је освојио немачко и европско првенство у картингу, што је узроковало и напуштање школе, па је почео радити као механичар. Године 1988, је почео трке с формулама почевши са Формулом Форд серијом, касније наставља с пуно озбиљнијом немачком Формулом 3 где је у наредне две године возио врло успешно и освојио титулу 1990. Крајем 1990. придружио се Мерцедесовом јуниорском програму тркачких возача и на задњој трци те године, у трци прототипова победио је на стази Аутодромо Херманос Родригез. Годину 1991. је наставио у истом првенству такође победивши на задњој трци у Јапану са болидом Заубер-Мерцедес-Бенз Ц291. Исте године се такмичио се у још неколико првенстава као што су јапанска Формула 3000. и ДТМ (немачко првенство туристичких аутомобила).
Формула 1 Дебитантска трка за Џордан мини|Шумахер тестира за Џордан Форд модел Јордан 191 на Силверстону у лето 1991.
Михаел је свој деби наступ у Формули 1 направио 1991. године на ВН Белгије за тим Џордан Форд заменивши Бертрана Гашоа који је завршио у британском затвору након туче с полицајцем. Будући да је још увек био под уговором с Мерцедесом потписао је нови уговор с Едијем Џорданом након импресивних тестирања на Силверстону недељу дана пре дебитантске трке. Његов менаџер Вили Вебер одиграо је ту кључну улогу у целом процесу рекавши Едију да Михаел добро познаје белгијску стазу (што је била мала лаж јер је Михаел био на стази само с бициклом), на шта је Еди пристао и Михаел је дебитовао. Квалификовао се на 7. место, што је за екипу Џордан био (та сезона им је била прва у Формули 1) најбољи дотадашњи резултат. У трци је одустао након само 300-тинак метара због квара на квачилу.
Бенетон 1991—1993. Након дебија на ВН Белгије за Џордан Форд, Михаел је већ следећу трку на ВН Италије био у другом болиду, болиду екипе Бенетон Форда. Прву трку у Бенетону Шумахер је завршио на 5. месту испред тимског колеге и троструког светског првака Нелсона Пикеа. Сезону у Бенетону одвезао је до краја освојивши 14. место у укупном поретку са 4 освојена бода.
У својој првој пуној сезони 1992. Михаел почиње играти значајнију улогу у Формули 1 када остварује први излазак на подијум на ВН Мексика. Свог новог тимског колегу Мартина Брундлеа остављао је на квалификацијама и до секунде заостатка. Аиртона Сену је критиковао на ВН Бразила због непотребног поновног обилажења, када га је Михаел већ прошао јер је Сена имао већ видљиве проблеме на болиду, те је касније одустао. Такође су се сударили и на Велика награда ВН Француске када Михаел неопрезно и касно кочио и ударио у Сену. На подијум се вратио на домаћем терену на ВН Немачке на Хокенхајму, а на ВН Мађарске је излетео са стазе када му је на равнини испао задњи стабилизатор. 30. августа Михаел је остварио прву победу на ВН Белгије тачно годину дана након дебија. У целој сезони на старту се није квалификовао слабије од 6. места. Сезону је завршио на 3. месту с 53 бода иза Најџела Менсела и Ришара Патреса који су возили за Вилијамс, чији су болиди имали активно вешање и контролу проклизавања.
Године 1993, Михаел наставља са Бенетоном. На првој трци на ВН Јужноафричке Републике у једном дуелу са Сеном приликом Михаеловог напада Сена је ушао на његову путању и како би избегао судар, Михаел се окренуо. На ВН Велике Британије Шумахер је престигао Сену у борби за друго мјесто. Као и годину раније декласирао је новог тимског колегу и ветерана Ришара Патреса, којем је то уједно била и последња сезона у Формули 1, на тркама, а поготово на квалификацијама остављајући га врло често и преко секунде заостатка. Успео је ипак победити на ВН Португалије крајем сезоне. Освојио је 52 бода и завршио сезону на 4. месту.
