Хајнрих IV (; 11. новембар 1050 — 7. август 1106) је био краљ Немачке (1056—1105) и цар Светог римског царства (1084—1105) из Салијске династије. Током његове власти долази до борбе за инвеституру, око тога ко поставља бискупе и папе. У историји је остао познат покајнички Хајнрихов пут у Каносу. Борба за инвеституру је изазвала 50 година грађанског рата у Немачкој.
Хајнрихов отац Хајнрих III наговорио је племство да обећају да ће његова сина Хајнриха IV признавати као краља. Хајнрих IV је крунисан као трогодишњи дечак 1054. године. Хајнрих III умире 1056, тако да Хајнрих IV постаје једини краљ као шестогодишњак. Хајнрихова мајка је била регент.
Залеђина
Хенри је био трећи монарх из Салијске династије - краљевска кућа која је владала Немачком од 1024. до 1125. године. Немачки краљеви из 11. века такође су владали Италијом и Бургундијом и имали су устаљено право на титулу светог римског цара. Они су били уверени да их је право на царску титулу овлашћивало дао делују као поглавари свих хришћана и да контролишу папске изборе у Риму. Римом су заправо доминирали локални аристократи, Тускулци и Кресценти, који су постављали своје кандидате на папски престо. Њихова ривалства изазвала су скандале, који су кулминирали у три ривалске папе - Папа Бенедикт -{IX}-, Папа Силвестар -{III}- и Папа Гргур -{VI}- - 1045. године. Да би окончао раскол, Хенријев отац, Хенри -{III}- је отпутовао преко Алпа у Италију и одржао црквени синод на Сутрију, 20. децембра 1046. Синод је свргнуо три папе и заменио их немачким прелатом, бискупом Суидгером из Бамберга, који је преузео име Папа Климент -{II}-.
Хенри III је истицао свештеничку природу краљевства, приписујући га помазању краљева светим уљем. Као човек велике личне побожности, сматрао је себе „Христовим намесником“, овлашћен да подједнако управља државом и црквом. Римљани су му доделили наследну титулу патриција, признајући њему и његовим наследницима право да дају први глас на папским изборима. Ова нова титула му је омогућила да обезбеди постављање немачких клерика на папски престо. Трећи немачки папа, Лав IX, дошао је из Лотарингије — покрајине која је била важан центар реформистичких свештеника. Они су желели су да прочисте цркву кроз поновну примену древних (или наводно древних) збирки канонског права и Лав IX је са ентузијазмом унео њихове идеје у Рим. Забранио је симонију — продају црквених канцеларија — и промовисао свештенички целибат. Империјална контрола црквених послова била је дугорочно неспојива са реформистичком идејом „слободе цркве“ која је тврдила да црквене институције могу бити подложне само ауторитету Свете столице. Сукоб између две идеје достигао је свој врхунац током владавине Хенрија IV, прерастајући у конфронтацију познату као Контроверза Инвеституре.
Реформа цркве
Црква је искористила ту одавно чекану и пажљиво планирану ситуацију. Жеље цркве су биле да прекину са традицијом да краљеви постављају бискупе. Тај начин постављања бискупа водио је продаји црквених положаја и избору само краљу лојалних бискупа.
Пошто је краљ још био дете, најпре кардинали на концилу у Риму 1059. доносе одлуку да цареви више неће бирати папе. То је био први дио црквеног плана.
Други дио црквеног плана је била намера да одузме краљевима право да постављају бискупе. Када је Хајнрих одрастао и почео сам водити краљевство, сукобљава се са папом Гргуром VII око права на инвеституру. Папа је тврдио 1075. да је папска власт универзална и да само папа може постављати бискупе.
лево|мини|250п|Хајнрих IV и његови пратиоци на вратима Каносе
Хајнрих је екскомунициран
Хајнрих смењује папу 1075. и сазива избор новог папе, због узурпације краљевског права да поставља бискупе. Папа Гргур VII, с друге стране, екскомуницира Хајнриха 1076. и свргава га као краља и цара. Папа и цар су тиме један другога свргли. Долази до тешког сукоба цркве и државе. У прво време Хајнрих је угушио побуну саксонског племства 1075. године.
Пошто краљ Немачке није имао сређену ситуацију код куће, нашао се под притиском два фронта. У Немачкој Хајнрих је суочен и са побуном племства, од којих велики део устаје против Хајнриха у намери да ојачају своје феуде и постигну што већу самосталност. Племство је осетило прилику да приграби царске овласти, па су постигли велику аутономију, а Хајнриху су отежали сукоб са папом. Хајнрих више није могао да се сукобљава на два фронта. Осећао је да је поражен и да ће изгубити царство.
мини|250п|Хајнрих IV и Гргур VII у Каноси, слика Карла Емануела
Покајнички пут у Каносу
Кренуо је према папи 1077. да се извини. Папа је помислио да је Хајнрих на њега кренуо војском, па се затворио у Каноси. Хајнрих је настојао да докаже да се покајао. Три дана је пред вратима Каносе чекао бос и у кошуљи од грубе, оштре длаке. Покајнички је замолио папу да му опрости.
Папа је са Хајнриха скинуо екскомуникацију и поставио му одређене захтеве, за које је Хајнрих обећао да ће се придржавати.
Нови сукоби и побуне племства против Хајнриха
Племство није престало са побунама. Изабрали су антикраља, кога је Хајнрих убио 1081. Поново је исте године кренуо на Рим са намером да смени папу Гргура VII и постави лојалног папу. Гргур VII је позвао верне Нормане, који су га спасили од Хајнриха, али су при томе опљачкали Рим и навукли бес народа на папу. Пред народним гневом Гргур VII је побегао Норманима, где је убрзо и умро.
И нове папе су се мешале и потицале побуне у Немачкој. Сукоб се претворио у стање сталног грађанског рата, са кратким паузама с времена на време.
Породично стабло
Референце
Литература
Спољашње везе
Хајнрих IV, његови преци и потомци Пронађено село у којем је је немачки цар данима клечао пред папом (Б92, 4. новембар 2017) Report on the bust reconstruction (with images) Documents by Henry IV for the Bishopric of Bamberg, 17 August 1057 Charter given by Henry to the bishopric of Bamberg, 17.8.1057 . Photography taken from the collections of the Lichtbildarchiv älterer Originalurkunden at Marburg University showing the emperor's seal.
Категорија:Рођени 1050. Категорија:Умрли 1106. Категорија:Краљеви Немачке Категорија:Цареви Светог римског царства Категорија:Салијска династија Категорија:Владари у Европи у XI веку