2014. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Летонија увела евро као своју валуту. 14. јануар — преминуо математичар Милутин Достанић. 15. јануар — Тонга је признала Косово. 21. јануар — Уведено ванредно стање у Бангкоку и околини где противници владе демонстрирају већ два месеца. 22. јануар — Почела мировна конференција „Женева 2“, након трогодишњег Грађанског рата у Сирији.
25. јануар — Александар Вучић поново изабран за председника Српске напредне странке, на ванредној страначкој скупштини. 25. јануар — Mинистар привреде у Влади Србије Саша Радуловић дао оставку "због неспровођења економских реформи". 27. јануар — Оливер Ивановић ухапшен у северној Митровици због оптужбе за наводне ратне злочине. 27. јануар — Хашки трибунал осудио правоснажном пресудом Властимира Ђорђевића бившег начелника ресора јавне безбедности на 18 година затвора. 28. јануар — Украјински премијер Микола Азаров дао оставку, парламент укинуо антипротестне законе. 29. јануар — Председник Републике Србије, Томислав Николић, распустио парламент и расписао ванредне парламентарне изборе за 16. март, након образложеног предлога Владе Србије. 30. јануар — Бивши председник Демократске странке и Републике Србије, Борис Тадић, напустио Демократску странку.
Фебруар 1. фебруар — Око хиљаду људи остало је завејано снегом око 15 сати на аутопуту ка Суботици код Фекетића. У отклањању застоја појавио се и први потпредседник владе Александар Вучић са министрима одбране и саобраћаја. Он је пред камерама носио дете, које наводно спасавао из снежне мећаве. Снимак је приказан у свим владиним информативним емисијама. 2. фебруар — Сијетл сихокси су освојили овогодишњи Супербоул победом над Денвер бронкосима 43:8. 4. фебруар — У Тузли протести радника који су остали без посла послије приватизације ескалирали у нереде у којима је повређено више стотина људи, демолиране државне институције, те који се шире по другим градовима Босне и Херцеговине. 6. фебруар — Премијер Србије Ивица Дачић боравио је у Вашингтону, како би присуствовао Молитвеном доручку, на коме се састао са секретаром САД Џоном Керијем 7. фебруар — Отворене зимске олимпијске игре у Сочију. Велики протести широм градова Федерације Босне и Херцеговине у којима је запаљена влада БиХ и архиве. 11. фебруар — При паду алжирског војног авиона Локид C-130 Херкул погинуло је 77 особа. 18. фебруар — У Кијеву дошло до великих сукоба између полиције и демонстраната у којима је упетребљено и ватрено оружје, што је довело до смрти 25 особа. 20. фебруар — У сукобима између полиције и демонстраната у Кијеву, који трају од 18. фебруара, погинуло је више од 80 особа. 21. фебруар — Након потписивања споразума између власти и опозиције, украјински парламент једногласно је изгласао повратак на устав из 2004. и усвојио закон којим се стварају предуслови за пуштање на слободу Јулије Тимошенко. 22. фебруар — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председника Виктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштине Александра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за 25. мај Из затвора ослобођена Јулија Тимошенко. 23. фебруар — Започели протести на Криму и про-Руском Југоистоку Украјине против насилног рушења регуларних власти и председника у Кијеву и забране употребе Руског језика. Затворене зимске олимпијске игре у Сочију. 26. фебруар — На наредбу руског председника Владимира Путина Оружане снаге Русије започеле су војне вежбе на граници са Украјином. На Криму дошло до масовних нереда и заузимања државних институција. Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц се у Београду састао са првим потпредседником владе Александром Вучићем, који је рекао да је циљ Србије да достигне аустријски модел уређења државе.
