Грб Србије је званични хералдички симбол и један од симбола суверенитета Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004, заједно са другим државним знамењима, а усвојен 19. мајa 2009, када је заменио дотадашњи амблем наслеђен из комунистичког периода. Оба графичка приказа грба Републике Србије из 2004. и 2009. године представљају званични грб Републике Србије. Графички приказ из 2004. користи се још увек у обележјима Војске Србије, министарства одбране Србије, личној карти Србије,Правилник о личној карти: 11/2007-29, 9/2008-20, 85/2014-86, 112/2017-113 (УС) и другим државним органима власти и документима.
На њему су приказани двоглави орао Немањића, који носи мањи црвени штит са крстом и четири огњила, те златни љиљани (кринови), на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном. Грб је скоро истоветан грбу Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије.
Опис Прерађен грб Препоруком Народне скупштине Републике Србије о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. за грб је поново усвојено решење аустријског хералдичара Ернста Крала из 1882. године. Након усвајања Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије 19. маја 2009, приступило се по први пут у историји, изради Изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије у циљу усклађивања изгледа грба са одредбама Закона. Израда је поверена српском хералдичару Љубодрагу Грујићу у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва „Бели Орао” Драгомиром Ацовићем и стручним члановима комисије. Након завршеног посла, Влада је предлог комисије усвојила у потпуности и донела Уредбу о утврђивању изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије 11. новембра 2010. године.
Најзначајније промене на прерађеном грбу јесу: оцила су добила карактеристични облик ћириличног С; пера на орлу су јаснија са мање детаља; језик орла је сада у духу српске хералдике; златне ресе на павиљону су представљене поцепане; круна изнад штита раније је била пресечена на пола, што је симболички лоше за суверенитет државе.
Иако је промењен још 2010 неке државне институције су задржале варијацију старог грба, а многе и даље користе заставу са старим грбом.Србија и даље са два грба („Вечерње новости”, 26. октобар 2013)
Опис грба Грб Републике Србије, Велики Грб, сребрни је стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четири реда са седам пера. Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера са следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје; ноге и канџе орла су златне боје. Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје
окренута ка спољним странама штита. Са крстом представља мото „Ватром ћемо крст бранити”. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са четрдесет белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне се налази крст.
Блазони Великог грба и Малог грба Републике СрбијеУстав уместо препоруке о коришћењу симбола , 8.11.2006, Министарство иностраних послова Републике Србије, Билтен вести:
Употреба Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004, на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу и химну. Препоручено је да се користи грб који је утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.
Парламент је тада усвојио само препоруку јер је још важећим Уставом, у члану 5, предвиђена скоро неизводљива процедура за утврђивање државних симбола која предвиђа расписивање референдума и усвајање резултата двотрећинском парламентарном већином.„Боже правде” чека Устав , Вечерње новости, 24. јул 2006.
У новом Уставу се наводи да се грб Србије користи у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.
Велики грб Републике Србије употребљава се на зградама и у просторијама: Народне скупштине, Председника Републике, Владе, Уставног и Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца и гувернера Народне банке Србије, као и у њиховим печатима и штамбиљима. Мали грб је планиран за зграде осталих државних органа, покрајинских и локалних, као и јавних служби и у њиховим службеним просторијама.Стевановић Д, Огњановић Р: Знамење за све , Вечерње новости, 30. август 2004. Велики грб се од 2005. године налази и на новчаницама и кованом новцу у издању Народне банке Србије.
Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени. Историја
Рана историја мини|усправно|Застава обновљене Византије. У раној историји симбол са црвеном подлогом на којој стоји часни крст са четири слова „С” (нa ћирилици или четири грчка слова бета) користи Византијска династија Палеолог. Српска традиција симбол повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарног мотоа „Само слога Србина спашава”, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно порекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог: „Цар Царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).
Новија историја Садашњи грб Србије је истоветан грбу краљевине који је почео да се употребљава 1882. године. Тај грб је уредио Стојан Новаковић, који је по први пут поставио мањи грб са крстом и оцилима на груди двоглавог орла. Двоглави орао је од настанка српске државе у свести народа био симбол Српског царства. То је грб изгубљене, али идеалне српске државе, симбол њене државности. Двоглави орао је симбол јединства Божје васељене и земаљске власти, идеалан спој небеског и земаљског. С друге стране, крст са оцилима се спорадично среће у доба пуног процвата српске државе у средњем веку. Тек крајем 16. века почиње да се појављује у разним рукописима, али само као један од хералдичких знакова Србије.
