Пепелница жита је болест која напада житарице. Може се појавити и на великом броју трава, али углавном се појављује на пшеници, јечму, ражи и овсу. Назив пепелница је добила по томе што нападнута биљка изгледа као да је посута пепелом. Латински назив за пепелницу жита је -{Erysiphe graminis}-. Први пут се појавила пре више векова.
Ране фазе инфекције утичу на смањење бокорења, док касне фазе инфекције утичу на смањење лисне површине. Касна фаза је у периоду наливања зрна.
Симптоми мини|десно|Erysiphe graminis Инфекција се прво шири на биљкама у густом склопу. Први симптоми су слабо уочљиви, појављују на лицу доњих листова, a касније се шири и на горње лишће. Паразит инфицира све надземне делове биљке. Када је биљка осетљива симптоми се могу уочити и на класу. На лишћу се појављују симптоми у виду хлоротичних пега у којима се развија мицелија белосивкасте боје. Колонија има брашнаст изглед, који јој дају конидије. Мицелија временом посиви. На другој страни листа јавља се хлороза. Крајем вегетације мицелија потамни. Тада се у мицелији формирају тамномрке клеистотеције. Клеистотеције су ситна плодоносна телашца, лоптастог облика. Заражено ткиво некротира и хлоротише.
Биљка може одреаговати на инфекцију на различте начине: не показује макроскопски видљиве симптоме у виду пега различите боје, величине и облика прекривање целог листа мицелијом
Паразит У епидермалним ћелијама формирају се хаусторије, а мицелија се развија на површини. Мицелијску превлаку на површини листа чине спојене колоније. Паразит презимљава у облику клеистотеције на биљним остацима или на живим биљкама (домаћинима). Оптимална температура за инфекцију је 15—20°C. Када су оптимални услови паразит може продрети у биљку за 10 часова. Хаусторије се формирају за 16 часова, а своју пуну вечицину достижу након 34—36 часова. Продирање у биљку домаћина и формирање конидија одвија се на светлости, док се сви остали стадијуми одвијају у тами. Пшеница је најосетљивија на инфекцију у фази интензивног пораста.
Сузбијање На сузбијање пепелнице утиче сетва. Каснијом сетвом јарих усева и ранијом и гушћом сетвом озимих усева повећава се развој пепелнице. Неизбалансирана примена минералних ђубрива утиче на развој патогена. Уништавањем самониклих биљака и заоравањем жетвених остатака, уништавају се презимљујући облици патогена. Тиме се смањује појава болести у наредној вегетацији. За сузбијање пепелнице користе се и хемијска средства — фунгициди.
Референце
Литература
Pietro D. Spanu et al., Genome Expansion and Gene Loss in Powdery Mildew Fungi Reveal Functional Tradeoffs in Parasitism, in: Science. December 10, 2010 British Erysiphales NIAES, Microbial Systematics Lab page on Blumeria Costamilan, 2005
Спољашње везе
Пепелница-Агротим Blumeria graminis
Категорија:Гљивични биљни патогени и болести