2009. је била проста година.

Догађаји

Јануар 2. јануар — Шест особа повређено у две експлозије које су потресле Косовску Митровицу. 3. јануар — Израелске копнене снаге ушле у појас Газе. 6. јануар — Србији прекинуте испоруке гаса из Русије. 8. јануар — На основу договора председника Србије, Бориса Тадића, и мађарског премијера Ференца Ђурчања, Мађарска одобрила одређену испоруку гаса Србији. 13. јануар — Покренута испорука руског гаса, преко Украјине, остатку Европе. Међутим, само неколико сати касније, Украјина поново блокирала испоруку гаса. Ово је додатно појачало тензије међу западноевропским земљама, од којих су неке најавиле тужбу против Украјине. 16. јануар — Лидер Српске напредне странке, Томислав Николић, смењен са дужности председника Административног одбора Скупштине Србије. За новог председника изабран Ненад Константиновић (Демократска странка). 16. јануар — 1. фебруар — Светско рукометно првенство у Хрватској. 19. јануар — Челници Нафтогаса и Гаспрома у Москви, у присуству премијера Русије и Украјине Владимира Путина и Јулије Тимошенко, потписали споразум о наставку испоруке руског гаса Украјини и Европи. 20. јануар — Барак Обама положио заклетву и ступио на дужност 44. председника САД. 22. јануар — Председник Србије, Борис Тадић, упутио оштар протест генералном секретару НАТО и УН због формирања Косовских безбедносних снага. 23. јануар — Мирослав Лајчак поднео оставку на дужност Високог представника ЕУ у Босни и Херцеговини. 24. јануар — Две јаке експлозије потресле Косовску Митровицу. Није било повређених. 26. јануар — Бањалучки договор. У Бања Луци су састали Милорад Додик (СНСД), Сулејман Тихић (СДА) и Драган Човић (ХДЗ БиХ) и потписали заједничку изјаву о уставним принципима, територијалној реорганизацији БиХ на четири јединице и решавању питања државне имовине.

Фебруар 3. фебруар — Популарни фолк певач, Аца Лукас, лакше рањен са два хица на Новом Београду. 8. фебруар — Румунски рукометаш Маријан Козма убијен, а српски и хрватски, Жарко Шешум и Иван Пешић, теже повређени када су физички нападнути у Веспрему. 11. фебруар — Хашки трибунал до даљег прекинуо суђење лидеру СРС, Војиславу Шешељу. 12. фебруар — Посланик СРС у Скупштини Србије, Србољуб Живановић, физички напао посланика Српске напредне странке Игора Бечића. То је трећи инцидент између радикала и напредњака, у којем учествује Живановић. 15. фебруар — Генерал-потпуковник Милоје Милетић именован за начелника Генералштаба Војске Србије. 24. фебруар — Владе Дивац изабран за председника Олимпијског комитета Србије. 26. фебруар — Хашки трибунал изрекао пресуду којом је бившег председника Србије, Милана Милутиновића, ослободио оптужби за ратне злочине на Косову и Метохији током 1999. године. С друге стране, бивши потпредседник Владе СРЈ Никола Шаиновић, бивши командант Треће армије ВЈ током сукоба на КиМ, генерал Небојша Павковић, и генерал српске полиције, Сретен Лукић, осуђени су на по 22 године затвора. Преостала два оптуженика, некадашњи командант Приштинског корпуса Војске Југославије, генерал Владимир Лазаревић, и некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал Драгољуб Ојданић, осуђени су на 15 година затвора.