27. фебруар — Изабрана нова украјинска влада на челу са Арсенијем Јацењуком. Кримске власти расписале референдум о самосталности за 25. мај који је после неколико дана померан на 30. март и на крају је одлучен датум његовог одржавања 16. март
Март 1. март — На захтев Владимира Путина, руски парламент одобрио је употребу војних снага на територији Украјине. Војници у униформама без ознака преузели су контролу над многим местима на Криму, што су поједини светски политички аналитичари протумачили као почетак новог Хладног рата између Русије и Запада. 5. март — Фудбалска репрезентација Србије савладала у пријатељској утакмици у Даблину репрезентацију Републике Ирске резултатом 2:1. 6. март — Република Србија је узела кредит од УАЕ у висини од милијарду долара. 11. март — Кримски парламент је усвојио декларацију о независности Аутономне Републике Крим и града Севастопоља. 16. март — Одржани ванредни избори за Скупштину Србије и Скупштину града Београда. Листа Српске напредне странке освојила 158 посланичких места на републичким изборима. Следе коалиција Социјалистичка партија Србије-Партија уједињених пензионера Србије-Јединствена Србија са 44, Демократска странка 19, Нова демократска странка 18, и три листе националних мањина које су освојиле укупно 11 посланичких места (Савез војвођанских Мађара-Иштван Пастор, СДА-Сулејман Угљанин, и Партија за демократско деловање-Риза Халими). На изборима за Скупштину Београда, листа СНС освојила 62 одборничка места, листа ДС 23, СПС 16, и Демократска странка Србије 9 одборника. 16. март – Референдум о статусу Крима 2014. 17. март — На основу резултата референдума одржаног дан раније, Крим прогласио припајање Руској федерацији, на шта су САД и ЕУ одговориле увођењем првог пакета санкција Русији забраном појединим истакнутим политичким и пословним личностима путовање и боравак на њиховој територији. 17. март — НАСА је објавила откриће планете Кеплер-186f, прве екстрасоларне планете Земљине величине која кружи око своје звезде у зони погодној за живот. 18. март — Ухапшен одбегли нарко-бос Дарко Шарић, против кога је у Србији подигнута оптужница. Русија је званично припојила Крим 19. март — Окончана Кримска криза. Војислав Коштуница поднео неопозиву оставку на функцију председника Демократске странке Србије. 21. март — Европска унија и Украјина потписале су споразум о придруживању. 25. март — У 21.17.23 UTC ракетом Сојуз са космодрома Бајконур лансирана трочлана посада ка Међународној свемирској станици. Посаду су чинили Александар Скворцов и Олег Артемјев из агенције Роскосмос и Стивен Свонсон из Насе. 28. март — Северноатлантски савет је изабрао Јенса Столтенберга за новог генералног секретара НАТО пакта.
Април 1. април — Земљотрес у Икикеу 2014. 6. април — У Доњецку, Луганску и Харкову проруски демонстранти заузели зграде владе Украјине, а дан касније прогласили независне републике у тим областима што је у наредном периоду довело до ескалације сукоба и Грађанског рата на Истоку Украјине. 7. април — Народна република Доњецк и Народна република Харков прогласили независност од Украјине. 10. април — Грчка продала обавезнице за три милијарде евра, први пут после 4 године. 12. април — Након Доњецка и Луганска, проруски активисти су заузели владине зграде у Славјанску и Краматорску. 13. април — Привремени председик Украјине Александар Турчинов наредио је да се на истоку Украјине покрене "антитерористичка операција". На конференцији за штампу свргути украјински председник Виктор Јанукович позвао је војску Украјине да не делује у Словјанску и рекао да је земља на ивици грађанског рата. Краматорск је седми град који је под контролом проруских демонстарната. Током јутра они су заузели два администартивна центра у том граду и болирају оближњи војни аеродром украјинске војске. 14. април — Проруске снаге имају под контролом владине зграде у девет градова на истоку Украјине. Привремени председник Украјине Александар Турчинов потписао је указ о почетку "специјалне антитерористичке акције". 