Војводство Лубуш () је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у западном делу Пољске. Настало је 1999. године од већине територија гожовског и зеленогорског војводства.

Географија Положај Војводство Лубуш се граничи са: Немачком (Бранденбургом и Саксонијом) Војводством Доње Шлеским Војводством Великопољска Војводством Западно Поморје

Највећи градови Становништво 31.12.2004 Гожов Великопољски - 125 578 Зелена Гора - 118 516

Административна подела мини|250п|Административна подела војводства Лубуш Становништво 31.12.2004 Повјат гожовски (-{Powiat gorzowski}-) - 64 673 Повјат кросњењски (-{Powiat krośnieński}-) - 56 813 Повјат мједзижецки (-{Powiat międzyrzecki}-) - 58 335 Повјат новосолски (-{Powiat nowosolski}-) - 86 793 Повјат слубицки (-{Powiat słubicki}-) - 46 919 Повјат стшелецко-дрезденецки (-{Powiat strzelecko-drezdenecki}-) - 50 356 Повјат сулећињски (-{Powiat sulęciński}-) - 35 390 Повјат свјебођињски (-{Powiat świebodziński}-) - 56 213 Повјат всховски (-{Powiat wschowski}-) - 38 939 Повјат зеленогорски (-{Powiat zielonogórski}-) - 88 935 Повјат жагањски (-{Powiat żagański}-) - 82 615 Повјат жарси(-{Powiat żarski}-) - 99 093 Градски повјат Гожов Великопољски - 125 578 Градски повјат Зелена Гора - 118 516

Историја 1945—1998 Године 1945. после завршетка Другог светског рата 60% лубушке земље је враћено Пољској припојено познањском војводству. После административне реформе 1950. основано је независно зеленогорско војводство које је обухватало територију приближно садашње величине. Ипак 1975. године подељено је међу гожовским војводством и зеленогорским војводством која су постојала до 1998.

Реформа 1998 По првобитном пројекту административне реформе војводства горжовско и зеленогорско требало је да буду подељена међу војводствима: Западним Поморјем, Доње Шлеским и Великопољским. Међутим против плана избиле су бројне демонстрације становништва. Власт је под притиском јавности одлучила да створи нова војводства међу којима и војводство Лубуш.

Заштита природе Национални паркови: У војводству Лубуш се налазе 2 национална парка. То су: Дравјењски Национални парк и Национални парк Ушће Варте Крајобразови паркови (парк у коме је могуће вршити индустријске делатности али у ограниченом обиму) У војводству Лубуш се налази о крајобразових паркоба. То су: Барлинецко-Гожовски, Гжињски, Кжесињски, Лаговски, Лук Мжакова, Ушће Варте, Пжемецки и Пшчевски парк крајобразови.

Саобраћај Друмски саобраћај Војводство покрива следећа путна мрежа: ауто-путеви ауто-пут A2 (око 90 -{km}-, планира се) ауто-пут A18 (49 -{km}-, у изградњи) Магистрални путеви: Магистрални путев S3 (око 148 -{km}-, у изградњи) државни путеви (809 -{km}-) ДП2 ДП3 ДП12 ДП18 ДП22 ДП24 ДП27 ДП29 ДП31 ДП32 као и војводски путеви (1 556 -{km}-), повјатски путеви (4 285 -{km}-) и општински. Друмски гранични прелази: Костшин на Одри - Küstrin-Kietz Слубице - Франкфурт на Одри (Frankfurt an der Oder) Свјецко - Франкфурт на Одри (Frankfurt an der Oder) Губин - Губен Губинек - Губен Засјеки - Форст Олшина - Форст Лекњица - Bad Muskau [Пжевоз - Podrosche

Железнички саобраћај железничке пруге: Берлин - Жепин - Забашинек - Познањ Шчећин - Костшин на Одри - Зјелона Гора Шчећин - Кжиж Великопољски - Познањ Зелена Гора - Вроцлав Котбус - Вроцлав Берлин - Костшин на Одри - Гожов Вјелкополски - Кжиж Великопољски - Пила Зјелона Гора - Забашинек Зјелона Гора - Жари Гожов Вјелкополски - Забашинек Глогов - Јароћин Железнички граничн прелези Костшин на Одри - Küstrin-Kietz Куновице - Франкфурт на Одри (Frankfurt an der Oder) Губин - Губен Засјеки - Форст

Водни саобраћај водени путеви: Одра Варта Нотећ Ниса Лужицка (од Губина) Канал Одра-Спрева пристаништа: Битом Оджањски Ћигаћје Гожов Великопољски Костжин на Одри Милов Нова Со Санток Слубице Урад Речни гранични прелази Слубице - Франкфурт на Одри Милов - Eisenhüttenstadt

Ваздушни саобраћај Аеродром Зелена Гора-Бабимост Аеродром аеро-клуба Лубушке земље у Пжилепу

Види још Пољска Војводства

Спољашње везе

15-о минутни филм о војводству на ATVN (.ram)

Категорија:Војводства Пољске