Грб Кнежевине Србије
лево|мини|203x203пиксел|Грб Кнежевине Србије (1835–1882) Грб Кнежевине Србије из времена поновног оживљавања државности Србије чини штит са четири оцила уоквирен двема гранчицама — маслиновом и храстовом. Код овог грба нема ни круне ни двоглавог орла.
Државни грб постао је крст са оцилима за вријеме кнеза Милоша. Грб Краљевине Србије представља крст на црвеном пољу, са по једним огњилом међу краковима крста окренутим према крсту. Сав грб опасан је зеленим венцем, с десне стране од храстова а са леве од маслинова листа.
Грб Краљевине Србије
мини|Грб Краљевине Србије (1882–1918) лево|мини|210x210пиксел|Оригинал грба Србије са потписима чланова министарства Са прогласом Краљевине Србије промењен је и српски државни грб. Грб је настао према замисли српског историчара, филолога и министра просвете Стојана Новаковића. Новаковићева идеја је била да грб обновљене српске краљевине треба да се заснива на грбу старе, средњовековне Србије, тиме успостављајући симболичку везу и континуитет између старе и нове краљевине.Круна води републику , Вечерње новости, 27. јун 2006.
Грб Краљевине Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту с краљевском круном. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке панџе по један кринов цвет. На прсима му је грб кнежевине Србије: бели крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.
Грб Србије за време немачке окупације (1941—1944)
мини|лево|усправно|Грб који је једнострано користила Влада народног спаса у Србији током немачке окупације (1941—1944) 170п|thumb|Један од грбова Србије током Другог светског рата За време немачке окупације централног дела Србије током током Другог светског рата, у употреби Недићеве Владе народног спаса је био грб чијем се централном делу налазио штит са искривљеним крстом и четири оцила, постављен на груди белог орла са спуштеним крилима и малом круном између глава.
Грб Социјалистичке Републике Србије
мини|усправно|Грб Народне Републике Србије, грб Социјалистичке Републике Србије и грб Републике Србије (1947—2004). Након завршетка Другог светског рата, нова социјалистичка влада је редизајнирала грб, по угледу на Совјетски Савез и послератну источну Европу. У комунистичкој Југославији, Социјалистичка Република Србија је имала грб са сунцем, точком са зупчаницима и оцилима без крста.
Пшеница је представљала сељаке, а зупчаник на дну је представљао раднике. Црвена звезда на врху је представљала комунизам, сунце са зрацима је представљао ново јутро. Храст је традиционално свето дрво за Србе, па отуда храстово лишће и жирови. Године 1804. и 1941. на црвеној траци славе Први српски устанак и почетак Народноослободилачке борбе против Сила Осовине у Другом светском рату. Идејно решење за грб је дао Ђорђе Андрејевић Кун
На грбу се налазио штит са традиционалним српским симболом, али пошто је социјалистичка влада била секуларна, крст, који је представљао хришћанство, је уклоњен. Социјалистички грб је остао у употреби након распада СФРЈ и уклањања црвене звезде са заставе. У Уставима Србије грб је дефинисан различитим описима.Уставотворна скупштина Народне Републике Србије (17. јануар 1947) Устав Народне Републике Србије, (б. м. : б. и, б. г.). стр. 8. od 108 стр. Народна скупштина Народне Републике Србије (9. април 1963) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Савремена администрација) (1963). стр. 14. и 15. Скупштина Социјалистичке Републике Србије (25. фебруар 1974) Устав Социјалистичке Републике Србије, (Београд : Службени лист СФРЈ) (1974). стр. 28.
Референдум о симболима Републике Србије 1992.
Референдум о симболима Републике Србије одржан је 31. маја 1992. Гласачима су као предлози за грб Републике Србије били предложени штит са четири оцила и двоглави орао са штитом и четири оцилаСлужбени гласник РС 68/91. Први предлог добио је 43,25% гласова, док је друга опција добила 39,91%. Међутим, како је за промену државних симбола била потребна апсолутна већина гласача, грб је остао непромењен.
Предлог радне групе за државне симболе мини|усправно|Грб Републике Србије (2004—2010) Године 2004. приликом промоције предлога новог грба и химне Републике Србије, чланови Радне групе за државна знамења су истакли да свака држава мора да има своја аутентична знамења која на посебан начин изражавају њене основне вредности, државни континуитет и традицију и да је Србија стара европска земља и да старе европске државе имају своје старе, часне и препознатљиве симболе. На основу тога, Радна група је предложила старе симболе Краљевине Србије из 1882. године: грб Краљевине Србије и химну „Боже правде”.