15. април — Украјинска војска је започела војну акцију против проруских снага у Краматорску. Након краткотрајне борбе, у којима је према изјавама сведока било и жртава, специајлци и украјинска армија је повратила контролу над локалним аеродромом у Краматорску. 15. април — Припадници исламистичке организације Боко харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок. 16. април — Шест оклопних транспортера ушло је у источни украјински град Славјанск, а на челу колоне је на првом возилу истакнута руска застава. Проглашена Народна република Одеса. 17. април — У Женеви одржан је сусрет четворо министара иностраних послова Русије Сергеја Лаврова, Државног секретара САД Џона Керија, Врховног Представника Европске уније за иностране послове и политику безбедности Кетрин Ештон и Министра иностраних Украјине Андреја Дешчице. По завршетку састанка стране су дошле до следећих ставова разрешења ситуације у Украјини: "Све нелегалне оружане формације морају бити разоружане; нелегално заузете зграде враћене легитимним власницима; окупиране улице, тргови и друга јавна места у свим градовима Украјине ослобођени; мора бити извршена амнестија свих који су протестовали са изузетком оних, који су извршили тешке злочине". 18. април — У лавини на Монт Евересту погинуло 16 људи. 23. април — У наставку конститутивне седнице Скупштине Србије, Маја Гојковић (СНС) изабрана за председника парламента. 24. април — Синиша Мали (СНС) изабран за новог градоначелника Београда. 27. април — Изабрана нова Влада Републике Србије, коју су формирали Српска напредна странка, коалиција СПС-ПУПС и ЈС, на челу са лидером СНС-а Александром Вучићем. Важније ресоре заузели Ивица Дачић — први потпредседник Владе и шеф дипломатије, Братислав Гашић — министар одбране, Никола Селаковић — министар правде, Лазар Крстић — министар финансија, касније Душан Вујовић — министар финансија и привреде. Луганска Народна Република прогласила независност од Украјине. 28. април — Потврђена пресуда Јанезу Јанши на две године затвора због афере Патриа.
Мај 2. мај — У сукобима у Одеси погинуло је најмање 48 особа када су непознате особе бациле Молотовљеве коктеле на седиште проруских активиста. У одрону земљишта у Авганистану погинуло је најмање 350 особа, а 2000 је нестало. 8. мај — Снаге сиријске владе су заузеле град Хомс након трогодишње опсаде и споразума o примирју са побуњеницима којим је омогућено њихово повлачење. 11. мај — На истоку Украјине одржан референдум о статусу Донбаса. 13. мај — Подручје средње и југоисточне Европе захватио је Циклон “Тамара”Blic Online | Ode "Tamara"! који је проузроковао највеће поплаве на подручју Балканског полуострва у последњих 120 година, а највише у Србији и Босни и Херцеговини. Простирао се на великој хоризонталној површини, вертикалне дебљине до 100 km кроз целу тропосферу. 15. мај — У Босни и Херцеговини и Србији је проглашена ванредна ситуација због поплава изазваних обилним падавинама. У Соми, Маниса, дошло је до великог урушавања рудника изазваног експлозијом. Више од 302 радника изгубило је живот у урушавању, а најмање 80 радника је повређено. 16. мај — На изборима у Индији убедљиву победу однела опозициона Индијска народна партија Нарендра Мордија. Колубара и Тамнава поплавиле град Обреновац, а наредних дана и Сава, након чега је више од 35 људи изгубило живот, а десетине хиљада остало без домова и расељено у прихватне центре, највише у Београду. 18. мај — Књижевник и бивши председник СРЈ Добрица Ћосић је преминуо у 93. години. 21. мај — Русија и Кина постигле 30-годишњи гасни споразум, вредности преко 400 милијарди долара. 21. мај — Доњецка народна република и Луганска народна република потписали споразум о уједињењу у Новорусију. 24. мај — Проглашена република Новорусија чији су споразум о уједињењу три дана раније потписале Доњецка и Луганска народна република. 22. — 25. мај - Избори за Европски парламент. 25. мај — Председнички избори у Украјини победио Петро Порошенко.