десно|220п|мини|Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона (1849)
Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона или скраћено Ковчежић, дело је Вука Стефановића Караџића, које је објављено 1849. године у Бечу. Дело је било означено као први том, пошто је првобитно постојала замисао о приређивању додатних томова, што је Вук изразио речима: "Ако Бог да живота и здравља, ја сам рад и у напредак још коју од прилике оваку књигу наштампати", али стицајем околности та намера није остварена, тако да је први том остао и једини. У Ковчежићу, Вук пише о Србима „сва три закона“, односно вјере: православне, римокатоличке и исламске, те о њиховом начину живота, обичајима, матерњем језику (српски језик) и историји.
У Ковчежићу се налазе четири прилога, међу којима су и два текста која је Вук написао око 1836. године, у време рада на својој књизи под насловом Црна Гора и Црногорци (1837), али пошто их није објавио у њој, штампао их је у Ковчежићу. То су текстови: Срби сви и свуда и Бока Которска.
Вук је Србима сматрао све којима је матерње нарјечје било штокавско, на ширем простору Србије, Босне, Херцеговине, Црне Горе, Боке Которске, Дубровника, знатних делова Далмације, Хрватске и Славоније са Сремом, као и тадашње јужне Угарске (Банат, Бачка, Барања), а међу Србима "римског закона" посебно је истицао Буњевце и Шокце. Говорнике чакавског наречја сматрао је потомцима старих Хрвата, наглашавајући: "Хрвати, ја бих рекао да ово име по правди припада најприје само Чакавцима, који су по свој прилици остаци Порфирогенитовијех Хрвата", додајући истим поводом: "ја мислим да су ови приморци и острвљани остаци или потомци старијех Хрвата".
Вук је кајкавско наречје сматрао као прелазно између словеначког и српског језика, уз ослонац на чињенцу да су кајкавске области у старој (горњој) Славонији тек накнадно похрваћене, али тим поводом није оспоравао народност "данашњијем Хрватима у Загрепској, Вараждинској и Крижевачкој вармеђи, којијех се домовина прозвала Хрватском послије Мухачкога боја, који је био године 1526 (а донде се звала горња Славонија)".
Види још Срби сви и свуда Црна Гора и Црногорци (1837)
Референце
Литература
Категорија:Српска књижевност Категорија:Вук Стефановић Караџић