Петар Марш (Крагујевац, 1940) српски је књижевник, новинар, радијски водитељ, машински инжењер, сатиричар и сценариста. Познат је под псеудонимима Пеца Петровић, Чика Пеца и другим.Петар Пеца Петровић Марш, дипл.инж.маш., биографија, удружење „Српски кривак”

Један је од оснивача Студија Б и аутор култне радијске емисије Пеца и деца, која је трајала двадесет година.На иницијативу Пеце Марша, Удружење новинара Србије Живи у Београду. Такође је уређивао и водио култну емисију из области културе Огледало као и врло слушани недељни вишечасовни спортски програм СОС – Све о спорту. Написао је више од 1.500 песама за децу које је пуних 5 година свакога јутра „саопштавао” слушаоцима Студија Б. Многе од ових песама су компоноване и извођене на музичким фестивалима.

Инжењерска каријера Петар Марш дипломирао је на Машинском факултету у Београду, област термотехника нуклеарних реактора. У инжењерској каријери се специјализовао за грејању и климатизацију, прво као конструктор, затим као руководилац радова на извођењу и пројектант. Био је дванаест година технички директор предузећа „Водотерма“, Београд које је имало преко 1.000 радника, да би одатле прешао у Студио Б.

Медијска и књижевна каријера Новинарско-водитељску и књижевну каријеру почео је као студент, 1960-тих у Феријалном савезу. За часопис Феријалац за рубрику „Хумор”, где су посебно били запажени стрип „Каишеви” и карикатуре које је по његовом сценарију цртао каснији Лаза Средановић, касније аутор чувеног српског стрипа Дикан.У феријалном кампу у Макарској четири године је водио разгласну станицу оглашавану као „Феријални јавни сервис Радио телевизија Горан – Макарска“.

Године 1970. био је један од оснивача београдске радио станице Студио Б, на којој је деценијама водио више емисија различитих жанрова. Осим познате дечје емисије Пеца и деца, уређивао је и водио емисију из области културе Огледало. Водио је и недељни вишечасовни спортски програм СОС - Све о опорту, где су гостовали многи културни ствараоци – књижевници, глумци, сликари, вајари, ТВ аутори, оперски певачи, интерпретатори народне и забавне музике, као и домаћи и светски спортисти, као што су Стјепан Бобек, Драган Џајић, Ненад Стекић, Рикардо Замора, Михаил Таљ, Пеле... Блиско је сарађивао са Душком Радовићем и био један од његових сабораца. Последњих година посвећен је очувању успомене на овог великог српског писца. Заједно са његовим братом Браном Радовићем покренуо је иницијативу да се Трком ђака првака „На слово слово…” у свим школама обележава Дан првака.

Као сарадник Радио Југославије, водио је емисије БИМ - Бизнис, Информације, Музика и Сви смо исте горе лист, намењене слушаоцима из дијаспоре.

Најзначајнији радови

Године 1977. године, осмислио је бренд „Слатка азбука”, који је реализовала Фабрика чоколаде Банат из Вршца, за који је на Изложби проналазаштва 1980. у Галерији "Видиковац" добијена Специјална похвала. Од 1993. до 2003. био је аутор свих садржаја који су се емитовали на дечјем телефонском броју 9843. Године 1997. покренуо је први таблоид у пуном колору за децу Хоћу-нећу и био његов главни уредник. Композитор Данило Даниловић Данилушка је 2000. на Пецине текстове о словима наше азбуке компоновао мјузикл Музичка азбука. Даниловић и Марш 2008. заједнички реализују пројекте навијачке химне Напред, Србија! и баладе Заљубљен у Србију. Петар Марш аутор је и текста химне југословенске фудбалске репрезентације „Плави, напред плави“ коју је компоновао Борис Бизетић. Сценариста је 20 цртаних филмова по својим „Причама из чудне шуме“ у продукцији ТВ „СОС канала“, Београд.

Библиографија

Срећна Нова година : песме из Деда Мразове чесме : песмарица честитарица (као Чика Пеца; поезија, 2007) Пецилин : лек против лошег расположења деце, њихових родитеља и ближе и даље родбине : 365 песама за сваки дан једногодишње терапије (поезија, 2013) Зубологија : песме о зубима (поезија, 2016) Пчелица Миа ; Како сам заволео ролере (кратка проза, 2017) Школарке : песме о словима и песме за први, други, трећи и четврти разред (поезија, 2019) Именаријум (поезија, 2025) Београде, лаку ноћ 1! : Винаверски наставак некадашњих јутарњих жаока непревазиђеног Душка Радовића (документарна литература, 2026)

Осим штампаних збирки песама, у електронским медијима и на живим наступима емитоване су и објављиване његове збирке поезије за децу: Књиге песама за основце - за први, други, трећи и четврти разред, Песме о зубима Зубологија, Промукле песме, Чвороскоп - дечји хороскоп, Бајке за све који хоће да пајке, Змајеви и змајарење и друге.

Написао је више од хиљаду и пет стотина песама за децу, које су годинама читане сваког јутра на радију Студио Б. Многе од њих су компоноване и извођене на музичким фестивалима.

Награде и признања Специјална похвала за бренд „Слатка азбука“ на Изложби проналазаштва 1980. Награда Доситејево перо –За децу млађег узраста, за књигу песама Срећна Нова година (2007) Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар БеоградУдружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” , 17. мај 2018.

Референце

Категорија:Рођени 1940. Категорија:Књижевници из Крагујевца Категорија:Новинари из Крагујевца Категорија:Српски новинари Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски писци за децу Категорија:Српски инжењери Категорија:Српски сценаристи Категорија:Српски сценаристи стрипа Категорија:Српски хумористи Категорија:Српски песници Категорија:Српски сатиричари Категорија:Чланови Удружења стрипских уметника Србије Категорија:Чланови Удружења драмских писаца Србије Категорија:Добитници награде Доситејево перо