1984

десно|безоквира 1984. је била преступна година.

Догађаји

Јануар 1. јануар — Брунеј постаје независна држава. 10. јануар — САД и Ватикан успостављају потпуне дипломатске везе. 24. јануар — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.

Фебруар 7. фебруар — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута. 8. фебруар — У Сарајеву отворене Зимске олимпијске игре. 13. фебруар — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза. 26. фебруар — Америчке трупе напуштају Бејрут.

Март 4. март — У СССР одржани последњи избори за Врховни совјет, последњи под потпуном контролом КПСС. 5. март — Иран оптужује Ирак за коришћење хемијског оружја, што УН осуђује 30. 3.. 5. март — Под притиском Сирије и муслиманских група, Гемаyелова либанска влада поништава споразум са Израелом од прошлог маја. 6. март — Започиње штрајк рудара у Уједињеном Краљевству који ће трајати годину дана како би се спречило затварање рудника; мањина рудара је остала на послу, штрајк нису подржали сви синдикати. 8. март — Експлозивна направа оштетила један излог у главној приштинској улици; два дана раније бачен Молотовљев коктел на седиште СК у Ђаковици. 13. март — Потписан уговор о изласку Гренланда, данске самоуправне територије, из Европске заједнице 1. јануара 1985 (према референдуму из 1982). 14. март — После тешких преговора усвојен нацрт споразума о станд-бy кредиту ММФ-а Југославији у вредности пола милијарде долара. 14. март — У Дармштадту откривен елемент хасијум (број 108). 20. март — Војни владар Нигерије Мухаммаду Бухари покреће Рат против недисциплине: драконске или понижавајуће казне за недисциплину и прекршаје. Током године забрањени штрајкови и демонстрације, прописано да издавачи и новинари одговарају пред војним судом за "лажне информације". 22. март — Председница СИВ-а Милка Планинц прети "новом врстом владе" ако не добије пуну подршку за програм финансијског опоравка. 26. март — Умро први председник Гвинеје Ахмед Сéкоу Тоурé, који је владао од 1958; од априла га наслеђује Лансана Цонтé (такође до смрти, 2008). 28. март — Покрајински СУП Косова објавио да је ухапшено 12 албанских екстремиста под оптужбом да су подметали бомбе у Приштини од октобра 1982. до овог месеца. 30. март — Рифат ал-Асад, брат сиријског председника Хафеза, покушао је узети власт са својим паравојним Обрамбеним четама, али остатак снага реда је за председника.

Април 2. април — У Београду рођена прва "беба из епрувете", друга у СФРЈ. 4. април — Амерички председник Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја. 6. април — Усвојен закон који савезном СУП-у даје овлашћења да директно интервенише у републикама и покрајинама. 9. април — У Енглеској отворен фузиони експеримент Џоинт Еуропеан Торус. 13. април — Индијска операција Мегхдоот - освојен већи део глечера Сиачен у Кашмиру. 15. април — Окупљање младих у Ватикану, будући Светски дан младих. 16. април — Слободан Милошевић изабран за председника Градског комитета СК Београда, након Ивана Стамболића који је отишао на чело републичког СК (до 1986). 16. април — Покрет Диретас Јá у Бразилу: преко милион људи у Сао Паулу захтева директне изборе за председника. У земљи под војном влашћу влада висока инфлација. 20. април — У једном београдском стану ухапшено 28 особа који су присуствовали састанку "Слободног универзитета", међу којима су и Милован Ђилас, Војислав Шешељ, Лазар Стојановић, Драгомир Олујић, Стојан Перовић, Миодраг Милић и др; неколико дана касније хапшен и Срђа Поповић. 21. април — Експлозија метана у руднику Водна код Ресавице, погинула 34 рудара. 20. април — Авганистанско-совјетски рат: Совјети покрећу Седму Панџширску офензиву, до сада највећу, али Ахмад-шах Масуд је обавештен о њој па извлачи снаге, а и Совјети и афганска армија се повлаче у септембру. 26. април — Председник САД Роналд Реаган стигао у посету НР Кини - између осталог потписан споразум о помоћи нуклеарној енергетици у Кини. 27. април — Светислав Долашевић на челу СК Косова (Србин први пут од 1965). 30. април — Радомир Радовић, један од хапшених пре десет дана, пронађен мртав у викендици код Обреновца. Званично, извршио самоубиство; пријатељи верују да је убијен.