Март 2. март — Народна скуштина Србије усвојила је Закон о одузимању имовине стечене криминалом. 3. март — На предлог Лиге за заштиту људских права и приватне својине из Пожаревца и Народног позоришта Окружни суд у Београду рехабилитовао је глумицу Жанку Стокић, која је 1945. осуђена на казну губитка српске националне части у трајању од осам година. 3. март — У Београду осуђена "саобраћајна мафија" (преваре са наплатом одштете за саобраћајне удесе). 3. март — У пакистанском Лахореу нападнут аутобус са крикеташима из Шри Ланке, погинуло 6 полицајаца и два цивила. 4. март — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру. 7. март — НАСА је започела мисију Кеплер, с циљем потраге за планетама ван Сунчевог система. 11. март — Седамнаестогодишњи младић у средњој школи у немачком граду Винеден убио 17 особа. 11. март — Валентин Инцко именован за специјалног представника ЕУ у БиХ. 12. март — Пресуде за злочин на Овчари (од 18 оптужених, 5 ослобођено, остали 5 до 20 година робије). 13. март — У другостепеном процесу ослобођен због недостатка доказа Фљорим Ејупи, претходно осуђен на 40 година због минирања "Нишекспресовог" аутобуса код Подујева 2001. (погинуло 12 Срба). 17. март — На Мадагаскару војска државним ударом свргава председник Марца Раваломанану и на његово мјесто поставља дотадашњег опозицијског челника Андyја Рајолеину; 17. март — Момчило Крајишник у Хагу правоснажно осуђен на 20 година због злочина 1992. године (пуштен 2013). 23. март — Часна сестра Амадеја Павловић посмртно је добила признање као Праведница међу народима за спашавање једне жидовске дјевојчице. 25. март — Од последица активирања бомбе која је била постављена на улазна врата, погинула Радица Лукић, супруга судије за прекршаје из Књажевца. 26. март — Међународни монетарни фонд одобрио Србији зајам од 3 милијарде евра. 29. март — На парламентарним изборима у Црној Гори, апсолутну већину освојила коалиција окупљена око премијера Мила Ђукановића. 30. март — У крагујевачкој "Застави" склопљен први Фиат Пунто. 31. март — Скупштина Србије отпочела заседање у потпуности реновираној сали Дома народне скупштине (бивши савезни парламент).

Април 1. април — Хрватска и Албанија званично постале чланице НАТО пакта. Специјално тужилаштво подигло оптужницу против градоначелника Зрењанина, Горана Кнежевића, и још 21 особе, због кривичног дела злочиначког удруживања, злоупотребе службеног положаја, примања мита, и давања мита. 4. април — Хрватска и Албанија постају чланице НАТО. 6. април — Снажан земљотрес погодио централну Италију. Више десетина особа погинуло, а у земљи проглашено ванредно стање. 21. април — 35 држава доставило своје мишљење Међународном суду правде у Хагу у вези једностраног проглашења независности јужне српске покрајине — Косова и Метохије. 23. април — Откривен је бљесак гама зрака GRB 090423 који је потицао од најудаљенијег познатог астрономског објекта. 23. април — Градоначелник Зрењанина, Горан Кнежевић, разрешен са те дужности. За новог градоначелника изабран др Милета Михајлов. 24. април — Добривоје Танасијевић поднео оставку на дужност председника ФК Црвена звезда. 25. април — ЕУЛЕКС снаге интервенисале сузавцем како би спречиле сукоб Срба и Албанаца у Брђанима, које се налази у северној Косовској Митровици. 27. април — Светска здравствена организација прогласила пандемију вируса свињског грипа, који се појавио у Мексику.

Мај 2. мај — Светска здравствена организација саопштила да је 615 особа до сада заражено вирусом свињског грипа. 4. мај — У оружаном нападу на једну свадбу на југоистоку Турске, убијено 45 особа. 5. мај — Хашки трибунал преиначио пресуду официру бивше ЈНА, Веселину Шљиванчанину, са 5 на 17 година због оптужби да је одговоран за злочин на Овчари у јесен 1991. 9. мај — Након 18 дана штрајка глађу, радници фирме „Први партизан“ из Крагујевца прекинули штрајк када је потписан споразум који им гарантује повезивање радног стажа и исплату отпремнина. 10. мај — Новак Ђоковић освојио Отворено првенство Србије у тенису, победивши у финалу Пољака Лукаса Кубота са 2:0 у сетовима. 14. мај — Представници Србије на Песми Евровизије, Марко Кон и Милан Николић (музичар) са песмом "Ципела", испали у другом полуфиналу овог такмичења у Москви. 16. мај — Александер Рибак, представник Норвешке, победио на Евровизији са песмом Fairytale. 20. мај — Потпредседник САД, Џозеф Бајден, посетио Београд где је разговарао са највишим српским званичницима. 21. мај — Драган Марић, приватник из Ваљева, са две бомбе ушао у Председништво Србије претећи да ће их активирати уколико Влада Србије не потпише са њим уговор о вансудском поравнању. Након вишечасовних преговора, Марића су јаке полицијске снаге успеле да разоружају и ухапсе. 26. мај — Владан Лукић изабран за председника ФК Црвена звезда. Северна Кореја је извела пробу две ракете кратког домета. СБ УН најавио пооштравање санкција. Јужна Кореја приступила Пакту о контроли нуклеарног наоружања, под покровитељством САД, који јој омогућава да контролише севернокорејске бродове. 27. мај — Северна Кореја запретила Јужној и САД војном акцијом, уколико буду претресали њихове бродове. Истог дана, извела је и трећу пробу ракете кратког домета. Нешто после тога, објавила је да престаје да важи примирје из 1953. године.

