Украјина (, , ; још позната као Придњепарска Украјина, Средње Придњепарље, Кијевска Украјина) је историјска област, која се налази у данашњој средњој и југоисточној Украјини, простире се источно од Подоља и Волиња, између Буга и Ворскла, на басену ријеке Дњепар, до 1783. године (друга подјела Пољске) је била дио Пољско-литванске државне заједнице. мини|десно|250п|Приближна област Придњепарске Украјине у границама савремене Украјине. Појам Украјина као заједничка именица је кориштен у средњем вијеку и означава пограничне дијелове географских област. До краја 16. вијека појам украјина није имао званичан карактер и једноставно је означавао „пограничне“ приватне посједе, који су били под управом различитих држава.Zygmunt Gloger, Geografia historyczna ziem dawnej Polski, Kraków 1903Pojęcie Ukrainy, ukrain równoznaczne było najczęściej z pojęciem pogranicza państwowego. Były tedy ukrainy tatarskie, moskiewskie, litewskie, polskie, a nawet w samej Rzptej polskiej (…) były różne «ukrainy» czyli krańce państwowe Por. Franciszek Rawita-Gawroński, Nazwa Ukrainy: jej początek i charakter, «Ruś», 1911, z. 1Henryk Paszkiewicz, Początki Rusi, Kraków 1996, s. 496Zbigniew Wójcik, Wojny kozackie w dawnej Polsce, Kraków 1989, s. 1«Стара ся назва, уживана в староруських часах в загальнім звачінню погранича» Михайло Грушевський Історія України-Руси т. I розділ I.ТЕРМІНОЛОГІЯ, УКРАЇНСЬКЕ ІМЯ, ЗАТЕМНЕННЄ ПОНЯТІЯ УКРАЇНСЬКОЇ НАЦІОНАЛЬНОСТІ, ЗВИЧАЙНА ІСТОРИЧНА СХЕМА, СПОРИ ПРО САМОСТІЙНІСТЬ
Појам Украјина се први пут јавио у Кијевском љетопису, који описује догађаје из 12. вијека. Описујући смрт Владимира Глебовича, кнеза Перејаславског, аутор текста је написао, да је након његове смрти „-{ѡ нем же оукраина много постона}-“. Послије ових догађаји из 1189. године, Украјином се назива земља између Буга и Дњестра.W. Serczyk, Historia Ukrainy, s.9
Као властита именица Украјина се први пут користи у Пољско-литванској државној заједници 1590. године на засједању Сејма у складу са пројектом Јана Замојског: -{Porządek ze strony Niżowców i Ukrainy}-.Władysław Konopczyński Dzieje Polski nowożytnej Wydanie czwarte krajowe, Warszawa 1999, Wyd. Instytut Wydawniczy Pax s. 211. Тиме је подијели земљу на војводства: Кијевско и Брацлавско. У периоду између Пољановског мира (1634) и Вјечитог мира (1686) у састав територије која је назива Украјина налазило се и Черниговско војводство. На мапи из 1613. године коју је израдио Томаш Маковски у Амстердаму, област десне обале Дњепра означена је као -{Нижняя Волынь, которыя назвается Украиной или Низом}-. Исти аутор је 1651. године издао другу мапу на којој је Украјина означена на територији од Дњепра до Јужног Буга. На прелазу из 16. у 17. вијек назив „Украјина“ је означао рубни ток средњег и доњег Дњепра.
Историја У раном средње вијеку ову област су углавном насељавала источнословенска плема: Деревљани, у долини ријеке Случ са главним градовима Овруч и Коростењ, источни Пољани, који су насељавали обје обале средњег Дњепра, и Улићи, између Дњестра и Прута.
Управна подјела У периоду од 16. до 17. вијека географска област Украјина се састојала из Кијевског и Брацлавског војводства Пољско-литванске државне заједнице, а између 1634. и 1686. године је и Черниговско војводство било дио ње.Во время восстания Хмельницкого Черниговщина находилась под контролем казаков.«Согласно „Źródła dziejowe“ Александра Яблоновского, вся Поднепровская Украина в 1686 году, то есть во время мира Гжимултовского, занимала 4700 тыс. км2. Два „украинных“ воеводства: Киевское и Брацлавское, занимали 3163 тыс. км2, а так называемое Дикое поле — 1537 тыс. км2. Само киевское воеводство, то есть без Брацлавского и Дикого поле составляло 2534,5 тыс. км2, а частности: Овручский повет 280, Житомирский 253, и Киевский 20011» Zygmunt Gloger Geografia historyczna ziem dawnej Polski . Главни градови: Кијев, Гадјач, Полтава, Чигирин и Житомир.
Види још Украјина
Референце
Литература
Zygmunt Gloger, Geografia historyczna ziem dawnej Polski, Kraków 1903 wersja elektroniczna Михайло Грушевський, Історія України-Руси Ярослав Грицак. Нариси Історії України: Формування модерної української нації XIX—XX ст. Наталя Яковенко «Нарис історії України з найдавніших часів до кінця XVIII століття». — Київ: Критика, 2006. 584 с.
Категорија:Историја Украјине Категорија:Историја Пољске