1994—1995. Михаел је у сезону 1994. ушао победивши 6 пута у првих седам одвожених трка. Његов Бенетон као и неки други болиди били су под сумњом да користе нелегална електронска помагала. Та прича била је актуелна кроз читаву сезону и стално су се вукли репови на ту тему. На Велика награда ВН Велике Британије у кругу за загревање Михаел је престигао Дејмона Хила и возио се тако пар завоја док га није пропустио напред. То није у складу с правилима и Михаел је зарадио казну стани-крени касније у самој трци. Игноришући ту казну Михаел је наставио возити да би касније зарадио црну заставу што је аутоматско искључивање са трке, али Шумахер није поштовао заставу и трку је завршио у регуларним условима као други. Касније је дисквалификован и још је зарадио казну забране учествовања на све трке. Шумахер је касније објашњавао да црну заставу није видео и да је слушао шта му говоре инжењери преко радио везе да мора игнорисати све казне које су му биле намењене јер наводно нису у складу са правилником за додељивање казни. Забрану на 2 трке Михаел је затражио да му се рачунају касније у сезони јер је хтео возити на домаћем Хокенхајму и на стази Спа Франкошамп. Међутим, управо на трци у Спа на ВН Белгије Шумахер је дисквалификован на крају трке у којој је победио због 2 -{mm}- претанке даске на подножју болида. Бенетон је уложио жалбу да се даска изгребала приликом једног Михаеловог окретања у трци које је за Михаела добро прошло. ФИА за то није признала жалбу. Трке у Италији на Монци и у Португалу на стази у Есторилу Михаел није возио, а његов највећи конкурент Дејмон Хил је победио на обе трке и смањио заостатак за Михаелом на само бод. Тај бод разлике остао је и на крају када су обојица победили на још наредне две трке, Михаел у Херезу, а Хил на Сузуки за финални расплет на ВН Аустралије када се сударају у међусобном двобоју на стази у борби за титулу првака. Болиди су били превише оштећени за наставак трке и за обојицу то је значио крај. Прва титула припала је Михаелу. У тек трећој пуној сезони освојио је титулу првака и то као други најмлађи првак на вечитој листи иза Емерсона Фитипалдија. титулу је посветио раније у сезону трагично погинулом Аиртону Сени. Своју прву титулу првака Михаел је освојио са 8 постигнутих победа и 92 освојена бода.
Сезона 1995. била је потпуно чиста и без икаквих контроверзи. Шумахер је убедљиво тријумфовао и стигао до друге титуле првака и постао најмлађи двоструки светски првак. У његов Бенетон те је сезоне био уграђен Реноов мотор исти онакав какав је био и код Вилијамса. Михаел је те сезоне остварио чак 9 побједа чиме је изједначио Менселов рекорд из 1992. у броју постигнутих победа у једној сезони, а још на две трке победио је његов тимски колега Џони Херберт. Једна победа се нарочито истиче те сезоне која је остварена на ВН Белгије у коју је стартао са шеснаесте позиције. Поред свих тих силних успјеха у сезони, ту сезону карактеришу и велике борбе између Шумахера и Дејмона Хила које су готово увек завршавале сударима. Први судар догодио се на ВН Велике Британије (домаћа за Хила) када је Хил покушао престићи Шумахера, те је на крају у неуспеху избацио и себе и Михаела. Такође, нешто слично догодило се на ВН Италије када је Хил прекасно кочио у једној шикани и директно се забио у Михаела у задњи дио болида и обојица су били ван трке. Управо је на те две трке победио други Бенетонов возач Џони Херберт. Шумахер је сезону је завршио за њега тада рекордних освојених 102 бода.
Ферари 1996—1999. Шумахер је 1996. прешао у Ферари, екипу која је титулу првака чекала још од 1979. Болид Ферарија ког је он почео возити након двојца Хауард Бергер — Жан Алеси био је први десетоцилиндрични Фераријев мотор. Како је још увек све било у развојној фази, Шумахер је кроз сезону возио два различита модела Фераријевог болида. С првим моделом победио је на ВН Шпаније, а са другим на ВН Белгије и ВН Италије. Касније је Михаел рекао да су ти модели болида били најгори болиди у у целој његовој каријери од свих болида које је он возио. Са укупно 3 победе у сезони Шумахер је завршио сезону на 3. месту са 59 освојених бодова.
Године 1997, Михаел борио се са Жаком Вилневом за титулу светског првака која се окончала на задњој трци у Херезу када се обојица сударају, а Вилнев односи свој прву и једину титулу. Сезона је била поприлично неизвесна, а Фераријев болид није био спреман за то. У тој сезони издваја се победа по кишном Монте Карлу када Шумахер убедљиво тријумфује над конкуренцијом. Шумахер је те сезоне однео 5 победа и освојио 78 бодова. Због неспортског потеза (судар с Вилневом) на задњој трци за ВН Европе Михаелу су одузети сви бодови које је освојио у поретку возача који су га држали на другом месту тако да се те сезоне води као дисквалификован за целу сезону. Победе су му признате као и бодови за Ферари.
Следеће сезоне 1998. Мика Хакинен је био нови ривал у борби на титулу првака. Хакинен је победио на прве две трке и направио предност од 16 бодова које је Михаел током сезоне сустигао и на 14. од 16 трка је изједначио стање, па су обојица имала исти број бодова, 80. На преостале две Хакинен је победио и освојио титулу првака. Сезону је обележила ВН Белгије и масовни судар на старту у ком је учествовало 12 болида, а и судар између Хакиненовог клупског колеге Дејвида Култарда и Михаела Шумахера када га је Михаел покушао проћи за цео круг, али је дошло до судара. Михаел је тада љутито изашао из болида и кренуо према боксу Макларена да би се обрачунао с Култардом. Оптужио га је да га је хтео убити. Тај тренутак је у завршним фазама сезоне можда и одлучио расплет сезоне због ког је Михаел изгубио титулу и те сезоне. Михаел је у сезони остварио 6 победа са укупним збиром од 86 бодова.
Године 1999. Михаел је помогао Ферарију да дође, ако не може већ до појединачне титуле, барем до титуле првака у конкуренцији конструктора.