250п|мини|Смог у Њујорку Смог је аеро-загађење. Назив потиче од комбинације две енглеске речи -{smoke}- - дим и -{fog}- - магла. Јавља се у великим градовима, у јесен и зими, где постоји много аеро загађивача на релативно малом простору (индустрија, котларнице, издувни гасови моторних возила, индивидуално грејање...). Недостатак ветра погоршава загађење. Одговарајуће државне институције стално прате степен загађења и по потреби алармирају.

У Србији има више градова где загађење прелази дозвољене границе. То су Панчево, Бор... Смог је нарочито опасан за астматичаре, децу и старије.

Кисели смог Обично се јавља у месецима када се због ложења повећава концентрација сумпор-диоксида (SO2) у ваздуху, а самим тим, и концентрација сумпорне киселине (H2SO4), која настаје оксидационим и другим процесима у ваздуху. Поред сулфатне, могу се јавити и друге киселине, које настају реакцијом киселих оксида присутних у смогу, као и све остале супстанције које се уносе у ваздух из различитих извора.Загађење ваздуха, Виша политехничка школа, Београд 2005.

Спречавање деловања киселог смога у великим светским градовима врши се смањивањем па чак и обустављањем производње и саобраћаја, које траје све док се не измене метеоролошки услови.

Фотохемијски смог Фотохемијски смог је стање које настаје када примарне загађујуће супстанце (азотни оксиди и испарљива органска једињења настала сагоревањем фосилних горива) интерагују под дејством сунчеве светлости дајући смешу од стотина опасних хемикалија познатих као секундарне загађујуће супстанце. Фотохемијски смог се јавља у топлим месецима, када је време сунчано, односно при повећаном нивоу ултраљубичастог Б (средњеталасног) зрачења у нижим слојевима атмосфере и када долази до уношења угљоводоника и NOx (NO+NO2) из различитих извора. У атмосфери засићеној издувним гасовима и димом из аутомобила и фабричких димњака испарљива органска једињења се кондензују правећи густу измаглицу, обично у облику беличасто-плаве магле, која делује надражујуће на слузокожу очију и носа код људи и има оксидациона својства. Под утицајем фотохемијског смога лишће биљака жути и вене, боје на многим предметима бледе, а предмети од гуме губе еластичност.

Главне компоненте фотохемијског смога и њихови ефекти:КомпонентаИзворЕфектиПримедбаазотни оксиди (-{NO}- и -{NO2}-)сагоревање фосилних горива у индустрији и возилима, активност бактерија у земљишту, шумски пожари, вулканске активности, муњесмањена видљивост због жућкасте боје азот-диоксида (-{NO2}-), азот (-{IV}-)-оксид доводи до срчаних и респираторних проблема, -{NO2}- може утицати на раст биљака, смањује отпорност на инфекције, може допринети ширењу канцерасвим процесима сагоревања у атмосферу се ослобађа свега 5% -{NO2}-, већи део настаје реакцијама које укључују азот-моноксид (-{NO}-), концентрације ће у будућности вероватно растиволатилна органска једињења (ВОЈ)испаравање растварача, испаравање горива, непотпуно сагоревање фосилних горива, из природних извора (изопрен, терпени)иритација очију и плућа, неки од њих су канцерогени, смањење видљивости због плавичасто-мрке маглеефекти зависе од врсте хемијске супстанце, у узорцима ваздуха се налази преко 600 ВОЈ, концентрације ће у будућности растиозон (-{O3}-)настаје фотолизом -{NO2}-, понекад доспева из стратосферебронхијална стезања, кашаљ, шиштање, респираторна иритација, иритација очију, смањен раст и принос пољопривредних култура, оштећење пластике, пуцање гума, оштар мирисконцентрација од 0.1 -{ppm}- може редуковати фотосинтезу за 50%, највише су погођени људи са астмом и респираторним проблемима, може се формирати само при дневној светлостипероксиацетилнитрат (ПАН)настаје реакцијом азот-диоксида (-{NO2}-)са ВОЈиритација очију, висока токсичност за биљке, респираторна иритација, оштећење протеинавећа токсичност за биљке од озона

Смог у Лондону 230п|мини|Смог у Лондону Најтеже загађење везано за појаву смога је догађај који се десио почетком децембра 1952. године у Лондону, услед кога је умрло преко 1000 људи. Ниска температура, висок ваздушни притисак, висока влажност ваздуха и одсуство ветра, је условила да се повећа концентрација чађи и сумпор-диоксида (вредност је достизала и до 4 mg/m3). Видљивост се драстично смањила тако да је саобраћај морао да се обустави а људи су тешко налазили пут до куће. Већина становника је умрла услед болести плућа и срца (бронхитис, коронарне болести, миокардиодистрофија).

Промена концентрације сумпор-диоксида од 4. до 10. децембра 1952. годинеДатумКонцентрација SO2 (mg/m3) 4. децембар0,52 5. децембар1,98 6. децембар2,18 7. децембар3,30 8. децембар3,67 9. децембар1,30 10. децембар1,25Максимална измерена концентрација4,46

Референце

Литература

Види још Екологија Озон

Спољашње везе Лондонски смог, Енциклопедија Земље

Категорија:Здравље Категорија:Екологија Категорија:Смог