Госпина папучица () европска је врста орхидеје која у Србији расте само на Сувој планини. Стручни назив јој потиче од речи – , што је надимак Венере, богиње љубави и лепоте) и што значи ципелица, због облика усне цвета, а што се понавља и у другом делу имена - , такође значи ципелица.
Опис биљке Стабла ове биљке су зељаста и дебела, расту усправно из пузећег дела. На попречном пресеку су округласта, прекривена кратким длачицама, а основу им препокривају прилегли, смеђи, љускасти листови. Листови су седећи, дуги 7-15 -{cm}-, а широки 3,5-7 -{cm}-. Елиптични су и основом обавијају стабљику. На лицу су светлозелени, а на наличју плавозелени, а по целој површини уздужно наборани. Цветови су веома крупни, зигоморфни, хермафродитни и расту у групама од по два или су појединачни, ређе се јављају у групама од по три или четири на једној стабљици. Имају два жута прашника с црвеним тачкама. Усна цвета је у облику папучице, дуга је 3-4 -{cm}-, тек незнатно краћа од четири пурпурносмеђа листића перијанта. Плодник је ваљкаст, ситно длакав, дужине око 2-2,5 -{cm}-. Плод је чахура са великим бројем ситних семена.
Станиште Расте у шумама од низијског до алпског појаса, честа је у шумама букве, бора и ариша. Расте појединачно или у мањим групама на засенченим или полузасенченим местима, на кречњаку или доломиту.
Ареал Припада циркумполарном флорном елементу. Распрострањена је у већем делу Европе, као и у Азији све до Сахалина, Кореје и Кине.
Статус угрожености Госпина папучица је одувек била веома омиљена украсна биљка, што је довело до њеног интензивног брања и коначно до тога да постане ретка и веома угрожена врста. Заштићена је од стране УНЕСКО-а као светска природна реткост. У породици орхидеја (-{Orchidaceae}-) има више врста које су такође заштићене.
Литература
Спољашње везе
BioNet škola
Референце
Категорија:Asparagales Категорија:Црвена књига флоре Србије