20. април — Милиција врши рацију у једном приватном стану у Београду док је говорио Милован Ђилас, у оквиру Отвореног универзитета. Милиција хапси 28 присутних особа. Сутрадан су сви пуштени на слободу, али почетком маја су приведени шесторица: Миодраг Милић, Владимир Мијановић, Павлушко Имшировић, Милан Николић, Драгомир Олујић и Гордан Јовановић. Ускоро и Радомир Радовић је пронађен мртав.

Мај 5. мај — Шведска група „Хериз“ побеђује на Песми Евровизије. 8. мај — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље. 15. мај — Веселин Ђурановић изабран за председника Председништва СФРЈ.

Јун 6. јун — Операција Блуе Стар: индијска војска на јуриш заузима Златни храм у Амритсару гдје су се склонили сикски милитанти - процењених 2.000 мртвих, међу којима и Јарнаил Сингх Бхиндранwале. 12. јун — Пленум ЦК СКЈ: треба избацити оне који не следе програм партије; републички и покрајински лидери не следе федералне одлуке; потребна борба против национализма, вишепартизма и централизованог комунизма. 18. јун — Пол Вокер, председник америчке Федералне резерве, у посети Југославији. 19. јун — Десеторица косовских Албанаца у Приштини осуђена на 3 до 12 година под оптужбом антидржавне активности и сепаратистичке пропаганде. 23. јун — Мицхел Аоун постаје командант Либанске армије (до 1989, премијер 1988-90, председник од 2016). 25. јун — Почетак градње Палате парламента у Букурешту, једне од највећих зграда на свету, што је захтевало рушење 700 хектара старог градског језгра. 26. јун — На састанку Европског савета у Фонтаинеблеауу договорено је учешће за Уједињено Краљевство, смањење финансијског доприноса буџету ЕЗ (који се највећим делом троши за пољопривреду) - на снази од 1985. 26. јун — Али Шукрија нови једногодишњи председник Председништва ЦК СКЈ. 27. јун — Француска као домаћин освојила европски шампионат у фудбалу (Француска-Шпанија 2:0). 28. јун — Пожар у новоизграђеној загребачкој џамији. 29. јун — Осуђено још 14 косовских Албанаца, од једне до 15 година за сепаратизам.

30. јун — Џон Тарнер постаје седамнаести премијер Канаде.

Јул 2. јул — СССР и још осам социјалистичких земаља организују Игре пријатељства, Дружба-84. 5. јул — Марадона обукао дрес Наполија, након рекордног трансфера од 10,48 милиона долара. 9. јул — Афера са минама у Црвеном мору, оштећено 19 бродова. 14. јул — ЖеЛезничка несрећа у Дивачи: теретњак ударио у путнички воз Београд-Пула код Диваче у Словенији, 31 жртва. 18. јул — Масакр у МЕКДоналдсу у Сан Јидру, четврти Сан Диега - човек отворио паљбу на ресторан и убио 21 особу. 21 — 28. јул — 31. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Балкански шпијун". 23. јул — Ванеса Вилиамс даје оставку као Мис Америца након што су се појавиле њене наге фотографије (организација јој се извинила 2016). 26. јул — Лабуриста Давид Ланге нови је премијер Новог Зеланда (до 1989). Забрањује улазак пловила са нуклеарним погоном или наоружањем у новозеландске воде, што се практично односи на целу морнарицу САД.

28. јул — Отворене летње олимпијске игре у Лос Анђелесу.

Август 4. август — Афричка република Горња Волта мења име у Буркина Фасо. 11. август — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио станици је рекао „Моји драги Американци, задовољан сам што могу да вам кажем да сам данас потписао закон који ће ставити Русију ван закона. Бомбардовање ће почети за пет минута.” 21. август — У Манили демонстрација 500.000 особа против режима Фердинанда Маркоса.

Септембар 17. септембар — Емитована је прва епизода анимиране серије Трансформерси. 26. септембар — Уједињено Краљевство и Кина су потписале споразум о повратку Хонгконга Кини 1997. године.

Октобар 5. октобар — Патријарх московски Пимен у посети СПЦ. 6. октобар — Прекинути разговори о културној сарадњи СФРЈ и Албаније (југословенска страна тражила корист за сопствене мањине у Албанији). 7. октобар — Савезни статистички завод процењује да би инфлација у Југославији за 1984. могла достићи 80%. 8. октобар — Представом "Мрешћење шарана" Александра Поповића отворен београдски Звездара театар. 11. октобар — Четрнаест косовских Албанаца на челу са Рифатом Кафеџолијем осуђено на једну до 20 година затвора због подметања бомби. 12. октобар — Привремена ИРА покушава у Брајтону бомбом убити британску премијерку Маргарет Тачер и чланове њеног кабинета. 12. октобар — Београд проглашен за подручје заразе, након што је бесна лисица шетала центром града пре три дана - "карантин" за псе и мачке. 17. октобар — Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Ентони Мајлс. 18 - 25. октобар — Операција Зора 7, ограничена иранска офанзива према Мехрану. 19. октобар — Припадници пољске тајне полиције отимају католичког свећеника Јерзyја Попиеłусзка - тело пронађено 11 дана касније (беатификован 2010). 23. октобар — ББЦ обавештава свет о глади у Етиопији. Ове године је и велика суша у Сахелу. 27. октобар — Експлозија и пожар у сисачкој рафинерији, девет тешко повређених. 31. октобар — Индијску премијерку Индиру Ганди убијају њена два телохранитеља у знак одмазде за напад на Златни храм - наслеђује је син Рајив Ганди (до 1989). Долази до нереда у којима су убијене хиљаде Сика.

Новембар 5. новембар — Почетак суђења Београдској шесторици (оптужени у августу, "једно од највећих (политичких) суђења у Источној Европи после Стаљинове ере". Суђење изазива покрет петиција међу интелектуалцима и студентима широм Југославије. 6. новембар — Роналд Реган побеђује на америчким председничким изборима. 6. новембар — Чилеански диктатор Аугусто Пиноче поново увео ванредно стање, услед протеста и бомбашког напада на карабињере у Вапараису пре четири дана са 4 мртвих. 8. новембар — Делегација Срба са Косова и Метохије на челу са Костом Булатовићем одлази код председника СР Србије Душана Чкребића и добија "зелено светло" за формирање Покрета. 10. новембар — У Београду потписан оснивачки документ Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања (скуп српских интелектуалаца на иницијативу Добрице Ћосића, словеначки и хрватски интелектуалци се нису одазвали). 12. новембар — Западна Сахара први пут учествује на конференцији Организације афричког јединства, у Адис Абеби, због чега Мароко објављује да напушта организацију - вратиће се 2017, тада у Афричку унију. 14. новембар — Ратни злочинац Андрија Артуковић ухапшен у Лос Ангелесу, после 30 година борбе против депортације у Југославију. 16. новембар — У Муртерском мору потонуо талијански танкер "Бригита Монтанари" са 1.300 тона винил-клорид-мономера. 19. новембар — Низ експлозија у Пемеx-овим резервоарима нафте код Мексико Ситија, гине 500 људи. 20. новембар — Тачеризам: продато преко 50% акција Бритисх Телецома (преостали државни удео продат до 1993). 25. новембар — Формиран Банд Аид који скупља новац за гладне у Етиопији, истог дана снимају песму. 25. новембар — У Уругвају се одржавају први избори од војног удара 1973, побеђује партија Колорадо (либерали). 29. новембар — У Ватикану потписан Уговор о миру и пријатељству између Чилеа и Аргентине, којим је окончан спор око морске границе у Беаглеовом пролазу. 30. новембар — Шриланчански грађански рат: Тамили врше масакр над Синхалезима, након протеривања Тамила од стране владе; наредног месеца војска врши одмазду над Тамилима у Манал Аруу.

Децембар