Јун мини|200п|десно|Мајкл Џексон је био у дубокој коми, није дисао, али му је радило срце, када је стигао у болницу 2009. — Авион француске компаније Ер Франс, који је летео из Рио де Жанеира за Париз, се срушио у Атлантски океан, усмртивши 228 путника и чланова посаде. 3. јун — Владимир Петровић Пижон изабран за новог тренера ФК Црвена звезда. 7. јун — На ванредним локалним изборима у Земуну, Косјерићу и на Вождовцу, највише гласова освојиле Српска напредна странка и Демократска странка. 10. јун — Мило Ђукановић по шести пут изабран за премијера Црне Горе. 15. јун — Министри спољних послова земаља чланица Европске уније постигли у Луксембургу договор и изнели препоруку да се грађанима Србије и осталих земаља западног Балкана укину визе за путовање у државе чланице ЕУ. 18. јун — У Новом Саду почео Самит шефова држава средње Европе. 23. јун — У Бугарској, на основу Интерполове потернице, ухапшен Агим Чеку, бивши косовски премијер и командант ОВК. 25. јун — у Лос Анђелесу, од последица срчаног удара, умро је Мајкл Џексон. 30. јун — Рат у Ираку: Америчке трупе званично су предале контролу над градовима и сувереност над Ираком домаћим властима и повукле се у изоловане базе. Тиме је званично окончана шестогодишња окупација, која је отпочела инвазијом 2003. године. године. Дефинитивно повлачење је најављено за 2011. годину.

Јул 1. јул — Премијер Хрватске и лидер ХДЗ-а, Иво Санадер, поднео оставку на све државне и партијске функције и најавио повлачење из политике. 1—12. јул — Универзијада у Београду 2. јул — Познати српски глумац, Жарко Лаушевић, ухапшен у САД због боравка у тој земљи без поседовања емигрантске визе. 6. јул — Јадранка Косор изабрана за председницу Владе Хрватске. 7. јул — У близини Батајнице, срушио се МИГ 29 Војске Србије, и том приликом погинули су пилот Раде Ранђеловић и војник Милан Улемек. 9. јул — Приликом напада гранатом из ручног бацача, у селу Лучане у општини Бујановац, рањена два припадника Жандармерије МУП-а Србије. 13. јул — Хавијер Солана боравио у опроштајној посети Србији. 14. јул — Две особе повређене од експлозије бомбе у Прешеву. 15. јул — Европска комисија званично упутила препоруку о укидању виза за грађане Србије. 16. јул — Деветоро српских туриста је погинуло у саобраћајној несрећи код места Сафага, између Хургаде и Луксора у Египту. 23. јул — Бранислав Простран (Српска напредна странка) изабран за председника Општине Земун. 24. јул — Шест људи погинуло, а више десетина повређено у железничкој несрећи у близини Сплита. Лидер Српске радикалне странке, Војислав Шешељ, осуђен на 15 месеци затвора пред Хашким трибуналом због непоштовања суда. 27. јул — Српски пливач, Милорад Чавић, освојио златну медаљу на Светском првенству у Риму.

Август 1. август — Андерс Фог Расмусен ступио на дужност генералног секретара НАТО. Ватерполо репрезентација Србије постала првак света на СП одржаном у Риму, пошто је у финалу победила репрезентацију Шпаније.

7. август — Тајфун Моракот односи 500 живота на Тајвану. 14. август — Теретни брод МВ Арцтиц Сеа, изгубљен око 30. 7. на путу из Финске у Алжир, лоциран близу Зеленог рта. 14. август — Велика Британија укинула самоуправу на Теркс и Кејкос Острвима због министарске корупције (враћена 2012.).