Љутовид (, Lotavitius, Litouitius) је био кнез Захумља и стратег Србије из прве половине 11. века. Помиње се у три познија извора. У две исправе које слове као латински преводи несачуване изворне повеље из 1039. године, Љутовид се помиње као носилац византијских титула протоспатра и ипата, односно као владар Захумља и стратег византијске теме Србије. У познијем Летопису попа Дукљанина, Љутовид се поводом ратних збивања из 1042. године помиње као захумски кнез () и врховни војни заповедник у областима Захумља, Босне и Рашке. Поменути извори указују на постојање добрих односа између Љутовида и Византије, као и на његово учешће у борбама против кнеза Стефана Војислава који се одметнуо од византијске власти.

Претпоставке Поменути подаци о Љутовиду различито су тумачени и вредновани у историографији, у зависности од односа појединих истраживача према питању о аутентичности позних латинских превода несачуване повеље из 1039. године и веродостојности података из позног Летописа попа Дукљанина о збивањима из 1042. године.

Истраживачи који поклањају поверење поменутим изворима сматрају да је Љутовид био српски кнез Захумља, који је током прве половне 11. века био у добрим односима са Византијом. Тим поводом се указује на значај изворних византијских титула (протоспатар, ипат, стратег) које су поменуте у латинским преводима несачуване повеље из 1039. године, што се сматра значајним дипломатичким елементом, који иде у прилог аутентичности тих извора или њихових предложака.

Током ратних збивања из 1042. године, од византијског цара је добио поклон у злату, за подршку против кнеза Стефана Војислава. Војску је повео са северозапада, наступајући из Захумља ка Травунији, али је упао у заседу код Клобука. Ту га је један од Bојиславових ратника погодио и ранио, али је Љутовид ипак побегао, са својом војском, нако чега је Војислав учврстио власт у Травунији.

Према списима који слове као латински преписи изворних повеља из 1039. и 1151. године, Љутовид је локрумским бенедиктинцима доделио поседе у Бабином Пољу на острву Мљету (данашња Хрватска). Том приликом, Љутовид је изјавио да нико, нити грађанин Дубровника или Стона, нити Латин или Словен, не сме угрозити додељени посед.

Види још Битка код Бара Стефан Војислав Устанак кнеза Војислава

Референце

Извори и литература Референце

Литература

Категорија:Српски владари Категорија:Захумље Категорија:Историја Срба у средњем веку Категорија:Владари у Европи у XI веку