мини
Клобук је средњовјековни град у Републици Српској, подигнут на платоу Миротинске греде крај села Клобук. Национални је споменик Босне и Херцеговине.
Налази се седамнаест и по километара источно од Требиња. Раније се звао Врм и имао је функцију контроле пута Дубровник–Требиње–Оногошт. Рушевине Клобука су и данас видљиве недалеко од истоименог граничног прелаза, на путу Требиње–Никшић. Клобук се под овим именом први пут помиње за вријеме зетског кнеза Војислава, у XI вијеку. Историја Град Клобук се налази на косом платоу Миротинских греда, изнад села Аранђелова и долине рјечице Сушице испод стрмих стијена на југу и села Клобук на сјеверу.
Претпоставља се да је саграђен у 9. вијеку. У дјелу Константина Порфирогенета О управљању царством половином 10. вијека наводи у области Травуније град у жупи Врм. Тврђава се спомиње и за вријеме кнеза Војислава у 11. вијеку. Град Клобук је у саставу државе Немањића до 1377. године када овај крај прелази у руке босанске властеле. Најприје је био у посједу властеле Санковића, а затим од 1395. до 1442. године у посједу Павловића који су освојили Санковиће. Од Павловића га преотима Стефан Вукчић Косача 1438. године. Током 15. вијека у њему је у име господара владао кнез, а уз њега и кастелан као војни заповједник.
мини
Турци су заузели Клобук 1477. године, а од тада је у Клобуку стално смјештена посада турске војске; која се у тврђави заджала све до 1878. године, када су пружили жесток отпор аустроугарским снагама. Тврђава добија на значају после Карловачког мира 1699. године, када постаје истакнута тачка према посједима Велеције у Далмацији и према Црној Гори. За вријеме Османлија, припадао је Херцеговачком санџаку.
У октобру 1915, граховски батаљон и батаљон херцеговачких добровољаца су покушали заузети једно утврђење поред града, али оба батаљона су уништена. Након ослобођења је подигнута капела у коју су премештене кости 162 борца,Видовдан на Клобуку. eparhija-zahumskohercegovacka.org 28. јун 2022. а касније је направљена и костурница. Митрополит Дожић је осветио капелу и костурницу 7. октобра 1925.„Освећење костурнице у Клобуку”, Политика, 9. окт. 1925, стр. 7
Унутар Клобука испред некадашње цркве, на чијим темељима је саграђена џамија налази се стећак племића Вукосава Землића, на коме пише „Асе лежи Вукосав Землић”. Од некадашњег града данас су само боље сачуване куле у висини до 6.
Археолошка истраживања открила су различите градитељске фазе и типове архитектуре у простору на ком се данас налазе остаци Клобука. Према проценама стари град Клобук се простирао на површини од 13 600 метара квадратних. Поред одбармбених зидина, у граду се, према историјским записима, налазило двадесет кућа, палата, хамам, хан, капетанова кула и пет цистерни. Клобук данас Бедеми и објекти старог града данас представљају национални споменик Босне и Херцеговине, при чему се примјењују мере заштите утврђене Законом о спровођењу одлука Комисије за заштиту националних споменика. Од времена његовог последњег разарања, стари град није конзервиран ни реконструисан, као и то да археолошка истраживања нису проведена у потпуности.
Види још Туристичка организација Требиње
Референце
Литература
Категорија:Грађевине у Требињу Категорија:Тврђаве у Републици Српској Категорија:Српске тврђаве Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине