Панзер 38 је био чехословачки тенк коришћен од Немачке у Другом светском рату

Настанак Већ 1935. године у доба изласка из фабрика првих примерака тенка касније знаног као Панцер 35 његов произвођач је био уочио његове недостатке и почео да производи нови, модернији тенк. Тај тенк имена ЛТ-38 је први пут представљен јавности 1938. године након чега долази до чехословачке наруџбе од 150 примерака. Пре него што је и један од тих тенкова био произведен, 1939. године Чехословачка је била окупирана од Немачке, а сам тенк добија има Панзер 38.

Ратно деловање Врховна команда Вермахта је 1939. године овај тенк оценила супериорнијим од властитих модела Панцер I и Панцер II тако да он добија приоритет у производњи. Током каснијег рата у Пољској и Норвешкој Панцер 38 чини основу немачких оклопних снага. У Француској њему се квалитетно придружују Панцер III и Панцер IV, али без њега су још увек биле незамисливе озбиљне немачке војне операције. Почетком рата у Совјетском Савезу постају очити његови недостаци у борби против тенкова Т-34 Црвене армије чији оклоп није био у стању да пробије. Без обзира на те проблеме он остаје важан тип до јуна 1942. када се од њега напокон одустаје као тенка. Шасија се користи и даље и производи за разне врст самоходних возила, као Мардер III, Веспе, Хецер и друге.

Опрема Првобитни оклоп овог тенка је износио само 25 -{mm}-, што је временом повећано до дебљине од 50 -{mm}- коју су имали последњи модели при напуштању фабрике. Топ се никада није надограђивао тако да је његов калибар од 37 -{mm}- постао 1942. једноставно преслаб поготово ако имамо у виду да тенк Панцер VI Тигар који се појављује само који месец касније има топ калибра 88 -{mm}-.

Занимљиво је истаћи да су Немци, домогавши се овог модела - нарочито ако се не заборави да је Хајнц Гудеријан био ватрени заговорник мобилности тенка, тј. брзине - одмах повећали тежину његовог оклопа за читаву једну тону и тако смањили максималну брзину са 55 на 41 -{km/h}-.

Пре обуставе производње било је изграђено укупно 1400 примерака овог тенка.

Верзије Најпознатија конверзија овог тенка је била она у противтенковско оклопно возило под именом Мардер II и Мардер III. Свеукупно је било произведено 1800 примерака тог оклопног возила које је настало скидањем куполе на чије место је постављен топ од 76 -{mm}-. Тај пројекат на крају крајева није био задовољавајући јер је Мардер био превисок, тако да се кренуло у тражење његове замене. То постаје пуно успешније противтенковско оклопно возило Јагдпанцер 38 Хецер (приказан на доњој слици) које остаје у производњи до краја рата. Његову снагу је чинио исти топ који се налазио у Панцер IV и ниска силуета која је помагала у његовом касном откривању од противника. Свеукупно их је произведено више од 2500 примерака у раздобљу од само годину дана што је резултат који је постигло мало које немачко војно возило.

300п|мини|десно|250п|Јагдпанцер 38 Хецер

Употреба изван Немачке У тренутку појаве модела Панцер 38 он добија одличне критике тако да је већ пре избијања рата био продат Ирану, Перуу, Шведској, Швајцарској и Литванији. Током рата Немачка их је неколико уступила Бугарској, Румунији, Словачкој и Мађарској.

После рата неколико примерака овог тенка се активно користило све до 1970. године када Шведска напокон престаје да их употребљава.

Категорија:Немачки тенкови Другог светског рата Категорија:Чехословачки тенкови