Војловица (, ) је данас један од градских делова града Панчева и има статус месне заједнице. Центар Војловице је удаљен 3,32 km од центра Панчева и налази се на 44° 50' 46,9" северне географске ширине и 20° 40' 05,95" источне географске дужине. Данашња популација износи око 8.500 становника и то српске, мађарске и словачке националности.

Порекло имена Војловица је основана 21. јула 1883. године под називом Хертелендифалва (мађ.: -{Hertelendyfalva}-), име јој је дато по Јожефу Хертелендију (мађ.: -{Hertelendy József}-)Јожеф Хертеленди. Свој данашњи назив је добила 1922. године, и то по православном Манастиру Војловица (основаном 1404. године) у чијем шумовитом залеђу је село подигнуто.

Историја мини|лево|150п|Месне заједнице Панчева У периоду од 1856. до 1869. године почело је велико насељавање предела поред Дунава који се простирао од Титела преко Панчева па до Ковина, тада знаног по имену Маријина земља (мађ.: -{Máriaföld}-) и обухватао је 154.790 ланаца земље које је требало украсти од Дунава.

У ту сврху су основали седам нових насеља. Између Титела и Панчева је основано Опово (Кенигсдорф − нем.: -{Königsdorf}-), Глогоњ (Гизелахајм - нем.: -{Gisellaheim}-), Бело Блато (Елизенхајм − нем.: -{Elisenheim}-) и Книћанин (Рудолфсгнад − нем.: -{Rudolfsgnad}-). А између Панчева и Ковина су основани Мариенфелд/Хертелендифалва, Иваново и Ђурђево. Укупно је насељено са 8.638 досељеника. Насељеници су били немачке, мађарске, словачке и бугарске националности.

Међутим велике поплаве из 1869, 1870, 1871. и 1876. године су потпуно уништиле постојећа села па се становништво преселило на сигурнија места. Становници Мариенфелда који су преживели све ове страхоте заједно су са 200 породица Секеља из Андрашфалве-Буковина 1883. године населили Војловичку шуму, која се налазила између Панчева и Старчева, и основали данашњу Војловицу.

Новоосновано село је примило становништво састављено од три различите мађарске, словачке и немачке националности и свакој је припала једна улица. Улице су биле широке, равне и дугачке, засађене дудовима.

Становништво је у почетку преживљавало лети радом на изградњи насипа на Дунаву, а зими сечом дрва а наравно и радом на малом комаду земље коју су отели од Дунава и после по договору добили је од државе. Према једном запису из 1912. године већина хране коју је користило Панчево је стизало из Војловице, тако да је и то био један од извора прихода у селу.

Дана 24. септембра 1902. је подигнута и реформатска црква у Војловици и први свештеник је био Томка Карољ (мађ.: -{Tomka Károly}-). У овој новооснованој цркви се чувају сви подаци, црквене књиге, које су донете из Андрашфалве 1883. године.

Презимена првих насељеника, Секеља, у Војловици Балог (-{Balog}-), Балинт (-{Bálint}-), Биро (-{Biró}-), Бисак (-{Biszák}-), Бута (-{Buta}-), Чеке (-{Cseke}-), Ереш (-{Erős}-), Фаркаш (-{Farkas}-), Фехер (-{Fehér}-), Геце (-{Gecző}-), Ђерфи (-{Györfi}-), Като (-{Kato}-), Катона (-{Katona}-), Кантор (-{Kántor}-), Келемен (-{Kelemen}-), Кемењ (-{Kemény}-), Керекеш (-{Kerekes}-), Кираљ (-{Király}-), Киш (-{Kiss}-), Ковач (-{Kovács}-), Куруц (-{Kuruc}-), Лечеи (-{Löcsei}-), Мартон (-{Márton}-), Мате (-{Máté}-), Нађ (-{Nagy}-), Немет (-{Német}-), Ембели (-{Ömböli}-), Пап (-{Pap}-), Пушкаш (-{Puskás}-), Рац (-{Rác}-), Сакач (-{Szakács}-), Секељ (-{Székely}-), и Варга (-{Varga}-).

Култура и обичаји мини|десно|150п|Плакат за излет у Војловичку шуму из 1896. године Културне заједнице Словака и Мађара (мађ.:-{Tamási Áron}-), сваке године одржавају традиционалне годишње фестивале посвећене жетви и жетвеним обичајима. Сеоска слава је свети Михајло (мађ.:Szent Mihály Arkangyal), који пада на 29. септембар, али се увек слави у недељу до тог празника.

Национални састав по пописима Број и пропорције етничког становништва села између 1880. и 1921. годинеВелики рат:

Националност / година 1880. 1910. 1921.

Мађари 2 (0,55%) 1.226 (41,99%) 1.396 (44,53%)

Јужни Словени -- 16 (0,55%) 26 (0,83%)

Немци 67 (18,56%) 684 (23,42%) 723 (23,06%)

Остали1 292 (80,89%) 994 (34,04%) 990 (31,58%) Укупно 361 (100,00%) 2.920 (100,00%) 3.135 (100,00%)

Конфесионални број становништва и пропорције села између 1880. и 1921. године: Верска припадност / год 1880. 1910. 1921.

римокатолици 2 (0,55%) 278 (9,52%) 247 (7,88%)

гркокатолици -- 2 (0,07%) 1 (0,03%)

источногрчка -- 15 (0,51%) 10 (0,32%)

евангелисти 359 (99,45%) 1.617 (55,39%) 2.869 (91,51%)2 реформати -- 1.004 (34,38%) -- унитаристи -- 1 (0,03%) -- израелити -- 3 (0,10%) 8 (0,26%) Укупно 361 (100,00%) 2.920 (100,00%) 3.135 (100,00%) Белешке: 1 Под „остали” су углавном Словаци. 2 евангелисти и реформисани заједно.

Познати Војловчани Јулија Бисак (), певачица мађарске народне музике Катарина Калмарова () уметница изворне словачке народне песмеVojlovičanka Katarína Kalmárová, druhá vicemiss folklór 2018 v Donovaloch v Slovenskej republiky (Војловичанка Катарина Калмарова, друго место Мис фолклора 2018 ужива изузетну популарност у Словачкој) – 013 Info Панчево

Галерија

Референце

Спољашње везе Војловица на Викимапи

Категорија:Градске четврти Панчева Категорија:Секељи Категорија:Бивша села у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији