Пажња или свесност (санскрт: smṛti, пали: sati) је темељни појам будизма, и један од корака на племенитом путу који води престанку патње.
Будизам налаже непрекидну пажњу на оно што се тренутно дешава у нама и око нас. Вежбање пажње подразумева напор да ум не одлута понесен насумичним мислима, сећањима и маштањима.
Будисти уче да свако искуство покреће жеље, мисли, сећања, што представља сметње уму. Свесност је квалитет ума која разуме искуство и посматра га, да се при томе не уплиће у њега, нити га оцењује.Budizam od A do Ž
Сврха вежбања пажње је да јасно посматрамо тело, осећаје, ум и предмете ума. Временом све то почињемо да видимо као појаве које су без суштине и пролазне, из чега се рађа њихово напуштање и престанак везаности.
Свесност игра кључну улогу и у побољшању мудрости. Уколико је одржимо у свакодневном животу, могуће је остати неуздрман и постићи мир ума.
Према Будином учењу, четири темеља пажње (satipatthana) су мотрење тела, осећаја, ума и појава.
Етимологија
Санскритска реч smrti и пали реч sati изворно значи памћење, сећање (слично српском сети се), али у будистичком контексту означава непрекидно самоподсећање да се задржимо у садашњем тренутку и усредсредимо на њега.
За разлику од српског језика, где се пажња и сабраност користе као синоними, у будизму термини пажња (сати) и сабраност (самади) имају прилично специфична значења и представљају различите кораке племенитог пута.Čedomil Veljačić » Budizam » Asketske pretpostavke ispravnog zadubljenja
Благодети пажње
Буда је говорио да пажња доноси огромне користи, како у медитацији тако и у свакодневном животу:
Према Будином учењу, пажња је пут ка бесмртности, а непажња пут ка смрти:
Буда је тврдио да је утемељење пажње директан пут ка ослобођењу:
Ко је непрекидно позоран, ко себе проверава дан и ноћ, и нирвани стреми, тога све страсти напуштају.Dhammapada: poglavlja XI-XX
Четири темеља пажње
Будин опис "утемељења пажње" (sati-patthana) у контемплацији гласи:
Буда даје четири основне технике за утемељење пажње:
Према Будиним речима, ко год буде вежбао ова четири темеља сабраности током седам година, може очекивати један од ова два резултата: највише знање овде и сада или, уколико је још преостало везаности, стање не-повратника. Потом Буда каже да се тај резултат може достићи и за седам дана.
Свесност тела
Свесност тела (kāyānupassanā) обухвата сабраност на дах, на положаје тела, на оно што тренутно радимо, на одбојне карактеристике тела, на четири основна елемента и, на крају, на лешеве. Од свих техника, сабраност на дах има фундаменталну важност. Буда је управо ову технику користио као главно средство постизање будности.
Он сабраност на дах назива „Татагатино боравиште”, јер ју је често практиковао и после пробуђења, боравећи у изолацији, дубоко у шуми. Неке од техника су прилично бруталне, попут посматрања тела у распадању:
Свесност осећаја
Други темељ пажње је свесност осећаја (vedanānupassanā), који могу бити пријатни, болни и ни пријатни ни болни, а даље се деле на ниске (телесне) и узвишене (духовне).
Свесност ума
Трећи темељ пажње је свесност ума (ćittānupassanā), и свих стања која у њему настају и нестају:
Свесност појава
Четврти темељ пажње је свесност дарми (dhammānupassanā), што означава предмете ума, појаве или феномене искуства. Буда објашњава да треба мотрити предмете ума из перспективе пет препрека:
И тако даље за сваку од пет препрека. Потом се предмети ума мотре из перспективе пет хрпа бића:
Потом се предмети ума мотре из перспективе седам елемената пробуђења. А након тога из перспективе четири племените истине.
Тумачења
Чедомил Вељачић као добар опис проблема пажње наводи један Кришнамуртијев говор средњошколцима:
Литература
Референце
Види још Ум (будизам) Свест (будизам) Будистичка медитација Племенити осмоструки пут
Спољашње везе Govor o temeljima sabranosti Bhikkhu Bodhi, Ispravna svesnost (samma sati) Šravasti Dhammika, Čemu služi svesnost
Категорија:Будистички појмови Категорија:Психологија Категорија:Медитација