Градашничка река један је од хидрографких објеката у горњем понишављу и један од водотокова у сливу Пиротске котлине.Петровић Ј. (1999): Природа Пиротске котлине и горњег Понишавља. Институт за географију, Природно-математички факултет у Новом Саду, Нови Сад Река пресеца северозападни део града Пирота и улива се у Нишаву са њене десне стране.
За време јаких киша и отапања снега има карактер бујице. Од села Градашнице до Пирота наталожила је огромну количину шљунка и блокова.Анђелковић М. (1958): Геолошки састав и тектоника југозападних падина Старе планине. Посебно издање САНУ, књ. 24, Београд
Једно време коришћена је за потребе старог погона фабрике Тигар.Др Јован Б. Петровић, др Стеван М. Станковић, мр Миливоје Б. Поповић - Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља, Пирот, 2000. Издање Јавног предузећа водовод и канализација.
Називи Градашничка река — узводно од села Градашнице носи назив Добродолска река (по селу Добри До), док је низводно добила назив Градашничка река.Гавриловић Љ., Дукић Д. (2002): Реке Србије. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд
Географске карактеристике мини|Градашничка река пресеца северозападни део града Пирота и улива се у Нишаву са њене десне стране. мини|Градашничка река у горњем току на свом путу пролази кроз преко 1 km дугу Бањичку клисуру мини|У долини Градашничка река јавља се неколико термалних извора, од којих је најпознатија крашки извор Даг бањице. Градашничка река са дужином речног тока од само 15,85 km и површином слива од 47,54 km² највећа је десна притока Нишаве на узводном делу тока од готово 100 km. Њено ушће у Нишаву је у самом граду Пироту, на 106. речном километру.
Настаје на Видличу, на надморској висини од 847 метара, на споју неколико периодичних токова, северно од гребена Планинице (1.233 m н.в) и јужно од гребена Љиљак (1.190 m н.в). Токови ових потока извиру у терену изграђеном од пешчара, али и детритичник кречњака и лапораца.
Пад реке је доста велики на готово целом току и у просеку износи 30,54 m/km, а њен речни ток низводно има општи правац пружања ка југу.
Корито Градашничанске реке је стеновито, под крупним блоковима и џиновским лонцима, и наслагама еродираног материјала у доњем делу.
Део речне долине Градашничке реке у горњем току на свом путу пролази кроз преко 1 km дугу Бањичку клисуру усечену у кречњачке стене различите старости, а у доњем току кроз ерозивно проширење. Клисура има врло стрме скоро вертикалне одсеке, изражене нарочито на левој страни, и нешто блаже на десној.Чубриловић П., Палавестрић Љ. (1994) - Карстне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд геолошког завода, Београд На изласку реке из клисуре налази се село Градашница, а дно долине се проширује у језерским седиментима.
Део речног тока у клисури који има већи пад, образује неколико слапова, од које је на више места локално становништво преградило ниским бедемима од камена и тиме изградило мала језерца која локалном становништву и туристима служе за купање у летњем периоду.
У долини ове реке јавља се неколико термалних извора, од којих су најпознатија три термоминерална извора и један термално крашки извор Даг бањице.
На Градашничкој реци некада је било мноштво воденица које су задовољавале потребе не само Пирота, већ и великог броја околних села. Најпознатија воденица била је Бегова кула подигнута почетком 19. века, која је потом до урушавања имала статус споменика културе.
Климатске карактеристике Градашничка река тече кроз континентални део Србије који се одликује субпланинском климом. Затворена готово са свих страна, речна долина има низ климатских специфичности.
Градашничка река у време топљења снега и великих падавина, често набуја, али не угрожава насеља низводно од клисуре. Кроз Пирот направљен је насип који може да задржи и највеће воде, али и наслага еродираног материјала, што захтева њихово уклањање у време малих протицаја.Антоновић Г., Мрвић В. (2008): Земљишта слива Нишаве. Институт за земљиште, Београд
Највише средње месечне температуре ваздуха су 11,3°C. Најхладнији месец је јануар - 0,1°C, а најтоплији је јул 22,2°C.
За разлику од хладних зимских месеци, пролеће наступа доста брзо (април 10,8 ºС). Средња годишња температура је 9—11 ºС. После топлог и сувог лета наступа дуга сунчана јесен, која је топлија од пролећа.
Апсолутни максимум забележен је 17. августа 1952 године (40°C), а апсолутни минимум 17. и 2. децембра 1963. године (- 27 степени °C).
Амплитуда екстремних вредности износи 67 ºС, што је јасна одлика континенталности подручја у којем се њен слив налази. Галерија
Види још Нишава Понишавље
Референце
Литература
Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
Категорија:Реке Србије Категорија:Река Нишава Категорија:Географија Пирота